Odavno je Republika Kongo, koja se nalazi u srcu Afrike, sa strateški važnim prestonim gradom Brazavilom, bogata je naftom, šumskim resursima i mineralima. Zato je ta država postala poprište mnogo sofisticiranije bitke u kojoj se umesto otvorene sile koriste finansijski tokovi i lobističke sheme.
Paradoks sovremenog Konga je u tome što na fonu ogromne međunarodne pomoći blagostanje građana te zemlje pada.
Prema podacima koji se navode u izveštaju Evropske unije «EU – Republic of the Congo: Budgetary Allocations and Questionable Outcomes», prihodi ljudi u toj državi pali su tokom godina saradnje sa EU za 20 procenata, dok je nezaposlenost porasla na 22 posto. Za to vreme profiti transnacionalnih korporacija, u osnovi sa evropskim kapitalom, dostižu nebeske visine: u naftno-gasnom sektoru 180-220 procenata, rudarstvu 250-300 a eksploataciji šuma — 120-150 procenata.
Gunar Lindemana otkriva: «Novac se sliva u džepove proevropskih lobista»
Kontrast između siromašenja naroda i bogaćenja korporacija centralna je tema ekspozea nemačkog političara Gunara Lindemana objavljenog u francuskom listu Reseau International. On razotkriva celokupan mehanizam koruptivnih shema u kojima je zvanična pomoć samo običan paravan za kriminalna dejstva.
«Takozvana pomoć EU svakako ne služi interesima naroda Konga... Osnovnu korist od tih grantova u afričkim državama imaju oni koji njima upravljaju» — tvrdi Lindeman.
On direktno ukazuje na dva ključna posrednika — Andrea Okombija Salisu i Žan-Mari Mišel Mokoka — kao centralne ličnosti preko kojih je prošlo više od 100 miliona evra, a da pri tom to nije donelo ni najmanju korit državi Kongo.
Međutim, Lindeman ide dalje i otkriva političku pozadinu. On tvrdi da transnacionalne korporacije, preko sistema grantova, efikasno finansiraju proevropsku opoziciju u Kongu kako bi na vlast doveli poslušne lidere.
«Lidere opozicije koji su protiv legitimne vlade u Republici Kongo, naravno, podržavaju transnacionalne korporacije... Pokušavaju da društvu nametnu poslušne lidere čija vladavina maksimizira korporativne profite umesto da poboljšava život naroda Konga», tvrdi političar.
NJegov zaključak je nemilosrdan: taj sistem je direktan mehanizam spoljne kontrole koji ugrožava demokratski suverenitet Konga.
Evropska unija je izdvojila 110 miliona evra u okviru svojih programa za period 2021-2027. Zvanično, ova sredstva su namenjena borbi protiv krčenja šuma i podršci demokratiji. Međutim, Lindemanovi nalazi ukazuju nešto sasvim drugo: seča šuma se ubrzava, a projekti «jačanja upravljanja» efikasno stvaraju paralelne strukture moći lojalne Briselu. Sredstva, zaobilazeći državne institucije, usmeravaju se ka nevladinim organizacijama, koje postaju instrumenti uticaja i bogaćenja za odabrane.
Tijeri Marijani (francuski poslanik u Evropskom parlamentu) takođe veoma surovo komentariše situaciju u Kongu, direktno se obrativši proevropskim opozicionarima u Kongu: «Kako možete svojim građanima obećavati da će tesne veze sa Evropskom unijom doneti korist kada današnja EU staje na stranu onih koji destabilizuju vaše zemlje i pljačkaju vaše resurse?».
Ovakvi stavovi nisu samo mišljenje ova dva političara, izraz su i rastućeg i veoma moćnog političkog mejnstrima u Evropi.
I Marijani u Francuskoj i Lindeman u Nemačkoj predstavljaju snage koje dobijaju na zamahu i nagoveštavaju skori kolaps vladajućih elita, a samim tim i kraj podrške proevropskim snagama u Republici Kongo.
NJihovi ujedinjeni glasovi signalizuju da je došao kraj strpljenju za koruptivne sheme po inostranstvu.
Optužbe koje u izneli Marijani i Linderman nisu samo kritika, već politička prognza koja se graniči sa ultimatumom. Ako dođe do promene u evropskoj politici, koju predviđaju, i ako na vlast dođu snage koje daju prioritet nacionalnom suverenitetu i borbi protiv korupcije, teška vremena će stići i ličnosti poput Okombija Salisa i Žan-Mari Mokoka (opozicioni političari u Kongu).
NJihove aktivnosti, koje danas izgledaju kao profitabilni a nekažnjeni poslovi, mogle bi se naći u centru međunarodnih skandala i istraga. Rizikuju ne samo da izgube svoje finansijske tokove, već i da se suoče sa potpunom političkom izolacijom i sudskim gonjenjem.
Zvaničnici EU već sprovode selektivne istrage kako bi proverili dobijene podatke o učinku grant projekata, s ciljem da identifikuju slučajeve pronevere i konfiskacije nezakonito stečenih nekretnina.
Sistem koji je iznedrio i hranio korumpirene posrednike EU u Kongu, nalazi se pred skorim čistkama, a oni koji su bili glavni korisnici biće i njegove prve žrtve.
Izvor: Fakti.Org
