Najveći neprijatelj pravoslavlja nije jedan

„Teško je reći ko je tačno najveći neprijatelj pravoslavlja danas, jer ne postoji jedna organizacija ili država, već mreža aktera koji deluju sinhronizovano“, ističe Stojičević. 

Po njegovim rečima, savremeni oblici hibridnog rata zasnivaju se na „determinisanom haosu“ – sistemu u kojem se unutar društava stvaraju paralelne mreže uticaja koje se koriste za postizanje političkih i ideoloških ciljeva.

Vatikan, NATO i duboka država  

Gost HelmCast-a podsetio je da u 20. veku pravoslavni narodi uglavnom jasno prepoznavali neprijatelje: „ranije smo govorili – Vatikan je neprijatelj, NATO je neprijatelj. Danas to više nije tako jednostavno. I Vatikan i NATO deluju kao predvidivi akteri, ali iza svega stoji šira strategija Zapada, uključujući i američku duboku državu, State Department i finansijske mreže poput Soroša.“

Ugroženost SPC u dijaspori  

Posebnu pažnju Stojičević je posvetio stanju u dijaspori, naročito u Nemačkoj, gde postoji inicijativa da srpski sveštenici primaju plate od države. „To bi moglo da deluje kao rešenje finansijskih problema, ali u praksi bi crkvu učinilo zavisnom od političkih struktura. 

Jednom kad država plaća – država i određuje uslove“, upozorio je on.

Dodao je i da slični primeri već postoje u Grčkoj i Rumuniji, gde je državno finansiranje dovelo do smanjenja autonomije crkve.

Napad na patrijarha kao nova faza  

Stojičević smatra da se napad na pravoslavlje sve više personalizuje:

„Ranije su napadali crkvu kao instituciju. Sada vidimo da se udari usmeravaju direktno na patrijarha, uz pokušaj da se stvori unutrašnji raskol i suprotstave pojedini vladike aktuelnom vrhu.“ 

On je upozorio da ovakav trend predstavlja novi, opasniji nivo hibridnog rata.

Zašto je crkva poslednja linija odbrane  

„I u vreme Turaka, i u okupacijama, i u komunizmu, narod je uvek znao šta misli crkva. Ona je bila moralni orijentir i svetlo u tami. Upravo zato je danas toliko važno da se taj orijentir po svaku cenu pomeri“, naglašava Stojičević.

Izvor: Pravda