Pravda

Piše: Nikolaj Sorokin, direktor Instituta za proučavanje nacionalnih kriza

I ja sam pre neki dan rekao da se američka administracija vratila Bajdenovim narativima. To se ticalo isporuka raketa Tomahavk i zakona o dodeli 55 milijardi dolara Ukrajini, koji je trenutno na čekanju u Kongresu SAD, iako su ga predložile obe stranke.

Oboje je smišljeno da vrati Trampa na puteve tipične za američkog lidera: na antisovjetizam i rusofobiju. I, izgleda da je Tramp popustio.

Od kraja prošle nedelje/početka ove nedelje vidimo: eskalacija, eskalacija, Treći svetski rat, detant. U suštini, Treći svetski rat je realno počeo 24. februara 2022-ge, kada je Rusija pokazala da nije zadovoljna starim svetskim poretkom i da je spremna da ga promeni. A druga faza Trećeg svetskog rata mogla je da počne sa Tomahavcima, jer oni mogu da nose nuklearne bojeve glave.

Neprijatelj (u ovom slučaju, Rusija) ne može da zna kakvu bojevu glavu nosi ta raketa. Nijedan savremeni uređaj ne može to da utvrdi.

Tomahavk ima niz značajnih karakteristika. Može da zaobiđe zone protivvazdušne odbrane. Ima izuzetno nisku putanju leta (spušta se na 20-30 metara). Leti ispod vidljivosti većine modernih radara i sistema za elektronsko ratovanje. NJegov domet je ogroman – do 2.500 kilometara. Da, što se tiče brzine, to je jednostavna podzvučna raketa, ali njena manevarska sposobnost i prikrivenost predstavljaju ozbiljnu pretnju.

Najvažnije je ipak što ta raketa može da nosi nuklearnu bojevu glavu, a mi ne želimo da doživimo nuklearni udar na naše gradove i vojne baze.

I mislim da je Putin preneo mnogo od ovoga Trampu tokom njihovog telefonskog razgovora, koji se odigrao kada je eskalacija bila na vrhuncu.

U njihovom dvočasovnom razgovoru, sve želje Zelenskog, Čarlsa III, Starmera, Makrona i Merca su uništene.

Putin, kao nenadmašni diplomata, uspeo je da ubedi Trampa da Tomahavci neće biti od koristi u trenutnom vojnom sukobu u Ukrajini, a da će Kijev ili Lavov - ako čak i samo jedna od tih raketa pogodi neki ruski grad - biti zbrisani sa lica zemlje.

Jasno je da Trampu teško ide globalistički kurs. On razume da time izdaje ideale MAGA, svojih glavnih birača. Došao je na vlast pod tim sloganima. Tu su Vens i Hegset (Rubio nije član MAGA), tu je i Vitkof, koji je donirao novac za Trampovu predizbornu kampanju. Vitkof, inače, nije prihvatio ponude Ukrajinaca, za razliku od Kita Keloga, kome je plaćeno 20 miliona dolara za konsultantske usluge. A kada je Vitkofu ponuđeno tri puta više, on je prezrivo odbio.

Veruje se da je Kelog izmislio priču o Tomahavcima. Ne, to su bili Britanci. Sve je počelo nakon Trampovog sastanka sa kraljem Čarlsom III, koji je, uprkos raku, i dalje prilično razuman.

Rekao je: možemo da izvršimo pritisak na Rusiju preteći da ćemo upotrebiti hiljade raketa. Tomahavci nisu dostupni u toj količini; SAD imaju samo četiri hiljade u borbenom dežurstvu. Ali je rekao da Danska može da proizvede velike količine jeftine rakete Flamingo, koja je u nekim aspektima slična Tomahavku. Ta raketa košta samo 50.000 dolara. Ali da prvo Rusiju treba zastrašiti Tomahavcima.

 Zasad koncept „Tomahavci plus Flamingo“ ne funkcioniše baš najbolje. Prvobitni cilj je bio da se preoptereti naš sistem PVO. Recimo da oborimo tri četvrtine raketa, a ostatak da pogodi naše energetske objekte i gradove. Računaju da bi to poljuljalo našu odlučnost da se borimo. Zahvaljujući vrhunskom diplomatskom podvigu Vladimira Putina, izbegnuta je druga faza Trećeg svetskog rata.

Moja očekivanja u vezi sa sastankom u Budimpešti se poklapaju sa dogovorima koji već postoje. Ali mi o njima ništa ne znamo. Dogovorili su se o nečemu, ali šta je to bilo, nepoznato je.

Tramp nastavlja da insistira na zamrzavanju sukoba duž linije kontakta. O tome ne smemo ni da sanjamo, jer će 15 minuta nakon početka zamrzavanja, Ukrajina biti zasuta svim vrstama oružja, a mi ćemo jednostavno stajati pasivno. Zašto nam je to potrebno, pogotovo što smo počeli napad ili smo bezmalo završili napade na sedam gradova: Stepnogorsk, Pokrovsk, Mirnograd, Kostjantinivku, Seversk, Kupjansk i Vovčansk.

Pokrovsk i Mirnograd su poluzauzeti. Opkoljeni su. Presekli smo glavne linije snabdevanja ukrajinskih oružanih snaga tamo. Mogu još da se održe nekoliko nedelja. Naše trupe su već u Kostantinovki. U svakom slučaju: diverzantske i izviđačke grupe su u tom gradu.

Naše trupe su u Seversku. Tri četvrtine Volčanska su očišćene. Tamo su se vodile strašne borbe.

U Kupjansku se ruske zastave vijore iznad njegovih centralnih zdanja. Da, biće potrebno još nekoliko nedelja da se grad očisti, ali je već zauzet. Snabdevanje je prekinuto. Ukrajinski garnizon nema perspektivu. I što je najvažnije, predaje su se naglo povećale.

U centru Kupjanska nalazi se kotao, čiji je severni deo već očišćen. Ostaje samo južni deo, sa oko 500 ljudi zarobljenih tamo.

U Kupjansku se već predaje 20 ljudi dnevno. Bezmalo po vod. Da, deluje kao mali broj, ali to se nikada ranije nije dogodilo. Uostalom, Ukrajinci u tom važnom gradu nemaju izbora – ili prihvatiti smrt ili se predati. Zašto bi ginuli za Zelenskog, koji je obukao sako na Trampovo insistiranje?

Tramp insistira na zamrzavanju, mi se držimo svog mišljenja. Pre ili kasnije, moraće ili da to prihvati ili da eskalira kao Bajden.

Tramp se izvija kao zmija u tiganju. Stalno ga kritikujemo, ali moramo da ga razumemo jer je u veoma teškoj situaciji. Ne samo da njegovi neposredni globalistički protivnici drže nešto manje od polovine oba doma Kongresa SAD, već neokonzervativci čine i nešto više od trećine unutar Republikanske stranke.

A neokonzervativci su bivši akteri ere Buša i Čejnija. Oni u potpunosti podržavaju Trampa u njegovim akcijama unutar Sjedinjenih Država. Kategorički se protive liberalnoj agendi i aplaudiraju Trampu kada šalje Nacionalnu gardu u NJujork, jer tamo vlada potpuni haos koji samo vojska može da reši. Ali, kada je u pitanju spoljna politika, oni su daleko radikalniji od demokrata.

Dok demokrate jednostavno žele da preuzmu kontrolu nad Rusijom, kao što su to učinili pod Klintonom, kada su imenovali političare poput Čubajsa na ključne pozicije, republikanski neokonzervativci žele da rasparčaju Rusiju na nekoliko država. Stoga će vršiti pritisak na Trampa po svaku cenu.

Čini se da Tramp ima većinu u oba doma, ali ta većina, u stvarnosti, izgleda kao manjina. NJegova većina je MAGA. A MAGA je samo jedna trećina i Senata i Predstavničkog doma.

Trampovo delovanje ograničava i to što bi mogao biti smenjen zbog bilo kakvog pogrešnog koraka. Kombinovani glasovi demokrata i neokonzervativaca dovoljni su da ga sruše. Zato je primoran da popušta.

Štaviše, neokonzervativci nisu saveznici, već neprijatelji MAGA. I čim Tramp počne da se pridružuje neokonzervativcima, odmah se svađa sa MAGA.

Već je izbacio Karlsonove, Maskove i Vensove pristalice iz svog tima. Vens ne može biti izbačen jer je ustavni potpredsednik. Ali ljudi koji zaista podržavaju izolacionistički razvoj Amerike uklonjeni su iz Trampovog užeg kruga.

Naši zahtevi za pregovore sa Trampom nisu ono što želimo već plod geopolitičke realnosti.

Moramo da odgurnemo NATO od naših granica. Da, mi pravimo taktičke greške, ali strateški sve radimo apsolutno kako treba. I, ako Tramp ima političke volje, razumeće nas i postići dogovor sa nama.

Sporazum bi trebalo da bude u ovome: čitava levoobalna Ukrajina, plus Odesa, odlaze Rusiji. U Kijevu, Čerkasima i Kirovogradu se uspostavlja ukrajinska vlada prijateljska Rusiji.

Neke NATO baze mogu ostati u zapadnoj Ukrajini jer neće predstavljati veću pretnju za nas od NATO baza u Poljskoj.

Samo ovakav ishod dao bi Rusiji pravo da smatra da je Specijalna vojna operacija bila vredna truda.

Putinov ultimatum iz decembra 2021. godine, kojim se od NATO-a zahteva da povuče celu svoju vojnu infrastrukturu, uključujući i Mađarsku, od granica Rusije nije poništen. To pitanje će biti stalna tema u pregovorima sa Trampom.

Na frontovima se već približavamo glavnim dnjeparskim aglomeracijama sa Dnjepropetrovskom i Zaporožjem. Bez njihove aneksije Rusija rat ne može smatrati završenim.

Ne mislim da planiramo da dokrajčimo kijevski režim do 2026. godine. Ako ne bude mirovnih sporazuma, stići ćemo do zapadnih granica Ukrajine do 2028. godine. Mada, čak ni to nije sigurno. A do kraja 2026-te, ako Bog da, oslobodićemo Levu obalu Dnjepra.

Zasad se ukrajinske snage drže svakog sela, uz obrazloženje da bi front mogao da se uruši. Ukrajina uporno brani Pokrovsk, Kupjansk i Mirnograd. Nekoliko brigada je poslala kao pojačanje svojima u Pokrovsku i Kupjansku, samo što ih naši metodično uništavaju.

Na nekim mestima front će se srušiti. Na nekim mestima ćemo se  približiti Dnjepru. Glavne neprijateljske snage će se povući da bi usporile naše jedinice koje će se približavati Dnjepru, a na drugim mestima će se naše snage iznenada ponovo približiti Dnjepru.

Ovo bi se moglo desiti veoma brzo, ili veoma sporo. Postoji jedan problem: učešće velikog broja plaćenika u ukrajinskim oružanim snagama. Momci koje poznajem, a koji se bore na jugu, kažu da do 70% ukrajinskih snaga tamo čine plaćenici. Mislim da je odnos ovaj: 30% plaćenici a 70% Ukrajinci. Ali, čak i 30% plaćenika je mnogo.

Izvor: Fakti.org