Dr Jovan Antović je diplomirao nakon samo četiri godine i deset meseci, (1993. godine) na Medicinskom fakultetu u rodnom Nišu, zbog čega je proglašen najboljim svršenim studentom Univerziteta u Nišu i najboljim studentom medicine do tada, po mišljenju Srpskog lekarskog društva. Magistrirao je 1997. na matičnom fakultetu, a specijalizirao naredne godine na Klinici za hematologiju Kliničkog centra u Nišu. U periodu od oktobra 1998. do januara 1999. bio je stipendista Centra za hemofiliju i trombozu Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu (SAD), da bi 2003. odbranio doktorat iz oblasti koagulacije na Institutu „Karolinska" u Stokholmu (instituciji čiji profesori dodeljuju Nobelovu nagradu za medicinu i redovno rangiranoj između 10-15 mesta biomedicinskih univerziteta u svetu), gde i danas radi kao viši konsultant na Kliničkoj hemiji Univerzitetske bolnice i redovni profesor. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za svoj rad i autor ili koautor stotinak članaka objavljenih u recenziranim međunarodnim časopisima koji su citirani više od 2300 puta (h-index 24, Google Scholar Citation Index 28). Takođe, koautor je knjige „Diseminovana intravaskularna koagulacije“ na srpskom i dva izdanja knjige Essential Guide to Blood Coagulation i glavni je urednik nedavno izašlog trećeg izdanja. U okviru društva Sveti Jovan iz Švedske osnivač je stipendije JP Antović, namenjene finansiranju kratkotrajnih usavršavanja mladih istraživača iz Srbije.
U julu 2025. prestao je da bude gostujući profesor Medicinskog fakultetta Univerziteta u Kragujevcu, sa sledećim obrazloženjem:“Ovim putem vas obaveštavam da zbog navedene situacije u Srbije narušavanja ljudskih a pre svega studentskih prava, drastičnog narušavanja autonomije univerziteta, hapšenja i prebijanja studenata od strane policije, ponašanja republičkih vlasti predvođenih predsednikom države, vlasti koju vi kao dekan i članovi uprave fakulteta implicitno ili eksplicitno podržavate ne mogu niti želim da i dalje budem „viziting“ profesor na fakultetu. Takođe želim da vas obavestim da ovim van snage stavljam moje učešće u Erazmus plus programu između Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i Karolinska Instituta kao i da se isključujem iz svakog vida saradnje u sklopu potpisanog Memoranduma o razumevanju između Fakulteta medicinskih nauka i Karolinska Instituta. Nadam se da je ovo privremena mera u vidu zamrzavanja aktivnosti dok se u zemlji ne steknu uslovi za normalan rad studenata bez njihovog hapšenja i premlaćivanja kao i uslovi za demokratske promene u društvu.
Međutim, što se mene tiče, nemam ništa protiv i da me trajno uklonite sa spiska profesora jer nemam nikakvu dilemu da će neka nova uprava u demokratskoj i slobodnoj Srbiji koja se bazira na pravu, pravdi, ravnopravnosti i kvalitetima stručnog, naučnoistraživačkog i pedagoškog rada ukoliko se zato ukaže potreba da me ponovo izabere ne zbog mojih političkih i demokratskih stavova već zbog podataka iz mog CV-ja.“
MEDICINA DANAS: IZAZOVI I ODGOVORI
Medicina je, u ovom trenutku, jedna od najkontroverznijih oblasti naučno - praktične delatnosti. S jedne strane, ona neviđeno pomaže ljudima; s druge strane, u zemljama Zapada nameću lekarima da moraju da učestvuju u abortusima i eutanaziji. S jedne strane, izlečene su mnoge bolesti; s druge strane, koriste je za rat protiv ljudske genetike i čovečanstva kakvo znamo. O čemu je reč?
Najpre moram u odbranu svoje struke. Živimo u vreme kada su gotovo sve grane, kako naučne, tako i primenjene delatnosti, kontroverzne. Ali istovremeno se slažem da je medicina jako značajna jer su zdravlje i život ono najvažnije za čoveka, te tu može mnogo da se radi na poboljšanju, ali istovremeno, zbog značaja kako za pojedinca, tako i za čovečanstvo u celini, podložna je mogućim manipulacijama.
Medicina u mnogim oblastima jeste poboljšala i kvalitet i kvantitet života, pre svega zahvaljujući tehničkim dostignućima i napretku u dijagnostici i hirurgiji. Ali postoje oblasti u kojima je ogroman napredak napravljen i u medikamentoznom delu. Da se zadržim na svojoj oblasti. Do pre pedesetak godina (čak i krajem prošlog veka - u našoj zemlji u vreme ekonomske krize i rata) pacijenti sa teškom hemofilijom su umirali mladi od krvarenja i imali teške deformitete koji su onemogućavali normalan život. Danas se dečaci sa hemofilijom bave fudbalom, hokejom pa čak hoće da treniraju i borilačke veštine. Uz modernu terapiju žive sasvim normalan život. Sa druge strane lekovi protiv zgrušavanja krvi su značajno produžili/popravili život ljudi sa sklonošću ka trombozama. Isto će vam kazati i moja supruga za moderne lekove za reumatološka oboljenja.
Međutim, postoji i preterana medikamentizacija (do nivoa da „pronalazimo“ nove bolesti radi novih lekova). Ja sam čovek koji je skeptičan prema čudotvornim pilulama, od statina do najnovijih lekova za mršavljenje. Samo vi jedite nezdravo i koliko hoćete, a čudotvorna pilula će vas činiti vitkima (dok sam pisao odgovore na pitanja stigla mi je vest na mejl da se upravo pojavila u ispitivanjima obećavajuća pilula koja smanjuje mučninu kod pacijenata koji uzimaju „vegovi“ (lek protiv gojaznosti)?!). Medicina, kao i sve oblasti, može da bude zloupotrebljena i svaka stvar u krajnjoj liniji zavisi od čoveka i njegove savesti. I doktori su ljudi sa svojim vrlinama i manama.
Da ipak priču zaokružim optimistično: što se tiče zdravlja, mislim da je ipak mnogo bolje za pojedinca da živi na početku 21. nego na kraju 19. veka. Ali, kao što sam u brojnim intervjuima u toku kovida govorio, na žalost - ne može svako da u porodici ima advokata i lekara. Zato je na lekarima odgovornost da kritički promišljaju i da pre svega u javnim nastupima govore ISTINU. Ali to već ide na svačiju dušu.
ZLOUPOTREBE MEDICINE
I tako dolazimo na drugi deo pitanja koji je mnogo više vezan za duhovnost (mada se u zapadnom svetu to pre doživljava kao etičko pitanje).
Pitanje abortusa u zapadnom svetu medicinski nije ni najmanje kontroverzno. On je dozvoljen i bez medicinskih razloga kao pravo majke da odlučuje o svom telu (plod, odnosno, dete se tu ništa ne pita). Priznajem, svestan da sam u tom smislu grešan, i moram da kažem da u vreme dok smo studirali medicinu i kao mlad doktor o tome nisam ni ramišljao niti doživljavao to kao problem. Na svu sreću specijalizacija me je držala daleko od toga pa nisam morao da donosim odluke. Naravno, postoje etička pitanja trudnoće nakon silovanja, teške nasledne bolesti i malformacije, ali su to već pitanja o kojima se ja ne bih izjašnjavao. Abortus iz konformizma ( manje – više ) ili, u nekim zemljama, čak i radi izbora određenog pola je, iz pravoslavne perspektive, neprihvatljiv. Ali ovde moram da kažem da mi je lakše da o tome govorim iz perspektive doktora koji se time ne bavi jer bih u suprotnom kršio zakon i dobru(?) kliničku praksu zemlje u kojoj radim sa svim potencijalnim konsekvencama. (U Švedskoj je do 18 nedelje trudnoće pravo majke na abortus neograničeno, do 22 iz posebnih raloga, a nakon toga samo u slučaju direktnog rizika za život majke).
Pitanje eutanazije je manje kontraverzno jer je ona, kao i tzv. asistirana pomoć pri umiranju, zabranjena. Razlika izmeću ova dva pojma je u sledećem: eutanazija je aktivno davanje smrtonosnog preparata od strane lekara, dok je asistirana pomoć davanje takvog preparata pacijentu koji ga sam aktivno uzima. Ovde takođe postoje dva pristupa koja su dozvoljena i sa kojima ja kao lekar u principu nemam problem. Prvo je ne raditi reanimaciju pacijenta koji je terminalno bolestan: ovo znam iz porodičnog iskustva jer je otac, terminalno bolestan od raka limfnih žlezda, izričito zabranio sestrama i lekarima sa svoje klinike (bio je neurohirurg i direktor) da ga reanimiraju kad dođe vreme - bio je, inače, sedam godina mlađi nego ja danas kada je otišao sa ovog sveta. Drugo je obustava davanja lekova (osim za smanjenje patnje i bolova) u terminalnoj fazi, ali je to vreme koje se uglavnom meri satima ili danima pre kraja. Ipak, da se vratimo na eutanaziju koja se i iz svetovne i iz duhovne perspektive tumači kao ubistvo, dok se asistirana pomoć pri umiranju tumači kao samoubistvo. I opet znamo šta pravoslavlje uči o tome.
Ovde bih se pre zaključka vratio na pitanje koje navodite kada je u pitanju Zapad (ipak, da se ne zaboravi: najveća eksplozija abortusa se dogodila u sovjetskoj Rusiji, a slično je bilo i u Kini sa politikom jednog deteta). Da zaokružim odgovor na ovo pitanje, ne zbog toga što živim na tom Zapadu, a deda mi je bio Malorus iz Harkova. Moram da kažem: ljudi su ljudi, a neljudi, pod uticajem nepomenika, ostaju neljudi ma kog porekla i vere bili. Svako u pitanjima kao što su ova, bioetička, sam donosi odluku i radi na spasenju svoje duše. Medicina je tu da pomaže, ali pošto je upražnjavaju ljudi koji mogu da budu i kvarljiva roba, ipak oni odlučuju da li će to biti na korist ili na zlo.
KORONOKRATIJA I POSLEDICE
U doba koronokratije, sve vreme ste obaveštavali ljude u Srbiji o čemu se radi ( a radili su nam o glavi ). Šta je u pitanju kad je reč o koroni? Koliko danas znamo? Kuda nas je stvar odvela?
Ja sam pod uticajem jednog Vašeg intervjua početkom aprila 2020, rešio da moram da se javno izjasnim da pokušam da poradim na spasenju svoje duše i da imam šta da kažem unucima kao odgovor na njihovo pitanje - gde sam bio kad je bilo teško. Gotovo sve što sam rekao tog aprila, potpisao bih krvlju i danas (osim antivirusnog leka remdesivira koji mi danas ne bi pao napamet). Ne bih čak rekao da je to bilo neko moje medicinsko znanje već više zdrava (medicinska) logika i, nadasve, Božji blagoslov. Priprema se knjiga zasnovana na tim intervjuima, i ako da Bog da uskoro izađe, nadam se da će ljudi imati prilike da se uvere da li sam bio u pravu i da li sam govorio istinu. Često sam ponavljao: Istina je samo jedna - Božija. Nisam, barem tada, znao da li sam u pravu, ali sam imao pravo da zastupam ono što bih kao lek dao/uradio sebi i svojim najbližima. Čovek u takvim trenucima treba da bude ličan, pre svega drugog.
BIO SAM U PRAVU: LAGALI SU NAS
Ono što danas znamo je da sada već zaista izgleda da sam za (skoro) sve bio u pravu (ovo kažem više zbog opreznosti nego zbog toga da me je išta demantovalo). U jednom intervju govorio sam o „tri godine nepažnje prema činjenicama“ da bih bio kulturan i ne želeći da koristim teške reči. Danas se više ne ustručavam. To je bilo otvoreno i drsko LAGANJE. Lagali su nas o virusu, lagali su nas o pandemiji, lagali su nas o smrtnosti, lagali su nas o testovima, lagali su nas o maskama, lagali su nas o zatvaranjima, lagali su nas o terapiji, lagali su nas o respiratorima i, konačno, lagali su nas o vakcinama. Na žalost, iako ja kao lekar ni u ludilu ne bih voleo da se išta loše desi ni vakcinisanima ni nevakcinisanima ( kako apostol Pavle kaže za post - „ne osuđuj one koje jedu niti one koji ne jedu“), bojim se da će se ispostaviti da je pokojni dr Zelenko bio u pravu kada je rekao da će u sledećih 3-5 godina (koje ističu uskoro) 30-50% vakcinisanih imati ozbiljne posledice. Ono što viđamo u praksi i čitamo u novinama (a koliko je tek onih anonimnih o kojima ništa ne znamo) ukazuje na to. Kanceri par meseci od dijagnoze do fatalnog ishoda, iznenadne smrti mladih ljudi i sportista, teški neurološki poremećaji....
FATALNI ISHODI KORONA – LAŽI
Da ponudim par referenci...
Samo 14% pozitivnih na testu je zaista imalo Kovid (1)
Šest vrsta kancera je u porastu godinu dana nakon vakcine. (2)
Povećanje sveukupne smrtnosti. (3)
Mnogobrojne slične reference se povlače još uvek iz raznoraznih razloga jer je teško ići protiv zvaničnog narativa. Ne verujem da ćemo ikada imati studiju koja će biti finasirana iz zvaničnih, državnih ili izvora kompanija. Ali ja ponovo verujem u (medicinsku) logiku i ono što viđamo, a jedini nesumnjivi dokaz imam u svojoj okolini i onome što se desilo mojoj majci nakon treće vakcine kada je dobila stravičnu sistemsku inflamaciju, izgubila puno krvi i, od blago zaboravne žene u osamdesetim, poslednje gotovo tri godine provela u apsolutnoj demenciji i pelenama. (Objašnjenje zašto je primila uprkos mojim stavovima oduzelo bi mnogo vremena i skrenulo fokus ovog intervjua)
SMRTNOST LEKARA I SMRTNOST VLADIKA
Mnogo toga što se dešavalo nema logička objašnjenja. Recimo: podatak kojim se barata je da je preko 170 zdravstvenih radnika u Srbiji preminulo od (ili sa) kovidom. U Švedskoj samo jedan i to na samom početku. Kako to objasniti? Nemoguće je sve protumačiti samo time da je Švedska bogatija zemlja sa boljim zdravstvenim sistemom.
Iako je, naravno, svaki ljudski život važan i svaki ugašeni život je gubitak (iz svetovne, ne toliko duhovne, perspektive) za srpski narod je od izuzetne važnosti da je u jednom kratkom periodu od kovida ( od kovida?) izgubio više crkvenih velikodostojnika - patrijarha Irineja i četiri episkopa, od kojih su trojica bili učenici Ave Justina. Takav gubitak nije imala nijedna Pomesna Crkva ili hrišćanska konfesija u vreme kovida. Ako se setimo pod kakvim su sve istorijskim okolnostima ovozemaljski život gubili srpski patrijarsi i vladike, a posebno ako vidimo da se poslednjih godina od strane vrha SPC donose odluke koje gotovo sigurno ne bi mogle biti donete da su pokojnici još uvek sa nama (neka mi Gospod oprosti ako grešim ) sumnje se ne mogu izbeći.
No, da ponovo kažem: i za kovid kao i za sve ostalo Gospod će nam suditi svima - kako se ko ponašao i šta je ko radio.
RNK PREPARATI NISU VAKCINE
Dokazivali ste da RNK preparati nisu nikakve vakcine. Došli smo dotle da zločinci koji rade protiv ljudskog roda sada koriste komarce da bi onima koji nisu nisu primili mRNK otrove iste ubrizgaju. Čak se hvale time u naučnim časopisima. O čemu je reč?(4)
Da se zna: mRNK ili tačnije na srpskom iRNK (i – informaciona) nije vakcina. To je genska terapija jer se deo genetskog materijala ubacuje čoveku da bi on sam sintetisao određene proteine. Govorilo se da ona posle par sati nestaje a mi danas imamo jasne podatke da se ona jako dugo zadržava u organizmu, pa čak i ubacuje u gensku strukturu domaćina. Ja sam i o tome govorio u toku kovid krize. U ovom slučaju imamo enzim, tzv. reverzibilnu transkriptazu, i još u doba korona - krize su neki naučnici bili skeptični da li je ZAISTA isključeno da će to (ubacivanje ovakvog materijala u ljudski genom) da se desi.
I dalje mislim da priča oko kovida i vakcina nije bila priča oko smanjenja populacije. Kao što sam više puta u intervjuima rekao: da su hteli da nas pobiju bilo je dovoljno ubaciti nešto u vodovode u velikim gradovima dok bi oni pili flaširanu vodu. Ovo je bio test poslušnosti i dokle mogu da idu. Test im, smatram, ipak nije prošao kako su očekivali.
MASOVNI OPIT NA ŽIVIM LJUDIMA
Sa druge strane mislim da je ovo bio i značajan eksperiment na ogromnom broju ljudi koji nikada ne bi mogao da se izvede u kontrolisanim studijama. Jer, iRNA se već godinama ispituje u različitim vrstama kancera (uglavnom na životinjama i uglavnom neuspešno). Ovo je bila prilika da se vidi kako deluje u realnim uslovima (i otprilike većina onog što se znalo o neefikasnosti i neželjenim dejstvima uglavnom je potvrđeno). No uprkos tome vidimo da se i na Istoku i na Zapadu pričaju velike priče o studijama (u kojima će i naša zemlja da učestvuje) o čudotvornim iRNA „vakcinama“ protiv raka. To je dodatno upitno sa moralne i duhovne tačke gledišta jer budi nadu bolesnima od najtežih bolesti i njihovim porodicama.
Što se tiče komaraca o tome se dugo priča. Ja nemam saznanja da je to tako lako izvodljivo, ali, kad nešto izađe u javnost, budite sigurni da je to već da kraja operativno u vojnim laboratorijama svih zainteresovanih strana.
Opet se vraćamo na priču zašto. Ja sam još na početku kovida govorio da nanotehnologija za vakcinisanje postoji. (5)
Videćete tu par zanimljivih prezimena koja se završavaju na -ić, a gugl pretraživanje ukazuje na naše zapadne susede.…
Danas je to otišlo još mnogo dalje.(6)
U pitanju je ista ekipa sa Masačusetskog instituta za tehnologiju što mi govori da je stvar potpuno operativna.
Da ponovim. Ipak smatram da je cilj onih koji opite sprovode da ljudi to SAMI SEBI urade. Ne da im se servira vodom, komarcima, prašinom. Ovo je mnogo više duhovna borba nego što je bilo ko od nas (čak i verujućih) svestan. A zli duh i oni koji mu služe to dobro znaju.
MEDICINA DANAS: SAVETI OBIČNOM ČOVEKU
Šta se sada dešava u svetu medicine? Kuda plovi brod na kome se i mi prevozimo kad god idemo kod lekara?
Medicina je deo našeg života i dešava se isto ono što se dešava u u svim drugim sferama čovekovog bitisanja na zemlji. Gospodu nije cilj da spase ljude već da spase čoveka. Tako i svaki doktor koji nije Bog (iako bi, nažalost, neki da se tako predstave pacijentima) treba da poradi samo na svojoj duši. Da ono što je učio upotrebi na korist pacijenata. Znači, za početak, da tretira pacijenta kao ljudsko biće a ne kao objekat. U kovidu su se, na nesreću, neke kolege mnogo ogrešile. Kao što rekoh - i doktori su ljudi i imaju svoje slabosti. Može da se razume strah za svoj život ( o kome govori film „Variola Vera“), kao i strah od gubitka posla, pa čak i neznanje. Ali za namerno činjenje nečega što nije u skladu sa moralnim i duhovnim - pa tek na kraju medicinskim - principima nema opravdanja. Ne govoreći samo o kovidu, maltene svakog dana dobijam informacije o lošem tretmanu pacijenata čak i u privatnim ustanovama. O korupciji u zdravstvu tek ne bih da govorim kao ni o neophodnosti da se JASNO razdvoje privatno i javno zdravstvo. Situacija u zdravstvu u Srbiji bi mogla da se reši za dva meseca, ali onaj koji bi se toga poduhvatio verovatno ne bi živ izašao iz aviona u Surčinu ili iz automobila u Nemanjinoj.
Šta da običan čovek (koji nema lekara niti advokata u porodici) da radi u takvoj situaciji? Da pokuša da nađe ličnog ili porodičnog doktora kome veruje (a takvi su, na sreću, još uvek u većini). Da se dobro raspita gde i zašto ide. Da potraži drugo mišljenje. I, konačno, da se obrati Bogu jer, kako to lepo reče moj sveštenik u Stokholmu, lekari leče a Bog isceljuje.
STANJE NA ZAPADU
Kakva je situacija u Švedskoj i na Zapadu uopšte? Šta se može očekivati? Treći svetski rat ili večni mir?
Zapad je odavno prošao svoj zenit i ne moraš da čitaš Špenglera da bi ti to bilo jasno. Kao što bi rekao onaj Bili (Klinton, a ne Piton) „sve je u ekonomiji, glupane“. Zapad je svoje preimućstvo najpre stvarao, a onda i održavao, tehnološkim inovacijama, vojnom silom pa, ako hoćete, i bezobzirnošću koja mu je obezbeđivala jeftine sirovine i skupe proizvode. Ta vremena su prošla a beskrupuloznost njihovih kapitalista dovela je do izmeštanja proizvodnje sa zapada i osiromašenja srednje klase koja je uvek pokretač društva. Ponavljam: neka ekonomska stabilnost će se postići kada se kupovna moć radnika u Indiji izjednači sa onom radnika u Evropi. Ali to se neće desiti povećanjem nadnica u Indiji već drastičnim smanjenjem onih u Evropi. A pošto i kuvana žaba ponekad hoće da iskoči iz vrele vode, onda imamo ovo što imamo danas, a to je ogromna kriza. Ako na to dodamo problem nataliteta, imigracije i konačno (gotovo) potpunog gubitka duhovnih vrednosti ne začuđuje što sam pre par dana napisao jednom kolegi „da je Evropa osuđena da umre“. Ako ne u našoj, verovatno već u sledećoj generaciji. To se ne odnosi na Ameriku. Istovremeno, da ne bude nikakve zabune ( i to ne zbog toga što živim i imam državljanstvo jedne zapadnoevropske zemlje ): kada bi totalitarna Kina zavladala svetom, mi bismo plakali za „Paks Amerikanom“. Ja ni Rusima ništa ne verujem, bez obzira na moje poreklo. Ali je ravnoteža i multipolarnost ipak šansa za neko pravednije društvo, a nama kao pravoslavcima jedino Rusija kao branitelj pravoslavlja može da pomogne. Da li će se to desiti, s obzirom na njihovu vlast, državnu i crkvenu, to je sasvim drugo pitanje.
Večnog mira neće biti (ima ga samo nakon upokojenja). A da li će biti velikog rata ne znam. Kada se puška pojavi u prvom činu mora da opali u trećem. Sve industrije se prebacuju na ratni režim rada. Da li je to za magacine? Iskreno, nisam siguran. A verujem da će nekad istoričari govoriti da je Treći svetski rat počeo na Balkanu: čak ne godine 1999, bombardovanjem Srbije, nego prvim metkom ispaljenim na vojnike JNA u Sloveniji.
STANJE U ŠVEDSKOJ
Situacija u Švedskoj: ekonomski loša, verovatno nikad lošija od 2000. godine. Inflacija je mnogo veća od priznate. Nezaposlenost, posebno mladih, jako je visoka. Ali ja uvek govorim da, uprkos propasti Zapada, mislim da će ova zemlja biti poslednja koju će to zadesiti. Nisu oni tek tako izašli neokrnjeni iz svih ratova. Čak i ulazak u NATO mislim da ih neće uvesti u ozbiljan rat. Švedska je kao i Švajcarska: mora da postoji zemlja sa kojom svi trguju. A oni koji misle drugačije neka provere da li Sab i Volvo proizvode samo automobile, a Erikson telefonske centrale. Ne brinem se ja za Švedsku šta god da se dešava - treba se brinuti za Srbiju.
RAZLOZI ZA BUNU
Aktivni ste u podršci borbi protiv jednog ličnog režima koji se, između ostalog, odrekao Kosova i Metohije i svakodnevno krši ustavni poredak. Zašto i kako? Šta će biti sa Srbijom?
Ovo je nastavak na prethodnu rečenicu. Ponekad se pitam da li je iz perspektive švedskog državljanina ušuškanog u neosporni komfor priznatog univerzitetskog profesora smisleno baviti se srpskom politikom. A nije da nisam pokušao sve i svašta, uključujući i mesto opozicionog odbornika u Sokobanji, na listi grupe građana Banjsko preobraženje. Onda rešim da se isključim i „tihujem“, ali ne ide dugo, jer se javi neki „okidač“ ili neki poziv na intervju poput ovoga. Tako ću, uz sav rizik da odgovor na ovo pitanje bude dugačak koliko svi ostali zajedno, pokušati da iznesem kako ja vidim politiku i pre svega stanje u Srbiji ne samo pod AV-om i da li mislim da uopšte ima rešenja. Nakon toga stvarno se pitam da li bilo kakav dalji javni nastup više ima smisla. Ja kao profesionalno ostvaren čovek i deda (hvala i slava Bogu za sve), nemam nikavih političkih ambicija, a o Srbiji razmišljam samo kao o prostoru gde, eventualno u blizini Sokobanje, mogu da pravim sopstvena alkoholna pića, od piva, preko vina, do rakije.
Pa ipak - šta je to što me tera da se bunim „k’o Grk u ’apsu“? Verovatno ima nešto u osećaju za pravo i pravdu koji je kod Srba istaknutiji nego kod nekih drugih naroda, bez obzira na cenu. Zato, ako ne mogu nešto više, mogu da se barem javno izjasnim. Jer, iako se već mnogo pametnijih, rodoljubivijih, načitanijih i boljih u svakom pogledu od mene oglasilo i pružilo podršku studentima, ova situacija – kao i kovid histerija pre nekoliko godina – zahteva jasno zauzimanje strane. Da se prebrojimo da bi nam unuci znali gde smo bili kad je bilo teško. A da citiram i profesora Lompara (sa kojim se u mnogo čemu NE slažem – kao što se i u mnogo čemu slažem – ali sledeća rečenica je verovatno jedna od najboljih na temu kakav treba da bude univerzitetski profesor): „Ne postoje intelektualci da bi nešto znali, nego postoje da bi u onim trenucima kada se rešava sudbina naroda nešto bili.“
POTRAGA ZA NOVOM ELITOM
A da sve nastavim rečima verovatno najvećeg srpskog intelektualca i filozofa 20. veka, predivnog Žarka Vidovića: „Preporod Srpstva ne može da počne ako ne budemo jasno rekli ISTINU. Bez ISTINE nema PREPORODA. Bez PREPORODA nema stvaranja ELITE. Nema nam spasa dok se ne pojavi ISTINOLJUBIVA elita. A tu ELITU može da podigne samo Bog. Grčka reč „klir“ (sveštenstvo) u stvari znači — elita. Sveštenstvo se tako naziva zato što je, u ono vreme (nekada, prim J. A.), sveštenstvo bilo prava elita.“
Problem Srba je što su proterivali, ućutkavali i ubijali svoju elitu na podsticaj neprijatelja. Neki bi rekli da sve što je vredelo u Srbiji dalo živote u Kosovskom boju, Balkanskim i Velikom ratu i boreći se protiv fašizma, pa bi pesimisti rekli da smo mi danas potomci onih koji su pretekli pa nam zato i ide tako kao što nam ide. Ne znam da li to jeste istina, ali svakako znam da napretka nema bez elite, a ova deca koja godinu dana protestuju, uprkos svemu i svim greškama, mogu da izrastu u tu elitu. Ako ih mi „matori“ svojim nečinjenjem ne oteramo iz zemlje.
KUĆA NASRED DRUMA I NAŠI NEPRIJATELJI
Nikad nije bilo lako u Srbiji. Nažalost, kao mala zemlja na razmeđi važnih komunikacija i na sudaru istoka i zapada, različitih religija i interesa velikih sila, Srbija je bila pod udarima od samog početka. Tako od Sanstefanskog mira preko aneksije Bosne do dovođenja onog što se odazivao na Broz (a kako se stvarno zvao, sam Bog zna), naši (ne)“prijatelji“ su činili sve da ograniče značaj i uticaj Srba. Pod vođstvom snaga sa Britanskih ostrva, koje du svetu donele malo toga dobrog i na koje svako srpsko dete treba da bude upozoreno čim počne da sriče slova, da zna da nas tamošnji političari vide kao neprijatelje, uz direktno učešće Austrougarske, doneta je tajna deklaracija. Naravno, ništa bez Vatikana koji nam NIKADA neće oprostiti odbijanje Florentinske unije zahvaljujući velikom delu Despota Đurđa Brankovića. Ništa bez Vatikana, onog istog centra jeresi sa kojim naši crkvenodostojnici, koji su zaboravili šta znači biti KLIR, želeli (hvala dobrom Bogu pa nisu, velika su dela NJegova) da EKUMENISTIČKI, za početak, zajedno proslave najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista ove godine – pod navodnim izgovorom proslave 1700 godina Prvog Vaseljenskog Sabora.
NAŠA ULOGA U SOPSTVENOJ PROPASTI
No, nije da nije bilo i naše uloge u svemu tome. I bez dinastijskih borbi, tako karakterističnih za celu Evropu, mnogo smo i sami grešni. Satanističko zatiranje Obrenovića 1903. (svakako pod uticajem onih istih sa Ostrva), omogućavanje da nas nateraju na Veliki rat (ponovo „Ostrvljani“, mada, naravno, niko ne dovodi u pitanje rodoljubivi zanos Mlade Bosne) i onda konačno katastrofalno stvaranje jugoslavije (namerno malim slovom) sa poraženima. A kada krenemo u noviju istoriju ubistva srpske ELITE i tzv. pasja groblja Broz nije mogao da izvede – uz svu podršku spolja – da mu u tome nisu pomagali Srbi. Za sve to mi kao narod treba da se najpre pokajemo na kolenima da bismo negde uopšte krenuli.
KAKO SMO DOŠLI DOVDE?
A kraj 20. i početak 21. veka je prošao u pogrešnim procenama šta posle pada Berlinskog zida, uz, opet i opet, nesebičnu „pomoć“ – pre svega zapadnih – „prijatelja“ da se bivša država rasturi u krvavom sukobu, uz proglašavanje Srba, kao najvećih gubitnika, za najveće zločince. A onda uvođenje najstrašnijeg neoliberalnog kapitalizma po čikaškom modelu pravljenom za kolonije, koji dovodi do totalne rasprodaje svih resursa naše zemlje, kao i do izdaje i napuštanja srpskog naroda na SRPSKOM Kosovu i Metohiji i konačno do tog „nadstrešničkog“ 1. novembra 2024. kao tragične paradigme društva u kome živimo.
POČECI SLOMA I KOMUNISTIČKA SRBOFOBIJA
A kada je počelo? Da li samom Kosovskom bitkom, da li napuštanjem Stare, Prave Srbije pod Čarnojevićem i Šakabentom, da li 1881, i tajnom deklaracijom ili katastrofalnom odlukom da se stvori Jugoslavija? Verovatno od svega pomalo, ali je najveći pad dostignut nastavkom okupacije (samo od strane drugih okupatora) Srbije do koje je došlo 20. oktobra 1944 koja traje i do današnjih dana, jer deca, unuci sada već i praunuci „kurvato-komunizma“, izabrana i nameštena od nesrpske udbe (pogledati možda i najznačajniji film srpske kinematografije, „Balkanska pravila“) vladaju našom zemljom. Ko ne veruje neka izgugla biografije nekih od ljudi na najznačajnijim političkim, bezbedonosnim i ekonomskim funckijama u zemlji i vidi ko su im bili preci.
Znači najpre su komunisti –uništavanjem srBske elite a onda uranilovkom i tzv. jednakošću – stvorili stanje za koje bi mnogo vode proteklo Dunavom i Savom da se dovede u red, čak i da je bilo želje i pokušaja. A nije jer su onda, pod uticajem naših „prijatelja“, došli „žuti“, nalickani japijevci, kod kojih je sve bilo forma bez ikakve suštine. Da bi sve rezultiralo vrhuncem pod uticajem raznih nevladinih organizacija, trilaterala, rimskih klubova, ist-vest bridžova i dovođenjem ovih kod koji ne postoji niti suština niti forma. Potpuno svestan svoji reči i rizika koje one nose, moje je mišljenje da ovakvu gomilu nepismenih ĆACI diletanata, korumpiranih kriminalaca, izdajica i stranih plaćenika, masovnih uživalaca „belog“ – zemlja Srbija u svojoj istoriji nije imala, iako joj takvih koloritnih likova nikada nije nedostajalo (videti pod Nikola Pašić & sin).
PRETNJE PROFESORU ANTOVIĆU
Eto zato sam protiv jer smatram da Srbija i srBski narod zaslužuju bolje. A od pre par meseci razlozi su i lični. Nakon ovakvih i sličnih intervjua počeo sam da dobijam najpre upozorenja, a onda i otvorene pretnje po život - sa nepoznatog broja, najpre na lošem ženskom srpskom a onda i na lošem, istom tom ženskom, švedskom. Pošto nisam zaćutao doživeo sam ”cancel-ovanje“ (nije da nisam i sam doprineo davanjem ostavke na mesto viziting profesora Univerziteta u Kragujevcu). I nakon velikog uspeha da budem Srbin koji je glavni urednik švedskim kolegama sa Karolinska Instituta i institutske bolnice - urednik za udžbenik koji je objavio veliki međunarodni izdavač na engleskom. Takve knjige isključivo autora sa Karolinske nije bilo više od 30 godina.(7)
Jednostavno niko u Srbiji nije hteo (neki su mi otvoreno priznali da ne smeju) ni crticu o tome da objavi. A to nije politika - to je struka! I, uostalom, ja sam neko ko je sve, osim doktorata, stekao u Nišu, u zemlji Srbiji pa je valjda to i „domaći“ uspeh, uspeh obrazovanja države Srbije.
STUDENTI I PROFESOR ANTOVIĆ
Pošto sam ja ipak „ludi“, nestišljivi Srbin, ova pretnja zbog javnog stava ne može da utiče ni na mene, niti na moju podršku studentima, jer mislim da su nam oni jedina šansa. I bio sam počastvovan što su me pozvali na intervju za njihovu listu i ako sam „otpao“ već u prvom krugu ( nezvanično mi je rečeno da se to desilo jer sam previše „nacionalan, oštar prema neistomišljenicima i verujem u kemtrejlse“, što je, priznajem, istina ).
Ako je previše „nacionalno“ da je „Kosovo srce Srbije, Republika Srpska najveći (politički) uspeh srpskog naroda u 20. veku, a Crna Gora je I srpska država“, ako je oštro da o svakom kažem ono što mislim (potkrepljeno činjenicama i podacima), a da ono što viđamo na nebu smatram malo nelogičnim, onda su neki „procenjivači“ potpuno u pravu. Međutim, to neće promeniti moj stav o studentima - oni imaju moju POTPUNU, ISKRENU i BEZUSLOVNU PODRŠKU (ako im je uopšte potrebna).
ŠTA NAM JE ČINITI?
Ne želim da ovde i sada iznosim savete o političkom programu kakav bi trebalo praviti. Na papiru ima ih odličnih, pa čak se i programu vladajuće SNS sekte nema šta mnogo zameriti. Problem je njegovo sprovođenje, a to mogu samo novi mladi ljudi kada krenu da rešavaju pitanja:
1. Izbora i izbornih zakona, uz samo jednu rečenicu - izbori su pošteni i transparentni;
2. Medija: mediji su SLOBODNI i otvoreni, jasnog finansiranja i RAVNOPRAVNO dostupni svima;
3. Sudstva i rak rane srpskog sudstva, a to su tužilaštva i jedan deo advokata;
4. Tajnih službi – stavljanjem pod (PUNU) civilnu parlamentarnu kontrolu i otvaranjem dosijea;
5. Ukidanje svakog partijskog uticaja i puna profesionalizacija vojske i policije;
6. Preispitivanje i potencijalno ukidanje Bolonje na univerzitetima;
7. Poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u, pre svega, osnovnom i srednjem obrazovanju;
8. Subvencije u poljoprivredi uz raskidanje svih štetnih kupoprodajnih ugovora vezanih za prodaju zemljišta stranim kompanijama. Definisanje maksimuma zemlje koju stranci mogu da poseduju;
9. Obustava rasprodaje rudnih i vodenih resursa, uz poništavanje i nacionalizaciju onih već prodatih u svim slučajevima u kojima je to moguće;
10. Sagledavanje kapaciteta u zdravstvu. Ukidanje ili smanjenje dupliranih kapaciteta. Ukidanje mogućnosti dopunskog rada u konkurentnim ustanovama. Jedan zdravstveni radnik može da radi samo u jednoj ustanovi, državnoj ili privatnoj. Izjednačavanje privatnih i zdravstvenih usluga u sistemu osiguranja republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu;
11. Poboljšanje uslova za rad mladih u IT i AI sektoru (koji je već jedan od najvećih neto prihodnih delova srpske privrede);
12. Politika stvarne neutralnosti u odnosu na velike sile uz garantovano nepripadanje nijednom bloku. Povećanje formalizovane saradnje sa BRIKS-om;
13. Obustava pregovora sa Evropskom unijom, ako ti pregovori podrazumevaju de fakto ili de jure odricanje od Kosova i Metohije, uz razvijanje pune ekonomske saradnje sa Unijom, na ravnopravnim osnovama;
14. Preispitivanje svih trgovinskih sporazuma sa zemljama u okruženju i suspendovanje onih od kojih ima više štete nego koristi;
15. Kosovo i Metohija su srce Srbije i nikad ih se ne odreći. Učiniti sve da se vrati u puni ustavni poredak Srbije, ako treba i za 1000 godina; neki novi mladi će to dočekati, ali samo i jedino ako OPSTANEMO kao narod i kao država. Republika Srpska KAO najveći geopolitički uspeh srpskog naroda u 20. veku. Održati je u labavoj konfederaciji naslonjenu na Srbiju ili, ako to ne ide, onda prvo kao samostalnu, a kasnije prisajadinjenu Srbiji;
16. Crna Gora je I srpska država. Obezbediti punu ravnopravnost jezika, religije i autohtonih političkih prava Srba;
17. Ispitati vlasnička prava Srba u Hrvatskoj (i drugim državama u okruženju) od 10. aprila 1941. i vratiti sve nezakonito oduzeto. Tražiti odgovornost države Hrvatske za sve zločine počinjene nad Srbima od 10. aprila 1941.
Da li je SVE ovo moguće? Ne znam, jer ja nisam političar i moje je da otvoreno predložim. A politika je umetnost mogućeg (ali ne preko crvenih linija i ispod granica dostojanstva).
O STUDENTSKOJ LISTI: KOME (NE) VEROVATI?
Kao što rekoh, ja ću biti uz studente i za njihovu listu bilo pasivno ili, ako me za neki savet pozovu, i aktivno, ko god da bude na toj listi i sa nacionalne i sa liberalne strane (osim možda ako baš prekrdaše stavljajući Dinka Gruhonjića na listu). Ali iako se u načelu slažem (ponovo) sa profesorom Lomparom o jedinstvu nacionalnog i liberalnog i spreman sam da celim bićem branim deo njihovog programa vezan za ljudska i nacionalna prava i slobode, meni je ipak nešto bliži srcu nacionalni pol pa sam tako u jednom intervjuu i naveo kome ne bih verovao na nacionalnom polu (mada to slobodno može da se odnosi na sve učesnike na političknoj sceni):
NE BIH VEROVAO ONIMA (te to i studentima preporučujem):
čiji su očevi, dede, pradede po ocu ( ali isto to i po majčinoj liniji) bili u činovima od pukovnika pa naviše u Brozovoj vojsci ili JNA;
čiji je bilo koji blizak rođak bio oficir ili uposlenik u bilo kojoj bezbedonosnoj službi od rata naovamo, a posebno u UDBI;
čiji su roditelji, babe i dede, a sada već i pradede, bili na visokim državnim, političkim i partijskim funkcijama u vreme komunizma;
čiji su roditelji, babe i dede, a sada već i pradede bili na visokim funkcijama u Ineksu, Geneksu i sličnim uvozno-izvoznim udbaškim firmama iz doba komunizma;
koji su bili funkcioneri (do najnižeg mesnog nivoa) u SPO-u;
koji su u životu promenili više od dve partije (od koji je jedna bila Savez komunista);
koji su IKADA u toku svog školovanja ili naučnog rada bili finansirani od strane Sorosa (fond za otvoreno društvo, otvoreni univerzitet), Rokfelera, Fulbrajtove, Humboltove, Daadove ili sličnih stipendija;
koji su ikada bili bankari povezani sa Karićem, Jezdom, Dafinom i sličnim egzotičnim „bankarskim“ustanovama;
koji su na bilo koji način (od članstva u lokalnim ograncima do finansiranja projekata) bili povezani sa Trilateralom, Rimskim klubom, Ist-Vest Bridžom, NALEDOM i sličnima;
koji su ikada TAJNO bili na kanabetu kod Miloševića, Dačića, Tadića, Nikolića, Vučića, nastaviti niz;
koji su, a posebno pod sadašnjom vlašću jesu, bili ili jesu članovi upravnih i nadzornih odbora državnih i javnih preduzeća i institucija;
koji se u serijama (jedne nedelje po tri – četiri različita kanala) pojavljuju na tzv. slobodnim i nacionalno orijentisanim jutjub kanalima;
čija se NIJEDNA IZJAVA, PROCENA, PREDVIĐANJE dati na tim jutjub kanalima nije ostvarila niti izdržala probu vremena;
koji su ikada i u bilo kojoj konstelaciji bili ZAPOSLENI ILI HONORARNO PLAĆENI kao savetnici pri stranim ambasadama ili, još gore, pri okupatorskim strukturama u Republici Srpskoj ili na Kosovu i Metohiji;
koji se izjašnjavaju kao pravoslavni liturgijski hrišćani, a razveli su se od žena da bi se ponovo oženili mnogo mlađim;
koji se lažno predstavljaju kao univerzitetski profesori iako su u najboljem slučaju tek doktorirali;
koji se lažno predstavljaju kao doktori medicine;
koji se lažno predstavljaju na bilo koji način;
koji su vas IKADA SLAGALI ili IZREKLI LAŽ u javnom diskursu.
Verovatno bi lista mogla biti još duža ali je ovo ono u šta sam siguran da bi mene navelo da neke stvari radim drugačije ili barem da drugačije (NE) VERUJEM. Kao što vidite, malo ko od onih na nacionalnom polu koje javnost poznaje bi uopšte mogao da se kvalifikuje za listu po mojim merilima. Slična je situacija i sa ove druge strane, a i oni novi sa te strane su se, sedenjem u Skupštini i davanjem legitimiteta vlasti ili direktnim vezama sa liberalnim zapadnim strukturama moći, takođe kompromitovali. Zato sam ja bio najskloniji (nemogućoj ideji) da studentsku listu čini 250 studenata jer je glasanje koje nam svakako predstoji, pre ili kasnije, glasanje za ideju a ne za imena.
A na kraju u proceni ko i kako držite se onog iz vremena kovida: AKO NEŠTO NIJE LOGIČNO NAJVEROVATNIJE NIJE ISTINITO.
NAŠA BUDUĆNOST ( AKO JE BUDE )
Poslednji deo pitanja odnosi se na to kako vidim budućnost Srbije.
Ako deca uspeju, uz našu pomoć, da promene paradigmu i sistem koja vlada poslednjih -najmanje osamdeset - godina Srbija ima budućnost. Ali to je najmanje verovatna opcija jer mnogima u zemlji i skoro nikome van nje tako nešto nije u interesu. Pelcer i dah slobode kao jula 2020. u kovidu, kad je narod ustao protiv zaključavanja, može da se primi, a to nikome ko vlada bilo gde ne odgovara. NJima trebaju zavisni i poslušni, a ne slobodni.
Druga i po meni najverovatnija opcija je da se menja vlast uz, ako da Bog, manje ili ( ako baš nemamo sreće - samo kozmetičke ) promene sistema (manje korupcije, veća transparentnost, veće čuvanje nacionalnih interesa). To studenti sami ne mogu da izbore. Ako se dobar deo naroda ne izbori to će se desiti tek onda kada unutrašnji i spoljašnji faktori procene da im je čuvanje ove vlasti SKUPLJE nego njihovo puštanje niz vodu.
Treća i najgora opcija je potpuni neuspeh studenata i građana. Bez promena Srbija će gotovo nestati. Ovi mladi ljudi će svoju sreću potražiti negde drugde (gde ona možda postoji ali samo na ličnom, ali ne na kolektivnom nivou i zato si uvek pomalo prazan šta god da radiš – ovo govorim iz ličnog iskustva…); plodna zemlja će se rasprodati, rudnici i prljave tehnologije, uništavanje otpada iz „prijateljskih“ zemalja će sve zagaditi; bogati će biti sve bogatiji a siromašni će motati kablove u pelenama za nekoliko stotina evra. Srbija će biti distopijska zemlja u koju će, osim u Beograd po lak i jeftin provod, dolaziti samo još prisilno dovođeni kineski robijaši i poneki zalutali bangladeški vozač autobusa dok ne pobegne dalje prema Zapadu.
Opcija nove podele interesa i karata na Balkanu uopšte nije isključena i, posle boravka u Makedoniji, imam određenu sliku o tome. Ali pošto nisam geopolitičar, a uopšte nemam lepo mišljenje o onima koji se u sve razumeju ( od stavljanja kiselog kupusa u kacu, preko sastavljanja fudbalske reprezentacije, do odgovora na pitanje kad će Rusi ovde poslati „burevesnika“), tu bih stao i ostavio svoje procene za privatni razgovor sa autorom ovog intervjua.
Šta reći na kraju a da zvuči pozitivno? Na svu sreću, Božija je UVEK poslednja. Gospod će pomoći ako ima kome. Mi da uradimo šta je do nas a On će se pobrinuti za ostalo. Za početak da se mi Srbi ISKRENO vratimo Bogu.
Neka Gospod naš Isus Hristos, molitvama Prečiste Matere Svoje i svih svetih, sačuva ovu decu i sve koji su sa njima, kao i sav srpski narod i sve koje u Srbiji žive.
UPUTNICE
1.https://www.frontiersin.org/journals/epidemiology/articles/10.3389/fepid.2025.1592629/full?utm_source=substack&utm_medium=email
2.https://biomarkerres.biomedcentral.com/articles/10.1186/s40364-025-00831-w?utm_source=substack&utm_medium=email
3. f1000research.com/articles/13-886
4.https://www.science.org/content/article/researchers-turn-mosquitoes-flying-vaccinators
5.https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7532118/
6. www.nature.com/articles/s41563-024-02115-4
7.https://www.wiley.com/en-us/Blombä%3Bck's+Essential+Guide+to+Blood+Coagulation%3A+A+Practical+Guide+to+Diagnosis+and+Treatment+of+Hemostatic+Disorders%2C+3rd+Edition-p-9781394223138
Izvor: Pravda/Vladimir Dimitrijević
