Za ekonomskog stručnjaka Adema Ćorolija, listu privatne kompanije treba posmatrati sa velikim skepticizmom, budući da Henli nije objavio punu metodologiju, korišćene indikatore ili izvore podataka koji su doveli do ovog rangiranja.
„Bez metodološke transparentnosti, svaki indeks ostaje marketinški proizvod, a ne naučna analiza. Moguće je da je procena napravljena na osnovu veoma ograničenih kriterijuma, ili čak putem automatskih algoritama koji ne odražavaju ekonomsku i institucionalnu stvarnost zemalja“, objašnjava Ćoroli za Albanijan post.
Zato smatra da uklanjanje Kosova sa liste samo dan nakon objavljivanja jača sumnju da je reč o tehničkoj grešci ili manipulaciji, a ne o stabilnoj proceni.
„Ovaj slučaj treba da posluži kao upozorenje javnim institucijama da ne koriste slepo bilo koji 'međunarodni indeks' u propagandne svrhe“, naglašava Ćoroli, dodajući da takve procene treba kritički analizirati i uporediti sa stvarnim podacima sa terena.
Analizirajući sadržaj podataka pre nego što je Kosovo uklonjeno sa liste, Ćoroli procenjuje da indeks za Kosovo nije odražavao stvarnost na terenu, već ju je iskrivio, predstavljajući lažnu sliku bezbednosti i ekonomske stabilnosti u zemlji.
„Ako uporedimo rangiranje koje je objavio Henli sa stvarnošću na terenu, ispostavlja se da su podaci veoma nepouzdani i da se ne poklapaju sa indikatorima koji obično mere bezbednost i održivost investicija“, dodaje Ćoroli.
Ukazuje da se na Kosovu investitori i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima.
„Pravna nesigurnost, sprovođenje ugovora i sudskih odluka često je odloženo ili nepotpuno. Korupcija i nedostatak institucionalne transparentnosti, koji direktno utiču na poslovnu klimu, ograničena infrastruktura i problemi sa snabdevanjem energijom, što su ključni faktori za svaku održivu investiciju. Malo tržište i velika zavisnost od uvoza, što ograničava potencijal za ekonomski razvoj“, pojasnio je Ćoroli.
Finansijski stručnjak Florin Aljiu smatra da kosovski lideri ne bi trebalo da budu zadovoljni rangiranjem u ovom indeksu, jer na Kosovu još uvek nema ozbiljnih investicija.
„Pored ovog indeksa, fokus treba da bude na faktorima koji utiču na nedostatak stranih investicija“, kaže Aljiju za Albanijan post.
Dodaje da je Kosovo u pogledu poslovanja napravilo korake napred.
„Ovo je dokumentovano kroz izveštaj o poslovanju. S druge strane, politička bezbednost je važna. Kosovo nije među zemljama u kojima je politika uključena u isključivanje preduzeća ili direktno uticanje na njih. Stoga se ovaj indeks može opravdati u tom smislu“, dodao je Aljiju.
Pogledajte OVDE šta je Putin rekao o raketi Burevestnik
Izvor: Kosovo Onlajn
