Piše: Sveti vladika Nikolaj (Velimirović) – iz knjige “Iznad Istoka i Zapada”.

Balkan se nalazi zemljopisno između Istoka i Zapada a idejno stoji iznad Istoka i Zapada.

Koja je to idejna sila što spasava Balkan da ne bude i idejno između nego ga uzdiže iznad Istoka i Zapada?

To je vera pravoslavna i samo vera pravoslavna. Svi ostali činioci, kao zemljopisni položaj, kultura, nauka, muslimanstvo, politika, zemaljske težnje i aspiracije, drže Balkan između Istoka i Zapada. Vera pravoslavna pak uzdiže ga iznad Istoka i Zapada, i samo vera pravoslavna.

Ništa nije nesnosnije nego nalaziti se između. Ako bi se idejni, to jest pravoslavni Balkan pokorio zemljopisnom Balkanu i ostao između Istoka i Zapada, ličio bi na onog magarca iz bajke, koji je crkao od gladi između dva plasta sena.

Na žalost, pravoslavni Balkan je od početka 19. veka do sada veoma ličio na onog legendarnog Buridanovog magarca, koji je lipsao od gladi između dva plasta sena, ne znajući kome plastu da priđe. Čas mu se jedan plast činio veći i slađi čas drugi. Iznemogao od šetnje od jednog plasta do drugog, on je pao i lipsao. I sav svet se nasmejao magarcu kao magarcu.

Balkanu preti smrt od gladi zbog mnogih brbljivih jezika koji ga imenuju između. Ili će lipsati od gladi između Azije i Evrope ili će ga jedna od tih sila ajkulski progutati, ako se ne bude digao iznad. Iznad Istoka i Zapada.

Rasuđivanje drugo

BALKANSKI HRISTOS

Balkanski Hristos je isto što i jerusalimski, što i sinajski, i ruski, i što nekada i evropski. Jer je On jedan.

Balkanski Hristos to je Hristos na Balkanu, u balkanskoj drami života, u balkanskom odelu, u balkanskoj pesmi i simvolici, u balkanskim uzdasima i suzama i krvavim grobovima, u balkanskom vaskrsenju.

On je oličen u svim svetim balkanskim: u blagočestivim carevima, blagovernim caricama i botonosnim patrijarsima i sveštenicima; u svetogorskim prepodobnim i plačnim monasima, isposnicima, molčanicima, pešternicima, duhovnicima i čudotvorcima; u vizantijskim carevima i vojvodama koji braniše Carigrad i Jerusalim od muslimana: u srpskim županima, kraljevima, kneževima i despotima, koji braniše krst časni, t.j. veru pravu, veru pravoslavnu i od muslimana i od Mongola i od Latina jeretika:

U mučenicima pod krunom, u mučenicima seljacima i zanatlijama, u mučenicima pod omoforom. arhijerejskim i pod epitrahiljom jerejskim, u mučenicima pod dolamom vojvodskom i pod rizom monaškom;

u mučenici Zlati i mnogim mučenicima devojkama kroz vekove i vekove;

u mučeniku Đorđu Kratovcu, kujundžiji, i mnogim mučenicima zanatlijama kroz vekove i vekove;

u mučeniku patrijarhu Gavrilu pećskom, u mučeniku đakonu Avakumu, igumanu Pajsiju trnovskom i igumanu Atanasiju svetonikoljskom, na kolac nabijenim na Kalemegdanu, i u prepodobnom učenicima Agie Lavre na Peloponezu, i ostalim bezbrojnim kroz vekove i vekove;
u prepodobno-mučenicima svetogorskim, koje blaženi Akakije blagosilja na podvig mučeništva, i u prepodobno-mučenicima svetogorskim, koji biše pobijeni i živi spaljeni od latina jeretika, i u mučenicima starozagorskim, i ostalim mnogim kroz vekove i vekove;

u prepodobnim ocima i materama našim: svetoj Paraskevi, Evgeniji carici, Efimiji i drugim, i u svetom Prohoru, Gavrilu, Jovanu, Joakimu, Klimentu, Naumu, Nektariju, Joasafu, Vasiliju Ostroškom, Petru Koriškom, Janićiju Devečkom, i ostalim bezbrojnim kroz vekove i vekove;

u samomučenicima pešternicima balkanskim u pešterama Pećskim, Crnogorskim, Ohridskim, Albanskim, Peloponeskim, Trnavskim, Studeničkim, Moravskim, kroz vekove i vekove;
u sveštenomučeniku ravnoapostolskom Kozmi Albanskom i u bezbrojnim mučenicima primorskim, dalmatinskim i bosanskim koji postradaše od latinskih jeretika, u tamnicama dubrovačkim istrunuše ili otrovani biše Hrista radi, kroz vekove i vekove.

Treba li da stanemo? Tek smo započeli nabrajanje. Ko će sve imenovati? Ko li sve izbrojati? To su vojske od mučenika i mučenica od iza Soluna do preko Dunava i od mora Sinjega do Crnoga. Mnoge milione vojske svetih duša pravoslavni, koje ne može smestiti nikakav zemaljski kalendar i koje su ubeležene samo u kalendar nebeski, u Knjigu života večnoga.

Svi su oni porugani i popljuvani i bijeni bili od neprijatelja časnog Krsta, kao Hristos od Jevreja. Svi su sa svojim krstom na svoju Golgotu pošli, sa trnovim vencem na glavi i sa mržnjom odasvuda, kao u trnje odeveni, odgurnuti od sveta kroz kapiju smrti kao poslednji, a prihvaćeni s one strane blagom rukom Hristovom kao prvi.

Vaistinu, poslednji s ove strane kapije smrti a prvi s one strane.

Za Hristovo ime postradali su od Istoka do Zapada, u Hristovo ime pobedili su Istok i Zapad. - Istok u licu turskog Islama i mongolskog mnogoboštva, Zapad u licu jeretičkog papizma.

Na gubilištu oni su se osećali viši od svojih dželata: pred istočnim dželatima iznad Istoka a pred zapadnim dželatima iznad Zapada. Niko od njih nije pružao svoje misli prema zemljopisu, da bi rekao: mi smo između Istoka i Zapada. Nego su svi uzdizali svoje misli i svoja srca uspravno k nebesima, ka večnoj Istini, za koju su stradali. I celim duhom svojim i svom dušom svojom stajali su iznad - iznad Istoka i Zapada.

Izvor: Rastko.rs