Piše: Maksim Tomić
Činjenica je da veštačka inteligencija (u daljem tekstu VI) ima veliki uticaj na savremeno društvo. Od automatizacije postojećih poslova do stvaranja novih radnih mesta i gubitka starih, susrećemo se sa izazovom koji neretko ne razumemo, te samim tim ne možemo da predvidimo kako će se budućnost tržišta rada. Tehnologija o kojoj govorimo suštinski nije nova, ona je prisutna gotovo sedam decenija, ali se njena suština često ne razume i mistifikuje. Sa jedne strane strah od primene nove tehnologije, sa druge strane naivni tehno-optimizam ukazuju na to da je uticaj VI na savremeno društvo nesumnjiv. Imajući u vidu posledice koje je VI (pored tehnologija poput računarstva u oblaku) ostvarila na savremeno društvo, Janis Varufakis je poredak u kom živimo nazvao „tehnofeudalizam“. Sve to ukazuje da živimo u vremenu koje možda nedovoljno razumemo, te ćemo teško razumeti ono što nam budućnost donosi. U ovom tekstu pokušaćemo da odgovorimo na pitanje kako trenutno VI utiče na transformaciju našeg rada, zbog čega ona tako utiče, odnosno kakve bismo trendove mogli da opazimo u budućnosti. Spekulisati o budućnosti je naravno nezahvalan posao sa jedne strane, dok nam sa druge strane stvari koje se trenutno dešavaju mogu ukazivati na to u kom smeru može ići svetsko tržište rada. Na tragu te misli pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će VI uticati na savremeno društvo ubuduće.
Trenutni uticaj VI na tržište rada
Pokušajmo da za početak ukažemo na to kako VI trenutno utiče na tržište rada. Prema izveštaju (iz 2025. godine) Svetskog ekonomskog foruma procenjuje se da će do 2030. godine VI zameniti 92 miliona poslova, dok će 170 miliona poslova nastati usled pojave VI. Prema pojedinim navodima (1) VI je dovela do masovnog otpuštanja prethodnih godina. Samo u toku prvih sedam meseci ove godine, na teritoriji SAD posao je izgubilo više od 10000 radnika. Naročito treba spomenuti masovna otpuštanja koja se događaju u okviru velikih tehnoloških kompanija, jer one prednjače u primeni VI(2). Kompanija Amazon je u oktobru ove godine najavila da će otpustiti 30000 radnika što predstavlja najveće otpušatanje u okviru te kompanije od 2022. godine. Nakon Amazona ovaj trend su prihvatile i drugi tehnološki giganti(3).
Treba naglasiti da postoje navodi da će VI svakako „stvoriti“više prilika nego što će ih „ugasiti“(4). Osvrnimo se kratko na ovu tezu koju ćemo prokomentarisati i na kraju samog teksta. Čak i da se ovakve prognoze pokažu tačnim, treba obratiti pažnju na to da će ljudi u svakom slučaju raditi posao koji je drugačiji od onog koji su do sada radili. U kojoj meri će on biti sličan je vrlo diskutabilno. Za mnoge ljude njihova profesija predstavlja bitan deo njihovog života i bilo kakva robotizacija iste može dovesti do gubitka motivacije za radom. Nova radna mesta koja se spominju mahom imaju direktno veze za VI, odnosno sa kontrolom ili nadzorom sistema zasnovanih na VI.
Što se tiče pitanja kako VI menja trenutno radno mesto čoveka (koji ga još nije izgubio) tu se mahom provlači teza „povećanja produktivnosti rada“(5). Suštinski rečeno, poslodavac očekuje od vas da usled mogućnosti koje pruža nova tehnologija, za isto vreme uradite recimo 20% više posla nego pre godinu dana. Uzmimo za primer rad u softverskoj industriji ovih dana. Pre par godina programer je bio zadužen za pisanje određenog koda, njegovo testiranje i dokumentovanje. Danas se od njega očekuje da koristiti alate VI koji će mu pomoći da dokumentuje svoj rad, napiše određene testove provere kvaliteta i slično. Jasno je da je programer dužan da nadgleda rad VI imajući u vidu brojne manjkavosti koje karakterišu savremene modele VI(6).
Ako se osvrnemo na to koje industrije su pretrpele najveći uticaj od strane VI tu možemo reći da su najviše „poljuljana“zanimanja poput korisničke podrške, ljudi koji se bave ručnim unosom nekih podataka, odnosno početnika u bilo kom poslu(7). Evidentno je da je najlaške automatizovati „digitalne“ poslove, odnosno one koje mahom zavise od rada na računaru (što predstavlja određeni paradoks jer su oni predstavljani kao „najmoderniji“). Da biste opstali na tržištu rada često se savetuje upoznavanje sa principima rada VI, odnosno da oberučke prihvatite tehnologiju koja će i vas, sva je prilika, jednoga dana koštati radnog mesta.
Da li je VI bolja u nečemu?
Pokušavajući da odgovorimo na pitanje da li je VI zaista bolja u obavljanju određenih poslova, treba definisati dva pojma:
- VI je bolja
- VI je efikasnija
Što se tiče prvog termina njega ćemo ilustrovati primerom šahovske „mašine“odnosno algoritama koji igraju šah. NJih nazivamo boljim jer je verovatnoća da čovek pobedi savremene algoritme ovog tipa veoma mala. Bez obzira na to da li igra jednu partiju dnevno, deset zaredom, da li igra dva sata ili igra 5 sati protiv algoritma, šanse za pozitivan ishod u igri protiv ozbiljnih šahovskih mašina su zaista male. Isto važi i za drevnu kinesku igru Go (AlphaGo program). To bi otprilike bilo kao da početnik u tenisu igra protiv Đokovića, pa se možda može desiti da ga pobedi jednom u 1000 igara, jer se Novak povredi ili je prosto preumoran pa preda meč. U ovom slučaju smatramo da je VI bolja u obavljanju nekog posla. Pored pomenutih programa za igranje igara treba spomenuti model AlphaFold koji je napravio revoluciju u savremnoj nauci predviđaju prilično uspešno prostornu strukturu proteina, što je do tada bio nerešiv problem u nauci(8). Međutim, kao što ćemo videti iz daljeg izlaganja ovakva dostignuća su zaista retka i ne predstavljaju pravi razlog masovne primene VI.
Što se tiče drugog termina, njega ćemo objasniti sledećim primerom. Zamislimo da poredimo efikasnost radnika i mašine u lepljenju poštanskih markica na pismo koje treba poslati. Recimo da radnik može da za sat vremena zalepi 100 markica, dok mašina za to vreme obavi 1000 lepljenja. Sa druge strane, recimo da je idealno mesto za lepljenje markice gornji levi kvadrant (ako pismo podelimo na 4 jednaka dela). Radnik apsolutno uspeva da svih 100 markica zalepi na „idealno mesto“, dok mašina markice lepi potpuno nasumično – nekada levo, nekada desno, nekada na sredinu, bez ikakvog reda. Ako pogledamo pojedinačno lepljenje markice, evidentno je da je učinak čoveka bolji u odnosu na mašinu. Stvari postaju drugačije ako u obzir uzmemo duži vremenski interval. Tada mašina postaje efikasnija u obavljanju ovog posla. Ovo je ključna razlika u odnosu na definiciju boljeg, u kom nema razlike između toga da li se igra jedna partija ili njih 10 – ishod je isti u suštini. Jasno je da će iz perspektive vlasnika višemilionske kompanije biti apsolutno opravdano zameniti ovakog radnika mašinom, jer njega apsolutno ne interesuje to što radnik lepi markicu na idealno mesto. U ovom slučaju primećujemo da nema nikakvog „boljitka“ u odnosu na učinak radnika, već je prosto stvar u tome što to radi mašina, koja posao može da obavlja brže, efikasnije, odnosno jeftinije. Ovde treba uočiti da je VI bolja na isti način na koji su mašine iz 19. veka bile bolje od radnika u fabrikama.
Svakako treba napomenuti da je drugi, a ne prvi pojam, razglog masovne primene VI u privredi. Uzmimo za primer radnike korisničke podrške koji su bili jedni od prvih koji su počeli da gube posao zbog primene sistema VI. Očigledno je da se VI ne smatra boljom (u gore definisanom smislu) od iole motivisanog radnika za takav posao. Teško je uopšte zamisliti kako bi to neko obavljao posao korisničke podrške bolje u odnosu na motivisanog radnika. Ali to uopšte nije bitno. Motivisani radnik korisničke podrške izgubiće posao samo zato što je čovek. Čak i kada bismo mogli definisati „boljeg“ radnika (ili mašinu) od prosečnog motivisanog radnika korisničke podrške, poslodavce apsolutno ne bi interesovalo da zaposle nekog takvog – jer im njegove super-kvalifikacije ne prave nikakvu razliku. Nema potrebe zapošljavati doktora nauka na mesto nastavnika u osnovnoj školi – njegove kvalifikacije prosto neće doći do izražaja, a vrlo verovatno ćemo ga plaćati više nego prosečnog nastavnika. Ovo je ključni razlog masovne primene VI u raznim sferama ljudske delatnosti. Jednostavno smo došli do tačke kada su algoritmi koliko-toliko uporedivi (svakako ne bolji, zapravo malo lošiji) od prosečnog radnika. To što su možda i malo lošiji nadomestiće time što neće tražiti povećanje plate (osim ako to ne zahtevaju velike tehnološke kompanije), neće ići na odmor, radiće neprestano… Prosto neće biti čovek, nego mašina.
Budući uticaj VI na tržište rada
Pokušajmo sada da odgovorimo na pitanje kako će VI ubuduće uticati na tržište rada? Prema pojedinim procenama(9) do 2030. godine 30% poslova u SAD će se u potpunosti automatizovati, dok će 60% poslova pretrpeti značajne izmene usled prisustva VI. Sa druge strane procenjuje se da će do 2030. godine između 400 i 800 miliona ljudi izgubiti posao usled primene savremene tehnologije(10). Što se tiče samih grana privrede koje će se najviše izmeniti tu svakako treba spomenuti proizvodnju, finansijski sektor, prodaju, odnosno transport i logistiku.
Možemo zaključiti da će uticaj VI na tržište rada biti kombinacija sledeća 3 faktora:
- Potpune zamene čoveka na radnom mestu
- Izmene radnog mesta (saradnja čoveka sa VI)
- Nultog učinka na radno mesto
Jasno je da će treća opcija biti najpovoljnija za nas, ali da će u tom slučaju biti presudan pojedinac koji može da utiče na to da ne koristi VI u svom poslu odnosno u svojoj firmi (zanatlija ili preduzetnik na primer). Prve dve opcije su nešto što mahom spominju sve prognoze koje smo naveli. Tu svakako treba opaziti „tehno-optimističan“ stav po pitanju VI, odnosno stav po kome treba oberučke prihvatiti primenu novih tehnologija gde god je to moguće.
Teoretski gledano ne postoji sfera delatnosti u kojoj se VI ne bi mogla primeniti – delimično ili u potpunosti. Drugo je pitanje koliko ta primena ima smisla. Iz perspektive ljudi koji su vlasnici velikih kompanija ona će itekako imati smisla ukoliko VI bude efikasnija u odnosu na prosečnog radnika. Tu svakako govorimo i o granama poput medicine, obrazovanja i bezbednosti koje su svakako kritične za funkcionisanje svakog društvo. Ono što takođe treba napomenuti jeste da izabrani put razvoja VI ukazuje na to da će se ona teško koristiti kao ispomoć čoveku, već pre kao samostalni donosilac odluka(11). Opet se treba vratiti na činjenicu da ljudi koji su vlasnici krupnog kapitala, bar oni iz tehnološke sfere, mahom predstavljaju zagovornike transhumanističke „ideologije“ koja svakako odbacuje čoveka kakvim ga je Bog zamislio. Ovde se možemo osvrnuti i na ideju o „spajanju“ čoveka sa mašinom koju oni takođe zagovaraju, radi dobijanja efikasnijeg radnika koji bi više ličio na mašinu nego na čoveka. Ovakvu viziju čoveka nipošto ne možemo prihvatiti iz perspektive pravoslavnog hrišćanstva. Vratimo se ponovo na tezu da će VI stvoriti više prilika nego što će ih „uništiti“. Ta teza deluje prilično naivno imajući u vidu da vlasnike krupnog kapitala apsolutno ne interesuje da li ćemo mi imati posla ili ne, već ih jednostavno interesuje da li oni mogu da zarade više. Ako je odgovor na to pitanje da, a ljudska radna snaga ne doprinosi suštinski tome, posla jednostavno neće biti (bar u velikim kompanijama, što će se nesumnjivo vremenom preliti i na manje firme). Ali ne treba previše brinuti o tome – „umni“ ljudi današnjice osmislili su način da mi ne umremo od gladi ni u tom slučaju(12).
Zaključak
Za kraj, osvrnimo se na pojam „superinteligencije“ koji predstavlja momenat „singulariteta“– trenutak kada VI prestigne ljudsku inteligenciju po svim parametrima. Priče o nekakvoj „superinteligenciji“ mahom predstavljaju marketinški trik. Kao što je ranije pisano(13), trenutni razvoj VI ne predstavlja ni najbolji ni najsigurniji put razvoja VI. On predstavlja najprimamljiviji pristup za vlasnike krupnog kapitala jer najbrže vodi povećanju njihovog uticaja (moći). Treba istaći da Penrouzovi (Roger Penrose) argumenti govore o ne-mogućnosti računarske simulacije ljudskog uma. Ovo svakako može biti teoretsko ograničenje svake „superingelincije“, no sa druge strane savremeni razvoj VI malo ili nimalo uzima u obzir funkcionisanje ljudskog mozga. Penrouzov argument ne govori o tome da „superinteligenciju“ nije moguće dostići nekakvim drugim putem, koji se uopšte ne oslanja na ljudsku. Ovde naravno govorimo o racionalnom aspektu ljudske psihe. No, kao što možemo primetiti, iako prilično „glupa“ VI ima veliki, neretko destruktivan uticaj na savremeno društvo. Rojevi dronova kojim upravlja VI daleko su od inteligencije bilo kog deteta, ali predstavljaju izuzetno smrtonosno oružje koje se može koristiti na razne načine. Ista stvar važi i za pojam „superinteligencije“. Ona nikada ne mora da dostigne nivo koji se navodi u udžbenicima, već je dovoljna da bude „superinteligencija bez ingeligencije na velikoj skali“, da bi se mogla koristiti umesto velikog procenta ljudske radne snage, bila oruđe masovne špijunaže i „digitalnog gulaga“(14). Ključno je uočiti da uticaj VI na savremeno društvo ne mora nužno da korelira sa grandioznim uspesima u razvoju iste. Uticaj pre svega zavisi od toga koliko će moćnici današnjice (mahom tehnološke kompanije koje postaju moćnije od država) ugraditi ovu tehnologiju u našu svakodnevicu.
Iz svega navednog možemo zaključiti da je uticaj VI na oblast ljudske delatnosti veliki i nesumnjiv. Pored toga jasno je da će se taj uticaj vremenom povećavati. Do koje mere će on ići zavisi prevashodno od toga koliko ćemo uspeti da ograničimo, odnosno usmerimo primenu VI. Ako ostavimo to pitanje transhumanističkim vlasnicima velikih tehnoloških kompanija odgovor je nesumnjiv – dok nas ne bude na tržištu rada. Bez obzira da li radimo kao lekar, negovatelj ili profesor na fakultetu, jasno je, bar u teoriji, da je naš rad doveden u pitanje. Ovde se svakako treba osvrnuti na ono što Elil naziva „etikom ne-moći“ pri čemu misli na postupanje koje neće uvek biti u skladu sa onim što je moguće, već sa onim što je ispravno. Nećemo dakle otpustiti sve radnike samo zato što možemo, već ćemo pokušati da razumemo dublje posledice jedne takve odluke. Ako ne budemo imali ovakvih dilema, zamena čoveka je nešto što je samo pitanje vremena. Ovakvih dilema je, nažalost, veoma malo u slučaju tehnoloških magova. Naša profesija može zavisiti od toga da li će neki multimilijarder jednoga dana shvatiti kako mu je isplativije da ima robote a ne radnike u svojoj fabrici. Sa druge strane, naša egzistencija može zavisiti od nekakvog „univerzalnog ljudskog dohotka“ koji zagovaraju neki od najvećih transhumanista današnjice. Da li će biti univerzalan to ne znamo ali ljudski svakako neće biti. Jer u svetu u kome odavno nema mesta za Boga bilo je pitanje vremena kada će ponestati mesta i za samog čoveka. To je svetla vizija budućnosti koju nam nudi transhumanistički pogled na svet. Malo je reći da bi Orvel bio inspirisan ovakvom vizijom…
1.https://www.cbsnews.com/news/ai-jobs-layoffs-us-2025/
4.https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=5316265
- https://www.pwc.com/id/en/media-centre/press-release/2025/english/ai-linked-to-fourfold-productivity-growth-and-56-percent-wage-premium-jobs-grow-despite-automation-pwc-2025-global-ai-jobs-barometer.html
- https://www.pecat.co.rs/2024/12/vestacka-inteligencija-ili-nezaustavljiva-novost/
- https://www.finalroundai.com/blog/ai-replacing-jobs-2025
- https://www.nature.com/articles/s41586-021-03819-2
- https://www.nu.edu/blog/ai-job-statistics/
- https://www.mckinsey.com/featured-insights/future-of-work/jobs-lost-jobs-gained-what-the-future-of-work-will-mean-for-jobs-skills-and-wages
- https://iskra.co/reagovanja/maksim-tomic-ko-usmerava-razvoj-vestacke-inteligencije/
12.https://www.forbes.com/sites/jackkelly/2024/07/17/ai-robot-job-displacement-universal-basic-income/
Izvor: Iskra
