RAZGOVOR SA PROF. DR DEJANOM MIROVIĆEM
RAZGOVARAO: Vladimir Dimitrijević
Dr Dejan Mirović rođen je 16.09.1972. godine u Baru, Crna Gora. Srednju Prvu ekonomsku školu „Vladimir Perić - Valter“ završio 1991. godine u Beogradu. Studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio 1997. godine na upravno pravnom smeru. Magistrirao je 2003. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Međunarodno privredno i radno pravo, odbranjen magistarski rad „Privredno pravni i radno pravni odnosi naših radnika kod inostranih poslodavaca”. Doktorirao je 2012. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i iz oblasti međunarodnog prava „Srbija i usvajanje acquis communautaire-a”. U zvanje vanrednog profesora izabran je 15.01.2018. godine, a u zvanje redovnog profesora izabran je 04. jula 2022. godine. Angažovan je na predmetu Međunarodno javno pravo.
Objavio je knjige:„Zapad ili Rusija“, IGAM, Beograd, 2004; „Kosovo – Palestina“, Beograd, 2007. - prevedena na arapski, Dar Alžundi, Nadžaf, 2013; „Argumenti protiv EU“, Beograd 2008; ''Posledice pridruživanja EU'' Catena mundi, Beograd, 2014.; ''Rusofobija kod Srba 1878-2017'' Catena mundi, Beograd, 2017; ''Međunarodni sud pravde i Srbija '', Pravni fakultet Kosovska Mitrovica, 2018.
Pre no što pređemo na sadašnji trenutak, molim Vas da kao pravnik ukažete na sve činjenice koje pokazuju kako je Aleksandar Vučić suspendovao ustavni poredak Srbije i preuzeo diktatorska ovlašćenja, uništavajući demokratiju?
Zadnji primer je promena Zakona o vojsci. Vlada i ministar odbrane više ne upraljajaju vojskom već samozavni Vrhovni komandant kako ga je nazivao njegov poslušni klovn i takozvani rusofil Vulin. To je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije ili članovima 122-123 koji određuje da Vlada Republike Srbije vodi unutrašnju i spoljnu politiku i članom 112 koji propisuje da predsednik predstavlja državu u zemlji i inostranstvu. Ovakvo postupanje je nastavak Vučićevog uzurpiranje ovlašćenja Narodne skupštine i Vlade.
Vučić je neustavnim zaključivanjem, Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma stavio svoj privatni interes iznad opšteg interesa Srbije. On nije postupao kao predsednik Republike već kao privatno lice. Razvlastio je i ponizio Narodnu skupštinu koja je nosilac narodnog suvereniteta. Vređao je poslanike, nazivao ih je neefikasnim cirkusantima koji navodno hoće rat, samo zato što su tražili parlamentarnu kontrolu nad njegovim netransparetnim i neustavnim pregovorima o Francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu. Primenio je silu i represiju protiv onih koji su demonstrirali protiv Francusko-nemačkog plana.
Sve to je bio nastavak njegovog dugogodišnjeg neustavnog delovanja koje traje još od Briselskog sporazuma 2013. godine , ali i nastavak primene sile prema političkim protivnicima od kojih su neki ubijeni na KiM pod nerazjašnjenim okolnostima, dok je drugima godinama paljena pokretna i nepokretna imovina samo zbog njihovog političkog stava. Zato se može tvrdititi da je on uzurpator i privatno lice koji nije poštovao pozitivno, ali ni prirodno pravo jer su ga vodile “najniže strasti”. On ne predstavlja državu već samog sebe i svoje interese.Zato postoji prirodno pravo naroda na demonstracije poput studentskih ili pravo naroda da štiti svoj suverenitet.
Da li je pitanje Vučićevog režima poliitičko ili moralno? Jer, on ne bi mogao da opstane da ga ne podržava tako veliki broj korumpiranih pojedinaca.Ne osuđujući nesrećnike koji rade u komunalnim preduzećima za trideset hiljada dinara, pa moraju na SNS mitinge, mislim na gomilu visokopostavljenih diletanata i pokvarenjaka koji imaju koristi od Vrhovnog Klovna, i koji dokazuju Platonovu tezu da je potonja faza demokratije ohlokratija, vlast najgorih?
To je pitanje istorijskog revizionizma , ili prihvatanja politike krivice od strane kleptomanske SNS vrhuške na čelu sa braćom Vučić zarad njihovog bogaćenja. Dakle, to je i političko i moralno pitanje ili Vučić i njegova banda nisu delovali samo u privatnom interesu.
Na primer, Vučić je delovao u skladu sa interesima SAD, Nemačke i Francuske kada je zaključio Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum. Zato nije uložio pismene rezerve na Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum. Zato nikada nije zatražio objavljivanje zapisnika sa pregovora. U tom kontekstu se može tvrditi da je on veleizdajnik koji se samo formalno zakleo na član 114 Ustava Srbije.
On se dakle faktički zakleo stranim silama. On to radi u kontinuitetu od 2013. godine jer, kao što piše Šopenhauer, izdajnik ne menja svoj karakter bez obzira na okolnosti koje se menjaju. Vučić je, zato se može reći, korumpirani revizionista koji igra važnu ulogu u aboliranju zapadnih sila za agresiju 1999. godine i secesiju 2008. godine. U tom smislu je tačna izjava američkog ambasadora Hila iz marta 2024. godine da je Srbija više u NATO nego Kosovo. Vučić na taj način pomaže SAD da povrate auru legalnosti povodom počinjenih ratnog zločina i kršenja međunarodnog javnog prava. Platon koga pominjete je još davno tvrdio da takvo krivično delo treba kvalifikovati kao “zločin protiv države” jer ono nanosi štetu celom narodu i oni koji počine takvo delo su izdajnici poput „pljačkaša hramova”.Zato mora postojati pravna mogućnost da se odgovornost predsednika utvrdi i u slučajevima kada postoji jedinstvo vlasti u unutrašnjem sistemu kao što je sada slučaj u Srbiji.
Šta se dešava sa Srbijom u agonalnoj fazi Vučićevog režima? Objasnite nam spoljnopolitičku situaciju ( rat NATO protiv Rusije se nastavlja, mi smo u NATO okruženju) i unutarpolitičku ( klovnokratija u ludilu protivnarodnog batinaštva s jedne, i drugosrbijanci koji se opet prikradaju na vlast, preporučujući se NATO paktu kao opozicija "Vučićevim nacionalizmu"). Postoji li treći put?
U srpskoj ''ćaci'' javnosti se svaka pravno argumentovana kritika Vučića etiketira kao udar na državu i navodna lična mržnja prema predsedniku Republike. Na taj način on je izuzet od bilo kakve kritike, a njegovi neustavni postupci nisu ni razmatrani. Ova propagandna tehnika se zasniva na prećutkivanju vekovima stare pravne činjenice da su Ustav i država iznad predsednika Republike, a ne obrnuto. Aristotel je davno upozorio u “Politici” da je vladar bez zakona i pravde najgore od svih živih bića jer je njegova vlast požudna ili životinjska.
Kant piše da, ako izvršna vlast, odnosno vladar suspenduju parlament, protiv njih je dopuštena i legitimna pobuna jer je ta vlast despotska. On ističe da je vladar koji stavlja privatan interes (imovinu) iznad opšteg, samo “privatno lice”. NJegov sunarodnik Hegel piše da su zakoni odbrana od zakona jednog individuuma ili od samoprecenjivanja, bezumlja i izopačenosti.
Duhovni inspirator američke Deklaracije o nezavisnosti, DŽon Lok, ističe da, ako nema parlamentarne vlasti, društvo se vraća u prirodno stanje u kojem je svako brinuo o sebi i u kojem se odlučivalo bez zakona. Lok upozorava i da vladari mogu raditi za strane sile i ističe da vladareva zakletva data stranoj sili ne može biti važnija od parlamenta, odnosno da je takav vođa izdajnik koji više nije legalan vladar. Lok piše da je takav vladar uzurpator koji uzima nadležnosti koje mu ne pripadaju, on je i gusar i lopov protiv koga je dozvoljena samoodobrana kao i protiv svakog razbojnika koji upada u kuću. On je i napadač i odgovornost za posledice je na njemu jer je napustio zakone i deluje kao privatno lice. Narod ima pravo da se pobuni posle dugog niza pogrešaka takvog vladara posebno, ako on mrzi svoju državu. Zato narod uzurpatoru ne duguje pokornost jer se ona duguje samo opštem cilju.
Kada ove stavove iz vekovima izgrađivane teorije primenimo na Srbiju 2025. godine može se zaključiti sledeće. Srbija se nalazi u prirodnom stanju. Vučić kao razbojnik ili gusar vlada Srbijom bez zakona samo na osnovu njegove volje koja je vođena životinjskim porivima. On mrzi Srbiju i njene zakone, ali i pravoslavlje.
On je podneo zakletvu zapadnim silama. Zato prodaje oružje Ukrajini i zato je priznao teritorijalni integritet, simbole i suverenitet Kosova. U tome ima podršku EU. Istovremeno, drugosrbijanci lažu sebe i svoje glasače kada tvrde da ga EU ne podržava i kada tvrde da je on nacionalista ( čuveni mit o tome da su ''radikali na vlasti'') . Ovakvu lažnu tvrdnju o Vučiću kao ''nacionalisti'' (''manje zlo od žutih'') istovremeno podržavaju i svi oni ''konstruktivni'' intelektualci ili potpisnici ćaci peticije iz septembra 2025 godine. Peticija iz septembra daje podršku odioznom dekanu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Samo dva dana nakon ove peticije koju su potpisali baš ti „konstruktivni intelektualci“(1) ćaci dekan je pozvao žandarmeriju koja je brutalno prebila studente.(2) Šta je zajedničko za sve ove ljude sa leve i desne strane? Napadi na Mila Lompara.To Vam je i odgovor gde se nalazi takozvani treći put.
U jednom od svojih intervjua ukazali ste na Vučićeve savetnike poreklom iz Izraela koji mu daju upustva kako da vlada. O čemu je reč?
Nažalost, sarađivao sam sa Vučićem u SRS i znam da je opčinjen Izraelom i da ima kompleks niže vrednosti u odnosu na sve što dolazi iz te države, posebno kada se radi o najnižoj manipulaciji medijima, nelegalnim bankarskim transakcijama i kršenju ljudskih prava, naročito u sferi prisluškivanja i tajnih službi. Ovo njegovo malograđansko divljenje režimu iz Tel Aviva ne bi imalo nikakvog značenja da ta osoba nije predsednik Srbije i da njegovo način rada nije deo šireg konteksta američke politike koja svoju antimuslimansku politiku na Bliskom istoku kompenzuje na Balkanu podržavanjem takozvanog Kosova.
U pravnom smislu se ta veza između Bliskoistočne i Balkanske krize, ili statusa KiM i Jerusalima kao svetog mesta za islam, najjasnije vidi u članu 16 Vašingtonskog sporazuma u kojem je Vučić priznao Jerusalim za prestonicu Izraela . U političkom smislu tu vezu između dve krize Tramp 4. septembra 2020, nakon zaključivanja Vašingtonskog sporazuma definiše, na sledeći način. On izjavljuje na tviteru u kontekstu povezivanja američke politike na Bliskom istoku i Balkanu, da je nastupio ''Još jedan veliki dan za mir na Bliskom istoku. Većinski muslimansko Kosovo i Izrael su se složili da normalizuju odnose i da uspostave diplomatske odnose. Odlično! Još islamskih i arapskih nacija će uskoro slediti!'' To što će Srbija imati samo štete od takve kontradiktorne politike (Palestina ne priznaje Kosovo, Izrael priznaje) Vučića ne interesuje jer on samo razmišlja o tome kako će postati bogat poput svojih idola u Izraelu.
Povodom NISa, u Srbiji Vučić i drugosrbijanci ( stara UDBA - Nova demokratija, rekao bi pokojni Antonije Đurić ) šire rusofobiju. Kao da je je NORMALNO da Amerika naređuje Srbiji da otme NIS Rusiji, i kao da Rusi to treba pokorno da prihvate, i da ne pružaju otpor. Američki progon NISa je ratni zločin u NATO sukobu sa Rusijom: zašto su Vučiću i Drugoj Srbiji opet krivi Rusi?
Prema članu 8 ugovora o prodaji NIS Gaspromu Srbija ima pravo preče kupovine kod ruskih partnera. Zašto Rusi nisu prvo ponudili Vučiću svoj deo u NIS? Zato što njemu danas niko ne veruje u Moskvi, posebno nakon prodaje oružja Ukrajini. Rusi znaju i da je on podsticao SAD da uvedu sankcije NIS. Ovu istinu ne mogu sakriti ni takvi Vučićevi prijatelji kao što su Bocan Harčenko, najgori ruski ambasador u Srbiji u poslednjih sto godina, i šampion korupcije, smenjeni ministar odbrane Šojgu. Ne pomaže ni šarlatan Vulin i takozvani rusofili iz vrha BIA, odnosno sluge i glumci u Oskarovom cirkusu.
Druga Srbija, naravno, sledi svoju trockističku prozapadnu ideologiju i tvrdi da je to dobro za Srbiju da se otme NIS, iako je Gasprom pretvorio NIS od gubitaša u najveće i najbolje preduzeće u Srbiji. Ovaj antiruski delirijum treba posmatrati i u kontekstu rusfobije naših elita (ne naroda). Za razliku od naroda, elita u modernoj Srbiji ima izrazito negativan stav prema Rusiji.
Na primer, Vučić je u okviru predavanja pred studentima Pravnog fakulteta u Beogradu 2016, samouvereno tvrdio da Rusija posle Rubljova nije imala nijednog značajnog slikara, a nakon 1950. godine ni pisca. (Šolohov i Solženjicin su inače dobili Nobelovu nagradu 1965, odnosno 1970. godine. Ajvazovski, Maljevič i Kandinski su živeli vekovima posle Rubljova).Takođe, smatrao je da su pravoslavci inferiorni u odnosu na Zapad jer su uskraćeni za „protestantski“ duh. Veliki Dostojevski je ovu pojavu definisao vek i po ranije.
Dostojevski piše da postoje „dve Srbije“. Prva Srbija je narodna. Ona je vezana za Rusiju. Svaki Rus koji je došao u Srbiju da se bori protiv Turaka je za nju „brat“ i „spasilac“. Ona voli Ruse i veruje im. Za „Srbe i Crnogorce“ kao narod, Rusija je više od „sunca“, celokupna nada, prijatelj i pokrovitilj, „majka“ i budući osloboditelj, piše Dostojevski. Sa druge strane, intiligencija srpska, elita i ministri, „to nije isto“. Srpska elita „ne voli“ Rusiju. Za razliku od srpskog naroda, u srpskoj eliti postoji „nepoverenje“ prema ciljevima Rusije, ali i otvoreno „neprijateljstvo“. Za njih je Rusija „pokvarena“, nezainteresovana za srpske probleme i samo razmišlja kako da „pokori“ Srbiju. Srpska elita prezire Ruse i rusku kulturu, to su za nju „neobrazovani varvari“ i „Mongoli“. Za njih Puškin uopšte nije „interesantan“, daleko od toga da smataju da je on genije. Srpska elita je uverena da je u Srbiji bilo „najmanje“ četrdeset poeta koji su na nivou Puškina.
Slično je i danas. Zato Vučić prodaje oružje Ukrajini iako se oko 80 posto Srba moli Bogu za rusku pobedu.
Ima li nade među studentima, koje podržava svako ko ima oči da vidi da su oni prava alternativa klovnokratskom režimu?
Studenti su pokazali da su najbolji deo društva, godinu dana se bore protiv Vučića i njegove mafije. Naterali su ga da pokaže svoje pravo kleptomansko-izdajničko lice, oborili su mu vladu, to nisu mala dostignuća. Studenti su većinski, oko 70 posto, nacionalno orijentisani. Zato je Milo Lompar ubedljivo najpopularniji među njima. Nažalost, u plenumima je obrnuto građanisti su tamo dominatni sa oko 70 % predstavnika. Stranci, posebno Nemci i takozvano „zdravo“ krilo SNS, predvođeno ministrom Gašićem bi želeli da studentska lista bude u skladu sa raspoloženjem u plenumima. To bi bio veliki poklon za Vučića. Na sreću, mislim da izbori nisu na vidiku i da će se pitati i rodoljubiva većina među studentima i da borba nije gotova, naprotiv.
Profesor ste u Kosovskoj Mitrovici. Sever Kosova i Metohije bio je skoro sasvim naš do Vučićevog dolaska na vlast. Šta se sada dešava?
Nakon 2012. godine i dolaska na vlast, Aleksandar Vučić je izvršio tri državna udara ili tri puta je stavio Ustav iz 2006. godine van snage. Prvi državni udar je izvršio neovlašćenim zaključivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine. Tada je oko 60 ustavnih odredbi stavljeno van snage. Vučić je najodgovorniji za to jer je on, prema načelu efektivnosti, kao šef najjače vladajuće partije bio glavni pregovarač u Briselu u aprilu 2013. godine. Drugi državni udar Vučić je izvršio kao predsednik Republike 2020. godine, kada je zaključio Vašingtonski sporazum. Tada je suspendovano preko 40 članova Ustava. On je sa mesta Predsednika Republike izvršio i treći državni udar neovlašćenim zaključivanjem Francusko –nemačkog plana i Ohridskog sporazuma 2023. godine. Dakle, Srbija je priznala takozvano Kosovo nakon Brisleskog sporazuma, Vašingtonskog sporazuma, Francusko - nemačkog plana i Ohridskog sporazuma 2013-2023 godine. Simbolički, to najbolje pokazuje zakletva srpskih sudija pred Tačijem.
Srbija pod nenarodnom i protivustavnom vlapšću Aleksandra Vučića dobrovoljno je predala Prištini oko 100.000 Srba i preko 1.000 manastira i crkava, uključujući i Pećku patrijašiju, Dečane i Gračanicu i Bogorodicu LJevišku. To nije uspelo ni Turcima, a ni Brozovom režimu. Vučić je priznao teritorijalni integritet, suvernitet, simbole Kosova i njegove granice. Ukinuo je, i to dobrovoljno, sve srpske institucije na KiM osim Univerziteta na kome radim i zdravstva. Srpski narod na KiM je sada u teškom položaju između Vučićeve Srpske liste i Kurtijevog režima, ili dve strane koje su ga uterale u kosovske - albanske institucije.
UPUTNICE
1.https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5781888/peticija-podrske-normalizaciji-obrazovnog-procesa-na-filozofskomfakultetu-univerziteta-u-novom-sad.html
2.https://www.nin.rs/politika/vesti/88177/zandarmedija-u-zgradi-rektorata-u-novom-sadu-studenti-i-gradani-ostali-u-amfiteatru
Izvor: Pravda.rs
