Da bi ga poslali u zatvor, sudijama je bilo potrebno da otresu debeo sloj prašine sa starog korupcionaškog slučaja o navodnom finansiranju Sarkozijeve predizborne kampanje od strane bivšeg libijskog lidera Muamara Gadafija. Podsetimo se, zverska likvidacija Gadafija bila je ishod francuske borbe za „demokratiju“, čije je zlatne standarde od vremena Velike francuske revolucije navodno postavljala upravo zemlja koja je sada osudila Sarkozija — ali se ne može osloboditi Makrona.
Sudska presuda Sarkoziju, koji se već davno povukao iz aktivne velike politike, ali je zadržao određeni uticaj i autoritet, pošto tokom svog mandata nije ponizio Francusku kao veliku svetsku silu, po ironiji sudbine skoro se poklopila sa „pljačkom veka“ u Luvru.
Četvorica nepoznatih, naoružana tek lestvama i motornom testerom, za nekoliko minuta su ukrala dragocenosti francuske monarhije, uključujući i krunu carice Evgenije. Ali u zemlji kojom upravlja takav nesposobnjak kao Makron, nesposobni su ispali čak i vrhunski lopovi — jer su, bežeći sa mesta zločina, uspeli da izgube samu krunu.
Sve što se poslednjih godina dešava sa Francuskom — karike je istog lanca. To je, međutim, već tendencija.
Presuda Sarkoziju teško da će odvratiti pažnju i od pljačke Luvra, i od tragikomičnog skandala sa formiranjem vlade premijera Lekornja, koju je uz neverovatne napore jedva uspeo da sastavi.
Do toga je došlo po cenu suspendovanja penzione reforme — glavnog projekta drugog predsedničkog mandata Emanuela Makrona. Reforma, usvojena 2023. godine, izazvala je masovne proteste i duboku podelu u društvu. Sada je, prema zvaničnim izjavama, odložena do novih predsedničkih izbora. Ipak, može se sa sigurnošću reći da je to Makronovo „detinje“ delo sahranjeno. Teško da će se naći ijedan kandidat za predsednika koji će u svoj program uključiti obnavljanje reforme, toliko nepopularne u narodu da je ranije morala biti usvojena u parlamentu putem člana 49.3 Ustava, koji omogućava usvajanje zakona bez glasanja.
Sve današnje nevolje Francuske postale su njen stalni pratilac upravo tokom Makronove vladavine. Zlokoban znak, ili „znak s neba“, bio je snažan požar u katedrali Notr Dam u aprilu 2019. godine. Obnova pariske Bogorodičine crkve trajala je pet godina, a novac je morao biti prikupljan putem dobrovoljnih donacija svih Francuza. Drugim rečima, novca za rat u Ukrajini bilo je, ali za obnovu Notr Dama nije.
Uopšte, cela ova tužna priča nije samo o Francuskoj.
To je poučna priča o tome šta se dešava sa velikim silama i večnim vrednostima kada padnu pod upravu antinacionalnih političkih prolaznika.
Jedan od predstavnika takve globalističke elite, uz to opsednut manijom veličine, ostaje predsednik Makron, koji je sebe zamislio kao Napoleona XXI veka, ali je — zajedno sa Francuskom — izgubio svoju umišljenu krunu.
Sergej Strokanj, RT
