Pravda

Osim opšteg stava da iza pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu stoji sistemska korupcija i apela na institucije u Srbiji da ovaj slučaj dživi zadovoljavajuć sudski epilog, poslanici su govorili i o mogućnosti slanja posmatračke misije u Srbiju, izražavajući zabrinutost za stepen demokratije, stanje u medjima, poštovanje ljudskih i građanskih prva i eskalaciju nasilja na ulicama kojoj smo prisustvovali poslednjih meseci.

Kao glavni razlozi za demonstracije koje u Srbiji traju gotovo godinu dana, navedeni su korupcija, nedostatak demokratije i slobode medija.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvala je na mir sa obe strane i poslala jasnu poruku da bez reformi transparentnosti i poštovanja demokratije Srbija ne može da računa ni na članstvo u EU ni na sredstva iz Fonda rasta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je rezolucija dobila podršku manjeg broja evroposlanika nego prethodna, koja je bila mnogo lošija od ove. Iako smo, prema rečima predsednika, bili predmet i oštrijih dokumenata, Rezolucijom je Evropa jasno poslala poruku naprednjačkom režimu da je trenutno stanje u zemlji neprihvatljivo, kao i da su spremni da preduzmu kokretne korake ukoliko ne dođe do vidnog poboljšanja.

Budući da nas već naredne nedelje očeuje izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja kandidata, postavlja se pitanje kakav i koliki uticaj na ovaj dokument će imati usvojena Rezlucija?

Vladimir Međak, član Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da budući da je do objavljivanja izveštaja Evropske komisije ostalo je još dve nedelje, veći deo, odnosno faktografija, već je napisana. Prema njegovim rečima, međutim, sa političke strane Rezoluija će nesumnjivo uticati na njegov sadržaj, pogotovo kad se uzme uobrir oštrina njenog sadržaja.

On poručuje da svakako ne očekuje da se ponovi situacija od prošle godine, kada nam je, na primer, ocena za borbu protiv korupcije porasla sa 2 na 2.5, napominjući da to ne sme da se desi zbog stanja u medijima i selektivnog poštovanja građanskih prava.

– Te ocene se pišu na visokom nivou, te za njih i dalje postoji vreme za promene – objašnjava Međak.

Dodaje da otvoreno ostaje pitanje da li će i ove godine Komisija zadržati preporuku o otavranju Klastera 3, koja je sastavni deo izveštaja protekle tri godine. On podseća da je ministar Starović ranije poručio da je dobio zeleno svetlo za otvaranja klastera, napominjući da postoji velika razlika između zelenog svetla i preporuke.

– O tome ko dobija “zeleno svetlo” konkretnu odluku doosi Savet dok komisija može samo da da preporuku. Savet za to neće da čuje, ali bio bih doduše iznenađem da tu preporuku povuku. Političe ocene nike teško promenit, a ovako oštra rezolucija mora biti deo izveštaja – zaključuje.

Goran Miletić, osnivač i direktor Balkans Forward Fondacije, ocenjuje da nema nikakve sumnje da će rezolucije Evropskog Parlamenta, ova kao i predhodne, uticati na izveštaj Evropske komisije. On dodaje, međutim, da s druge strane se ne može očekivati da Evropska komisija ode u drugu krajnost i izjednači Srbiju sa zemljama kao što su Belorusija ili Rusija.

Miletić napominje da je prostor namenjen za teme na koje se osvrće rezolucija vrlo ograničen u izveštaju, podsećanjući da je u prošlogodišnjem izveštaju oko petnaest strana bilo posvećeno Pravosudju i osnovnim pravima, od kojih samo pola strane bilo posvećeno Slobodi okupljanja.

– Rezolucije će itekako uticati, ali je izveštaj ogroman i taj uticaj će biti vidljiv samo u delovima koji se odnose na poglavlja 23 i 24.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, ističe da rezolucija neće neće imati formalni uticaj, zato što bi izveštaj Evropske komisije trebalo da je već pripremljen.

– Međutim možda će neka od pitanja koja su pomenuta u rezoluciji EU parlamenta a koja su a koja se tiču razvoja situacije poslednjih nekoliko meseci, uticati i na neke formulacije u konačnom izveštaju Komisije – objašnjava đsagovornik.

Podsećamo, za početak novembara najavljeno je objavljivanje godišnjeg izveštaja Evropske komisijeo državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Ovim dokumentom procenjuje se napredak država-kandidata u implementaciji reformi i standards Eu, a za ciklj ima identifikovanje glavnih izazova i prioriteat za zemlju u narednom periodu, kako bi uspostavila napredak na putu ka članstvu.

Izvor: Danas