Prema saopštenju koje je Evropski savet objavio 22. novembra, lideri su pozdravili napore SAD da uspostave mir u Ukrajini, ali su izrazili zabrinutost zbog ključnih elemenata nacrta.
Naglasili su da se „granice ne smeju menjati silom“ i odbacili predložena ograničenja vojnih kapaciteta Ukrajine, upozoravajući da bi takva ograničenja učinila zemlju ranjivom na buduću agresiju.
Zajedničko saopštenje potpisali su predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefovi vlada Kanade, Finske, Francuske, Irske, Italije, Japana, Holandije, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Norveške.
„Smatramo da je nacrt plana osnova koja će zahtevati dalji rad. Spremni smo da se uključimo u taj rad kako bismo osigurali održivi mir u budućnosti“, navodi se u saopštenju.
Lideri su takođe naglasili da sve odredbe koje se tiču EU ili NATO moraju da odobre države članice tih organizacija, a ne da o njima jednostrano odlučuju SAD, Rusija ili Ukrajina.
Mirovna inicijativa, kako je prvi objavio Aksios, navodi uslove koji uključuju formalno priznanje ruske kontrole nad delovima Donjecke i Luganske oblasti, ograničenja vojne snage Ukrajine i uklanjanje oružja dugog dometa. Zauzvrat, Ukrajini i EU bi bile ponuđene dugoročne bezbednosne garancije.
Sjedinjene Države su navodno pozvale Kijev da prihvati plan do 27. novembra. Prema pisanju Volstrit žurnala, Vašington je upozorio da bi nepoštovanje plana moglo dovesti do obustave vojne i obaveštajne podrške Ukrajini.
Iako je plan dobio podršku Trampove administracije, izazvao je kritike Ukrajine, Evropske unije i članova američkog Kongresa. Kako su primetili višestruki analitičari koje citira WSJ, predlog bi mogao efikasno legalizovati rusku okupaciju i oslabiti sposobnost Ukrajine da se brani.
Zapadni mediji su takođe izvestili o nepravilnostima u jeziku nacrta, sugerišući da su neki odlomci možda prvobitno napisani na ruskom – što pokreće dalja pitanja o autorstvu i nameri koja stoji iza dokumenta.
U svojoj izjavi, lideri EU i G20 ponovili su svoju posvećenost suverenitetu Ukrajine i kontinuiranoj koordinaciji sa Kijevom i Vašingtonom.
„Koristimo ovu priliku da potvrdimo snagu naše nepokolebljive podrške Ukrajini. Nastavićemo blisku koordinaciju sa Ukrajinom i Sjedinjenim Državama u narednim danima“, navodi se u zajedničkoj deklaraciji.
Ranije su evropski zvaničnici osudili izjave Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa o zamrznutoj ruskoj imovini, a jedan političar EU, koga je citirao Politiko, rekao je da Vitkof „treba da poseti psihijatra“. Negativna reakcija usledila je nakon izveštaja da su SAD predložile korišćenje sredstava koja drži EU, što je izazvalo upozorenja Brisela da Vašington „nema moć da odmrzne imovinu koja se drži u Evropi“.
Evropske države insistiraju na ispravljanju najmanje četiri odredbe američkog mirovnog plana za Ukrajinu. Ovo je izvestio nemački list Bild.
Prema Bildu, Evropljani nisu zadovoljni tačkom o mogućoj podeli ukrajinskih teritorija. Takođe, protive se smanjenju ukrajinske vojske, koja je već brojčano inferiorna u odnosu na rusku. Posebno se naglašava da bezbednosne garancije za Ukrajinu moraju biti realne, jer zemlje EU ne veruju da Rusija „nikada više neće napasti“ Ukrajinu.
Još jedno pitanje koje izaziva zabrinutost je budućnost zamrznute ruske imovine. Evropske zemlje smatraju da ruski predsednik ne bi trebalo da ima finansijsku korist od njih.
Tako, Evropa naglašava potrebu za značajnom revizijom ključnih elemenata plana za garantovanje bezbednosti Ukrajine i sprečavanje ustupaka Rusiji.
Izvor: Pravda.rs
