„Jurjevski front: Vatreni oktobar“ – Ekskurzija železnicom pod ovim nazivom održana je u Pomorju. Učestvovalo je više od tri stotine ljudi. Među posetiocima jednog od najznačajnijih mesta snage i podviga prvi put su bili i studenti iz prijateljskih zemalja – Kine i Indije.
Rano jutro. Stanica u gustoj šumi. Niska platforma. I više od tri stotine došljaka. Kao da nisu turisti, već putnici kroz vreme koji su se obreli u 1918. godini.
Ovde se možete rukovati sa crvenoarmejcem i poći za njim. „Jurjevski front“ ponovo prima goste. A do skoro je bio zaboravljen. Otvoren je tek 2007. godine, kada su vršena iskopavanja i istraživanja. Ova priča nije letopis milenijumske drevnosti — ima joj svega nešto više od jednog veka.
Aleksandra Berežnaja:
„Naziv Jurjevski rubež (front) povezan je sa podvigom crvenoarmejaca 15. Jurjevskog puka. U petodnevnim borbama „prsa u prsa“, od 15. do 20. oktobra 1918. godine, upravo ovde, na ovom mestu, oni su zaustavili prodor anglo-američkih, francuskih, poljskih i kanadskih okupatora-intervencionista ka centru Rusije.“
Pod nogama je zemlja doslovno preorana granatama. Kroz šta su prošli naši vojnici na ovom mestu – i zamisliti je strašno.
Kao da iz davnine odjekuju glasovi crveno-armejaca:
— „Jao, opet su doneli pogrešne granate.“
— „Koliko to još možemo da trpimo?“
— „Izgleda da ćemo morati da se bijemo samo bajonetima.“
— „Ovde nas ubijaju. U hladnoći, u gladi.“
Denis Selivanov, član ekipe „Bajonet presuđuje“:
„Sasvim je izvesno da su trupe intervenata ili Bele garde bile bolje snabdevene. Imale su sve što im je bilo potrebno. U ovim šumama pronađena je ogromna količina bodljikave žice, granata i oružja. Oni su išli u bitku potpuno spremni. A njima se suprotstavljala Radničko-seljačka Crvena armija, koja se tek formirala.“
Od 1300 crveno-armejaca – ostao je 31 bajonet. Toliko je preživelo iz puka posle nekoliko dana borbi. Ne četa, ne vod – trideset i jedan čovek. Ekskurzija „Jurjevski front: Vatreni oktobar“ predstavlja znak sećanja na one koji su pali telom, ali ne i duhom. Odjeci prošlosti ovde se čuju i danas.
Igor Slobodjanjuk, rukovodilac ANO „Pobeda“:
„Evo, samo juče smo u šumi pronašli i, uz pomoć naših stručnjaka, uništili francusku granatu — mi je zovemo ‘makron’. Kalibar 155 milimetara. Baš one granate kakve i danas ratuju na Donbasu. Protiv nas. Ležala je ovde od 1918. godine i čekala svoj čas, kada će neko na nju nagaziti. Sakrila se i čekala da nekoga ubije. Mi smo je našli i obezvredili.“
Već skoro dve decenije na ovom mestu radi ekipa arheologa „Bajonet presuđuje“. Zahvaljujući njihovom radu, ovo mesto je postalo kulturno nasleđe od federalnog značaja. Ovde se može prošetati šumskim stazama i bogazama, mogu se videti rovovi i grudobrani. A trenutke borbe dočaravaju drvene skulpture.
„Pre otprilike petnaest godina počelo je obnavljanje. Ono što danas vidite nastajalo je veoma sporo, korak po korak. U početku je ovde bila samo mala koliba.“
Svake godine eksponata je sve više. Od novijih – tenk i oklopni voz. Zahvaljujući gubernatorskom grantu, ovde je već uvedeno osvetljenje. Uskoro će Jurjevski front i zazvučati – biće postavljen interaktivni audio-vodič.
Andrej Riženkov, prvi zamenik gubernatora Arhangelske oblasti:
„Danas ove stranice istorije moraju biti poznate svima. U mom detinjstvu o ovome se nije znalo. Ovo mesto je nedavno otkriveno i njegov značaj nam se tek sada otkriva. Ta ekskurzija železnicom, kako je zovu, već je postala tradicionalna i po obimu impresivna. Ovamo se može stići samo vozom. Dve kompozicije vagona. Više od tri stotine ljudi sigurno je ovde.“
Aleksandar Cibulski, gubernator Arhangelske oblasti:
„Dođite na ekskurziju sa čitavom porodicom. Prođite drvenim stazama pored vek starih rovova i grudobrana. Svaki santimetar ove severne zemlje, svaki krater od artiljerijske granate odiše istorijom. Ovde prošlost ne samo da saznaješ – već je i osećaš. I upravo to je važno videti, čuvati i preneti deci. To je naš ponos i naša večna snaga.“
Aleksandra Berežnaja
