Tačne brojke će se verovatno znati tek za desetak godina, ali procenjuje se da je Ukrajina od početka rata za odbranu potrošila između 400 i 500 milijardi evra.
Ovo je iznos do kojeg se može doći prema dostupnim izvorima ukrajinskih ministarstava, uz napomenu da je deo pokriven vojnom ili službenom tajnom.
Ako se gleda samo službeno zabeležena vojna potrošnja Ukrajine koju zbraja i računa SIPRI, Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja, najznačajnija institucija koja se bavi istraživanjem i kontrolom naoružanja, ona iznosi oko 65 milijardi evra godišnje.
Međutim, SIPRI-jeve brojke mere ukupnu vojnu potrošnju (trenutne izdatke države: plate, opremu, municiju, amortizaciju, logistiku...) ali ne uključuju neposrednu tržišnu vrednost sve opreme koju su saveznici darovali ili isporučili.
Ukrajinski Institut za politiku navodi da je, s uračunatom vrednošću oružja i opreme dobijene od partnera, stvarna vojna potrošnja samo za 2024. godinu bila veća od 125 milijardi evra, a za tekuću godinu biće još i veća.
Institut navodi i da je 2021. Ukrajina trošila 5,5 milijardi evra na odbranu, a godinu kasnije 44 milijarde evra, odnosno šest i po puta više. To je najveći godišnji porast koji je SIPRI zabeležio od svog osnivanja 1966. godine.
Ukrajina vojnu potrošnju finansira kombinacijom sopstvenog budžeta, međunarodne vojne i finansijske pomoći, domaće odbrambene industrije i ratnih obveznica. Najveći deo oružja ne kupuje, dobija ga putem pomoći ili na kredit, dok najveći deo novca ulaže u plate, municiju, popravke, dronove i proizvodnju naoružanja.
„Ukrajina je ukupno potrošila između 100 i 120 milijardi dolara"
Najveći donator su Sjedinjene Američke Države. Prema podacima USAFacts SAD su od početka invazije do polovine ove godine odobrile, ali ne nužno i isplatile, 182,8 milijardi dolara pomoći Ukrajini u tzv. hitnom finansiranju. Od toga je oko 67 milijardi dolara bezbednosna pomoć, oružje i vojna oprema. Tu spadaju tenkovi, artiljerija, radarski sistemi, municija itd.
Prema Institutu za svetsku ekonomiju u Kielu, evropske zemlje do aprila ove godine dostavile su 72 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini. Procena je da je Ukrajina od početka rata do danas ukupno potrošila između 100 i 120 milijardi dolara sopstvenog novca, od čega oko 60–70 milijardi ide na naoružanje i vojnu opremu, a ostatak pokriva širok spektar ratnih troškova.
Radi se o platama vojnika i dodacima za borbenu opasnost, troškovima za logistiku, gorivo, popravke opreme, komunikacione sisteme i radarsku tehnologiju. Takođe, tu pripada i popravka infrastrukture, snabdevanje vojske energijom, vodom i hranom, te obnova mostova, puteva i bolnica.
Značajan deo troškova ide i na humanitarnu pomoć i izbeglice, milioni Ukrajinaca su raseljeni unutar zemlje, a država im obezbeđuje smeštaj, hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje. Trend međunarodne pomoći ove se godine jasno menja, SAD usporavaju tempo isporuke, a evropske zemlje preuzimaju vodeću ulogu u vojnoj podršci, uključujući i proizvodnju oružja u lokalnim industrijama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je rekao kako će za odbranu Ukrajine potrošiti „sve što bude mogao“. Na konferenciji za obnovu Ukrajine to je ponovio. „Sve ono što se sada obnavlja, popravlja i štiti u Ukrajini neće služiti samo nama, nego i Evropi. Mi trebamo vašu direktnu finansijsku pomoć kako bismo preživeli ovaj rat“, poručio je Zelenski.
Prema procenama MMF-a, Ukrajina dnevno na rat troši 172 miliona evra i za sada to, zahvaljujući međunarodnoj pomoći, još uvek može da finansira.
„Svi plaćamo troškove ovog teškog rata i tako će biti dok traje“, rekao je nedavno na kraju svog mandata glavni ekonomista OECD-a Alvaro Santos Pereira.
NJegova je procena da je rat u Ukrajini do sada koštao globalnu ekonomiju više od dva biliona dolara zbog poskupljenja i izgubljenih privrednih mogućnosti. Prema četvrtoj „Brzoj proceni šteta i potreba“ (RDNA4), koju zajedno rade ukrajinska vlada, Svetska banka, Evropska komisija i UN, procenjuje se da će Ukrajina u narednih 10 godina trebati 524 milijarde USD za obnovu i oporavak.
Politika
