Proces koji se odvija u poslednjih nekoliko godina glavni pokrovitelji jednostrano proglašene nezavisnosti ne prekidaju ni uprkos činjenici da je ekstremistički režim u Prištini predvođen Albinom Kurtijem dodatno podigao tenzije i svakodnevno ugrožava mir, preteći da zapali požar ne samo na teritoriji Srbije, uključujući našu južnu pokrajinu, nego i da se taj sukob prelije na region. Naprotiv, umesto da se politički vrh Albanaca na KiM podstiče da se vrati dijalogu, stižu mu nove isporuke naoružanja. Razgovor i kompromis sa centralnim vlastima u Beogradu zamenjeni su fabrikama dronova i municije čiji proizvodi će biti usmereni, pre svega, i to je već svima jasno, protiv Srbije i Srba.

Premijer privremenih institucija u tehničkom mandatu Albin Kurti prilikom nedavnog predstavljanja prvog tzv. kosovskog drona u Gnjilanu „skifteri”, najavio je da će se tamo praviti „sofisticirane letelice dometa i do 20 kilometara”, a očigledno je da bi mogle da se upotrebe u mogućem ratu protiv države Srbije. Za zabrinutost je činjenica da su uz pomoć Turske krenuli u serijsku proizvodnju dronova kamikaza, koji se mogu iskoristiti i za agresiju na Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i za pokušaj izazivanja ratnih žarišta u centralnoj Srbiji.

„Kamikaza dron K1 dostiže maksimalnu brzinu od 180 kilometara na sat i visinu do 2.500 metara. Dok ’skifter’ (soko) dostiže visinu od 5.000 metara, operativni domet od 20 kilometara i brzinu od 270 kilometara na sat”, precizirao je Kurti. Obznanio je da će se posle isporuke dronova „bajraktar TB-2”, „puma” i „skaj dager” nastaviti s ulaganjima u sistem zaštite i bezbednosti, kao i sa povećanjem kapaciteta i produktivnosti. Domet od 20 kilometara implicira da bi mogući ciljevi mogli da budu unutar kopnene zone bezbednosti, kao i vojne baze na jugu centralne Srbije, ali i potencijalne terorističke akcije usmerene prema srpskoj zajednici na KiM, pre svega u dubini severa pokrajine.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da je svima jasno da vojne fabrike na KiM, a posebno proizvodnja dronova kamikaza, nisu u skladu s Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244 i misijom Kfora, ali da to ne zanima one koji su ovaj međunarodni dokument pisali i izglasali. NJih očigledno, kako ocenjuje, ovaj dokument ne obavezuje. „Kao što ne bi trebalo da postoje kosovske bezbednosne snage, kao što ne bi trebalo da postoji bilo kakva oružana sila samozvane ’republike Kosovo’, tako ne bi trebalo da postoji ni njena vojna industrija. Činjenica da ona postoji govori nam dve stvari. Prvo da ima punu podršku zapadnih saveznika koji su samo izglasali Rezoluciju 1244, a opet da se ne osvrću na bilo koje pravne norme međunarodnog prava”, kaže za „Politiku” Nikola Vujinović.

Otvaranje vojne fabrike dronova vidi i kao za privremene institucije u Prištini „normalan sled događaja”, u nastojanjima da postanu oružana sila, ali i kao jasnu političku poruku Srbiji. „Treba uzeti u obzir ko daje podršku tome. Svesni smo da je ta podrška pre svega od strane Turske i zapadnih saveznika Prištine, tako da ovo treba da tumačimo i dodatno kao političku poruku Srbiji. Pokazuje se da se od tzv. Kosova pravi neka oružana sila koja treba da preti nekome u regionu, a imajući u vidu sve ’susede’ koji okružuju Kosovo, sasvim je jasno ko je taj ’sused’ kome se preti”, smatra Vujinović.

Ipak, dodaje da, za sada, razloga za strah nema, što ne znači da ne moramo da budemo oprezni. „Ma koja količina dronova da se proizvede, oni zahtevaju operatore, a mi imamo informacije da je samo nekoliko desetina ljudi u KBS-u prošlo tu obuku. Naravno, može se obučiti i dodatni broj ljudi, ali srpska vojska ne treba da strahuje iz jednostavnog razloga što je naš sistem protivelektronske odbrane mnogo bolji nego što ti dronovi na bilo koji način mogu da utiču”, navodi Vujinović.

Iza dodatnog naoružavanja stoji pre svega jaka želja Prištine da stvori sopstvenu vojnu industriju, ali i najotvorenijih pokrovitelja tzv. Kosova da joj to omoguće. U normalnim okolnostima vlasti na Kosmetu ne bi trebalo da podržavaju ni privatne, ni akcije koje se finansiraju vladinim parama, a odnose se na nabavke naoružanja. Imaju dovoljno za ono što bi, inače nelegalna formacija – KBS, trebalo, po njihovim zvaničnim tvrdnjama, da radi. Dobili su donacije u lakim oklopnim vozilima, u osnovnoj vojno-policijskoj tehnici, od Amerikanaca, Nemaca, Velike Britanije... Turci im isporučuju teže naoružanje i to bi morala da bude poslednja tačka na razvoj i ambicije Prištine, nakon kršenja svih drugih međunarodnih normi i propisa. Ali, u senci postoji jaka želja da se napravi domaća vojna proizvodnja, da se ide korak dalje, što samo potvrđuje činjenicu da je glavni cilj od početka bio izazivanje ozbiljnog sukoba s državom Srbijom.

Otvaranje dve fabrike dronova i municije dobija na težini ukoliko se zna da su Hrvatska, Albanija i tzv. Kosovo sklopili sporazum o vojnoj saradnji. Navodno cilj ovog „trojnog pakta” je kupovina oružja od SAD po nižim cenama, ali gotovo da više ni sami ne kriju da je motiv za ovu saradnju borba protiv Beograda. Podsetimo i da je tzv. KBS još 2023. godine kupio flotu turskih dronova „bajraktar”, a u oktobru ove i dronove kamikaze „skaj dager”. Kurti je naveo da je reč o „hiljadama” tih letelica. Ugovor o njihovoj nabavci potpisan je u decembru prošle godine, kada je ratifikovan i sporazum s Turskom o izgradnji prve fabrike municije, koja će imati proizvodni kapacitet od 20 miliona metaka godišnje, prenela je prištinska „Koha”. Projekat će realizovati državna kompanija turske odbrambene industrije MKE (Makina ve Kimya Endüstrisi A.Ş.), a završetak se očekuje 2026. godine, prenela je „Koha” navode turske agencije DHA.

Ugovor o izgradnji fabrike potpisan je nedavno, kao korak u produbljivanju saradnje u oblasti odbrane između Ankare i Prištine. Prema sporazumu, MKE će obezbediti tzv. Kosovu opremu za proizvodnju čaura i metaka, linije za montažu i punjenje, kao i laboratorije i opremu za testiranje. Pored toga, turski stručnjaci će pružiti obuke u proizvodnji, održavanju, popravkama i tehničkoj pomoći lokalnoj radnoj snazi. Izgradnju proizvodnih objekata takođe će izvesti sama kompanija MKE. Tehnički premijer Kurti sve ovo je dodatno iskoristio u predizbornoj kampanji, pa je više puta najavljivao da će Prištini izgraditi svoju prvu fabriku municije i laboratoriju za dizajn dronova, u okviru „jačanja domaće odbrambene industrije”.

Da je izgradnja fabrike dronova i municije na Kosovu i Metohiji protivna Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, podseća predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun i upozorava da je naoružavanje „vojske” na tzv. Kosovu najvažniji činilac ugrožavanja bezbednosti i opstanka srpskog naroda. Drecun za naš list potvrđuje da Priština pokušava da pokrene namensku industriju i proizvodnju za vojne potrebe na Kosmetu. Dodaje da prva fabrika treba da bude za proizvodnju municije, za poluautomatsko, automatsko i drugo, pešadijsko naoružanje.

„Plan je da do 2027. godine iz sopstvene proizvodnje mogu da podmire potrebe tzv. KBS, koji od 1. januara naredne godine ulaze u treću fazu reorganizacije, odnosno transformacije u nekakvu vojsku Kosova, sa tom streljačkom, pešadijskom municijom, i da mogu da uđu u projektovanje dronova. Dakle, da imaju određenu autonomiju s nabavkom municije”, naglašava Drecun. Ukazuje da je sva ta municija potrebna za potrebe tzv. kosovskih snaga bezbednosti, koje i mimo prvobitnog plana treba do 2027. da imaju oko 5.500 više pripadnika u svom sastavu.

Upozorava, međutim, da ne treba zaboraviti da postoje i druge oružane formacije, kao što su policijska služba, specijalne parapolicijske jedinice, i da sve njih treba podmiriti municijom. „Oni planiraju da 2027. uvedu i služenje obaveznog vojnog roka, što će svakako povećati potrebu za tom municijom. A onda imate i koncept sveobuhvatne odbrane koji je Priština usvojila, koji kaže da će do 2030. godine, između ostalog, 50.000 građana Kosova i Metohije biti obučeno za rukovanje vatrenim oružjem”, objašnjava Drecun. Podseća da je Priština povećala budžet na više od 200 miliona evra i da je Kurti najavljivao da će u narednim godinama samo na naoružanje utrošiti milijardu evra. Drecun ukazuje da, osim budžeta kojim raspolaže Priština, postoji „fond za bezbednost i donacije”.

„U toj trećoj fazi nabavljaju vazduhoplovna sredstva, odnosno helikoptere, zatim trupnu protivvazduhoplovnu odbranu, onda sredstva za protivoklopnu borbu, zatim dronove koje već imaju, ’bajraktare’”, precizira Drecun. Ne veruje da će se u novoj fabrici proizvoditi turski „bajraktari”, jer je to suviše složen sistem da bi turske kompanije bile spremne da to rade na Kosovu i Metohiji. Dodaje da je Ankara, pored Londona, Tirane, Berlina, jedan od glavnih pomagača koji pruža i logističku podršku i u smislu naoružanja, odnosno borbenih oklopnih vozila, transportera... „Tu imate Veliku Britaniju, imate Tursku, Nemačku i druge zemlje. Dakle oni su napravili bilateralne sporazume, pošto NATO nema zvaničan stav da može da podržava KBS, ali ga u najmanju ruku toleriše”, zaključuje Milovan Drecun.

„Mladi talenti” iz britanskih škola

Fabrika municije na Kosovu Metohiji, prema informacijama „Politike”, nastala je na osnovu saradnje „Fjučer majnds akademi” i firme „MIGA Skajšild MAR”. Prema priči za javnost, sve je krenulo kad je škola za mlade talente iz Gnjilana, koja je deo međunarodnog lanca škola, inače pod kontrolom Britanije, još u septembru 2024. preko svoje fejsbuk stranice predstavila navodno dve svoje inovacije: jedan manji dron i maketu drugog. „Sledeća velika stvar će uskoro biti otvorena? Potpuno autonomno, vođeno veštačkom inteligencijom? Da li ste spremni, Kosovo?”, naveli su na engleskom i albanskom jeziku uz dve fotografije prototipa.

Ako se ovim delom i može manipulisati kao nekakvom željom studenata da naprave dron, čini se da je mnogo zanimljivije ko je finansirao ceo projekat, a to je bila druga suosnivačka firma. Na zvaničnoj internet stranici „MIGA Skajšilda” navodi se da je prodavac „skifteri” proizvoda i da „donosi najsavremeniju tehnologiju dronova odbrambenim organizacijama, bezbednosnim agencijama i taktičkim operativnim timovima širom sveta”. Uz to se navodi da su specijalizovani za obezbeđivanje bespilotnih letelica vojnog nivoa koje pružaju neuporedive performanse, pouzdanost i operativne mogućnosti za najzahtevnije misije.

Da je, možda, reč o obaveštajnoj akciji iza koje najverovatnije stoji Velika Britanija, svedoči i činjenica da je ova firma, koja finansira pomenuti projekat, osnovana mesec dana pre ovog posla. Naime, prema podacima Agencije za registraciju preduzeća iz Prištine, „MIGA Skajšild” registrovan je 1. oktobra ove godine, što se zanimljivo poklapa s boravkom tročlane britanske obaveštajne delegacije u Prištini. Zvanično ima samo jednog vlasnika i to Muhamet Ajrulahu, koji je priložio osnivački kapital u iznosu od 750.000 evra. Pritom je navedeno da glavna aktivnost nije samo proizvodnja dronova već i vojnih borbenih vozila, a kao treća stavka pominje se „proizvodnja aviona i svemirskih letelica, kao i sličnih mašina”. Uz to, valjda po potrebi, ova kompanija je kao sekundarne aktivnosti navela proizvodnju tehničkog i industrijskog tekstila, zatim parketnih podova, građevinske stolarije, drvenih kontejnera, kao i štampanje novina kojih odavno nema na Kosovu i Metohiji.

Fokus na pešadijskoj municiji

Takozvano ministarstvo odbrane Kosova, kako „Politika” saznaje, daleko od očiju javnosti potpisalo je aneks ugovora s turskom državnom kompanijom MKE za izgradnju fabrike za proizvodnju municije na Kosovu, koja će proizvoditi kalibre 5,56 i 7,62 milimetra. Očekuje se da će 2026. godina doneti dodatne koristi za tzv. kosovske bezbednosne snage, pored snabdevanja oružjem i drugom vojnom opremom najsavremenijih sistema, a cilj je da KBS ima i sopstvenu municiju i da ne zavisi od uvoza municije. „Proizvodna linija biće uglavnom fokusirana na pravljenje kalibra 5,56 i 7,62 milimetra, što je municija za pešadijsko oružje, tačnije za pojedinačne vojne puške i lake mitraljeze. Proizvodnja ove municije važna je za KBS jer sada koristi upravo tu municiju”, navodi jedan od izvora našeg lista iz Prištine, koji nije hteo da ga imenujemo.

Očekuje da će godišnji proizvodni kapacitet premašiti trocifreni broj. U početku će proizvodni kapacitet fabrike biti oko 20 miliona metaka godišnje, ali cilj je da proizvodi više municije koju bi mogla da proda saveznicima. Upozorava se da nije slučajno što se paketu s municijom nalaze i dronovi kamikaze. „Ovi dronovi su borbeni samoubilački dronovi poznati kao FPV ili dronovi tipa ’spremni za let’. Namenjeni su ciljanju, odnosno napadu na pokretne i statične neprijateljske ciljeve. To znači da bi teoretski mogli da gađaju ne samo vojne baze na jugu Srbije, već i tenkove i oklopna borbena vozila. Treba imati u vidu da, na osnovu iskustva rata u Ukrajini, takvi dronovi svakodnevno napreduju i usavršavaju performanse, povećavaju kapacitete i udarnu snagu KBS-a. Čine snagu sposobnom i koherentnom s novim tehnološkim dostignućima, ali i sa savremenom ratnom taktikom i u doglednoj budućnosti mogli bi ozbiljno da nanesu štetu vojsci Srbije”, navodi naš sagovornik.

Pročitajte OVDE o udarima ukrajinskih bespilotnih letelica po ruskim regionima

Izvor: Politika (Dejan Spalović)