Pravda

Piše: Petar Davidov

Glasovi zdravog razuma čuju se, odskora, u (nekada) velikoj Nemačkoj. Čuli su se i ranije: Bizmark je, setimo se, molio, preklinjao, naređivao sunarodnicima da se odreknu same pomisli na rat sa Rusijom. Da su Nemci čuli glas „gvozdenog kancelara“, XX vek izgledao bi mnogo drugačije, čini mi se – i za Rusiju, i za Srbiju, i za samu Nemačku.

Danas avaj nema, političara Bizmarkovog formata u njegovoj otadžbini, ali zdrav razum u nekim nemačkim glavama ipak postoji: ispostavlja se da je bolje graditi uzajamno korisne odnose sa komšijama, nego siktati i pljuvati otrov. Izlažući sebe opasnosti da ti se takav otrovni opljuvak vrati u lice.

Nekada opozicione stranke – kao što su „Savez Sare Vagenkneht“ ili „Alternativa za Nemačku“ – za kratko vreme od običnih, na izgled, opozicionih grupa postale su ravnopravni protivtežni stubovi svojim političkim protivnicima: CDU (Hrišćansko-demokratska unija) i SPD (Socijal-demokratska partija). Gledajući u šta se pretvorio sadašnji Zapad, zapitaš se kakvu funkciju uopšte ima reč „hrišćanska“ u nazivima tih stranaka.

Tako da treba priznati realnost: nivo protesta i neslaganja sa politikom „starih“ stranaka izuzetno je visok. Treba biti slep pa ne videti uzroke: ogromna nezaposlenost, rast cena, inflacija, imigracija, sankcije (štaviše, sopstvene, koje su sami uveli protiv „loših“ Rusa)… A ako se još i sa manijakalnim i samoubilačkim oduševljenjem odbijaju jeftini gas i nafta iz Rusije, tu više nikakav Bizmark ne može pomoći – to već spada u domen psihijatrije.

Kao u onoj anegdoti: „Bog je umro“, – reče Niče. – „Niče je umro“, – reče Bog. Drugim rečima, nema više  ni govora o nekakvoj praktičnosti, radnoj etici ili mentalnom zdravlju u SR Nemačkoj, tom nekada „motoru Evrope“.

I kad smo već kod toga, sudeći po tonu ruskih medija, o politici EU sada se govori isključivo s notom prezira, možda čak žaljenja – isto kao što bi narkolozi govorili na konzilijumu: eto dokle je doveo sebe ovaj pijanac. Kakva budućnost čeka takvog pacijenta ako ne želi da se leči – mislim da je jasno. Razvoj situacije može ići samo u jednom pravcu – u krematorijum (tamo gas nije ruski, već civilizovani).

Nisu svi Nemci podložni rusofobnoj propagandi koja vlada u nemačkim medijima, to treba priznati. Jeftine mantre kancelara Merca, koji ni po čemu nije Bizmark, dočekuju se sarkazmom i gnevom: „Čoveče, prestani da nas guraš u rat – mi nećemo da ratujemo s Rusima, već da živimo s njima u miru.“

Sem toga, Nemci sa punim pravom pitaju da li je uopšte ostalo nešto od Nemačke ili se ona potpuno pretvorila u prišipetlju svog debelog, belog gospodara sa one strane okeana: njihovi odnosi suviše podsećaju na odnos „vazal – suveren“, a još jednostavnije rečeno, na „rob i gospodar“. Šta god gospodar kaže, to rob mora da uradi – sumorni epilog istorijskog razvoja „nemačkog genija“.

Ako u Nemačkoj preovlada konstruktivan pristup prema susedima – prema Rusiji, pre svega – poboljšanja će doći brže. Na nedavnom susretu Putina i Trampa ta dvojica odraslih ljudi razgovarali su o obnovi rada „Severnog toka“ (Merca, uzgred, nisu ni pozvali. Verovatno će njemu ili njegovom nasledniku naknadno javiti rezultate pregovora i o čemu su se dogovorili).

Koliko god se EU u sadašnjem obliku trudila da se prikaže kao važan igrač na međunarodnoj sceni, Rusija i SAD, kao što vidimo, više vole da razgovaraju sa onima čija reč stvarno ima težinu – dakle, između sebe.

Ako Nemačka prestane da se igra evropskog hegemona i prizna, ma koliko to bilo neprijatno, ali je ipak realnost, celoj Evropi bi bilo lakše: umesto rata na koji pozivaju razne bizarne političke figure i smešni kancelari sa kojima se Bizmark ne bi ni rukovao, ponovo bi počele da rade cele industrijske grane.

Nezaposlenost bi se značajno smanjila. Gorivo bi ponovo pojeftinilo. Hrana bi postala pristupačnija. Poljoprivreda bi prestala da propada, oslanjajući se na skup uvoz energenata sa one strane okeana.

Isto važi i za Srbiju, zemlju potpuno evropsku. Srbiji bi, čini mi se, bilo mnogo zanimljivije da živi pored predvidljivog i vrednog komšije, nego pored idiota sa potkovanim čizmama i kacigom sa rogovima.

Izvor: Pravda