SERGEJ LATIŠEV

PRITISAK ZAPADA, POLA MILIONA GRABLJIVACA PROTIV RUSIJE: ČIME ĆE ODGOVORITI KREMLJ? 

Vučić, koji je predložio Evropskoj uniji da od Srbije kupi koliko god želi municije za Kijev, a pod pritiskom prozapadne opozicije najavio i vanredne izbore, izazvao je nedoumicu u patriotskim krugovima obeju zemalja. Zašto Kremlj ne smatra predsednika Srbije izdajnikom?

Sve je vrlo jednostavno. Predsednik Srbije – jedine zemlje u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije protiv Rusije – ponovo pokušava da manevriše. Zašto? Da bi sprečio u svojoj zemlji, okruženoj NATO-om i pod strahovitim pritiskom Brisela, Londona i Vašingtona, koji su spremni ekonomski da uguše Srbiju, najgore: dolazak na vlast otvoreno prozapadnih snaga. Onih koje bi brzo pretvorile Srbiju u novu Bugarsku, gde narod dobro gleda na Rusiju, a njena elita, dodvoravajući se Zapadu koji ih hrani i pomaže im u karijeri, škodi Rusiji na najlukavije načine – čak i na štetu sopstvenih nacionalnih interesa.

U Kremlju dobro razumeju položaj Srbije, iako, naravno, ne odobravaju isporuke granata kojima će biti ubijani ruski vojnici. Te dve poruke jasno su se čule u odgovoru predsedničkog portparola Dmitrija Peskova, koga su zamolili da prokomentariše stav Beograda:„Naravno, najmanje bismo želeli da vidimo kako oružje i municija proizvedeni u za nas bratskoj Srbiji gađaju naše vojnike. To je poslednje što bismo želeli. Mi razumemo kakav se bez presedana pritisak vrši na Srbiju. Zato je tamošnja situacija vrlo složena. Razumemo sa kakvim se teškoćama Srbi suočavaju.“

A sada da pogledamo iz tog ugla šta se dešava u Srbiji i oko nje, bez padanja u emocije.

Zašto je Vučić „digao u vazduh“ municiju?

Ove reči Vučića mnoge su u Rusiji zaprepastile:„Mi proizvodimo više municije nego Francuska. Ne želim, istina, da izgledam kao neko ko stalno snabdeva zaraćene strane municijom, ali Evropi su one potrebne. Zato sam predložio našim prijateljima u EU da sa nama potpišu ugovor o kupoprodaji i uzmu sve što imamo.“

Prema rečima predsednika Srbije, „to bi bio fenomenalan doprinos“ obezbeđivanju evropske bezbednosti od strane Beograda: „Kupci mogu da rade sa njima (municijom – prim. red.) šta god požele.“ „Samo nam je potreban dugoročni ugovor kako bismo mogli da planiramo,“ dodao je on. 

Priču o srpskoj municiji za Ukrajinu treba objasniti. Intervju Aleksandra Vučića nemačkom magazinu Cicero nije se pojavio slučajno. On je, najpre, objavljen uoči samita o proširenju EU, na kojem su Evropljani, između ostalog, trebali da odrede kako će „kazniti“ Srbiju zbog njenog odbijanja da učestvuje u progonu Rusije.

„Mene svaki dan predstavljaju kao nekoga poput Hitlera“: Vučić hoće da prodaje EU oružje i municiju, a da li će sve to biti predato Ukrajini… Pa dobro, dešava se…

Drugo, ova vest se pojavila nakon što su SAD uvele sankcije najvećoj srpskoj energetskoj kompaniji na Balkanu NIS sa mrežom većom od 400 benzinskih stanica. U njoj je „Gazprom njeft“ vlasnik 44,85%, „Gazpromu“ pripada 11,3%, a Srbija poseduje udeo od 29,87%. Podležući sankcijama SAD, hrvatski naftovod JANAF obustavio je isporuke nafte NIS-u, koji je na taj način dobijao dve trećine potrebnog obima. Nešto zaliha Srbi imaju, ali one se ističu…

Vredi razmisliti i o tome

Amerikanci pokušavaju da nateraju Beograd, radi ukidanja sankcija, da „nacionalizuje“, to jest prisvoji imovinu Rusije, čemu se Srbi ne žele povinovati. Iako je za njih situacija veoma ozbiljna. O tome je jasno izjavio „RIA Novosti“ veliki prijatelj Rusije u Srbiji, osnivač stranke „Pokret socijalista“, predsednik Nadzornog odbora „Srbijagasa“ i šef ogranka Ruskog istorijskog društva u Srbiji, Aleksandar Vulin:„Rusija može ostati bez NIS-a, i to neće promeniti život njenih građana. Ali ako NIS ne bude radio, to će promeniti sve u srpskoj ekonomiji, tako da su ovo sankcije protiv Srbije i kazna Srbiji zato što nije uvela sankcije protiv Rusije. I zato što smatra da ne bi trebalo da postane deo zapadnog antiruskog fronta i histerije.“
Vulin, bivši potpredsednik vlade, snažna figura koja nije u sadašnjoj vladi, pomaže Vučiću i naglasio je - Srbija neće učiniti „podlost“ Rusiji i uvoditi sankcije, „jer bi to bilo istorijsko izdajstvo; prvi put u istoriji ruskog i srpskog naroda pojavilo bi se pokolenje Srba koje bi bilo u sukobu sa Rusijom“.

Nastavak priče: Vučić opkoljen

Složite se da u ovom kontekstu - a on je upravo takav - reči Vučića zvuče malo drugačije i Peskovljevi komentari postaju razumljiviji.

Za potpuno razumevanje situacije treba analizirati izjave srpskog predsednika tokom sesije „Evropski razgovori“ na marginama samita o proširenju EU u Briselu. One se svode na sledeće. Proizvodnja municije je najisplativija grana srpske ekonomije u kojoj je zaposleno desetine hiljada ljudi. Za te proizvode postoji velika potražnja; to je „dobro tržište“.
Obustavljanje izvoza u junu usledilo je nakon oštrih izjava Rusije, jer su „neke“ srpske granate završile kod Oružanih snaga Ukrajine. Srbija ne želi da se tako bogati i podgreva vojne konflikte, ali sada zemlja ima „problem“ (o tome je gore bilo reči), i „moramo to nekome prodati, i prodaćemo onome kome možemo da zaradimo malo novca“, da bismo „plaćali svoje radnike“. Beograd će „pokušati“ da prati da te municije „ne završe u zone ratnih dejstava, ali to se s vremena na vreme događa“.

„Moramo preživeti. Nisam rekao da ćemo ovo davati Rusima ili Ukrajincima. Kažem da moramo to prodati nekome u svetu,“ zaključio je.

Ranije su razobličene šeme kako su isporuke srpske municije u velikim količinama završavale u Ukrajini preko trećih zemalja. Ali da li zaista možemo zahtevati od Beograda da prekine izvoz produkcije srpskog vojno-industrijskog kompleksa na svetsko tržište? Da li je Rusija spremna da plaća dalji zastoj proizvodnje, isplaćuje plate srpskim radnicima, stvara uslove za rušenje Vučića i pojavu u Srbiji otvoreno prozapadnog režima koji će celu vojnu industriju potčiniti interesima Kijeva?

Neko će reći – kakva je u razlika? I biće u zabludi. Razlika postoji. Jer isti Vučić, na istom samitu u Briselu, izjavio je, prema agenciji Tanjug, da se „neće pravdati“ Evropljanima za odnose Beograda sa Moskvom i Pekingom.

„Ja sam mali igrač iz male zemlje. Ne dozvoljavam sebi da se mešam u velike poslove. To mogu raditi velike sile ili Evropska unija. Govorio sam o našim malim, ali za srpski narod velikim problemima. To je bila moja namera,“ izrazio je svoje kredo srpski lider.

„Ja neću da se opravdavam zato što razgovaram sa nekim“, rekao je Vučić o svojim odnosima sa Moskvom i Pekingom i o kritici iz EU.
U tome je on ponovio da ne namerava da uvodi sankcije protiv Rusije i da prizna nezavisnost Kosova, jer Srbija samostalno određuje svoju spoljnu politiku.

Objektivna realnost

Vučić, uzgred, i ovde manevriše. On vrlo dobro zna, i sam je više puta to istakao, da se za poslednjih dvadeset godina nivo unutrašnje podrške članstvu Srbije u EU spustio sa 80% na 40%, što mu i omogućava relativnu slobodu postupanja u odnosima sa Briselom.

To je potvrdila i evropska komesarka Marta Kos. Po njenim rečima, nivo podrške Srbije spoljnopolitičkim odlukama EU je „najniži među zemljama kandidatima“, oko 61% (u Ukrajini iznosi 98%). Pri tom je Kos naglasila na konferenciji za novinare da „trgovina Srbije sa EU iznosi 60%, a sa Rusijom je oko 1,5%“.

I šta mi hoćemo od Vučića u ovim uslovima? Postoji predlog (TG kanal „Dva majora“) „iskreno im odsecite gasni ventil, da bi zaustavili proizvodnju artiljerijskih granata za naše neprijatelje“. Ali šta ćemo time postići? Samo još veću proizvodnju granata za naše neprijatelje i punu podršku Beograda antiruskoj politici EU, uz učešće u sankcijama.
Kod najtvrđih predstavnika patriotskih snaga Srbije i njihovih prijatelja u Rusiji ova Vučićeva politika izaziva bol. To je razumljivo. Međutim, ne treba zaboraviti da je politika umetnost mogućeg. Realnost, ponoviću, jeste da bi bilo koja druga vlada u Srbiji, koja je skoro sa svih strana okružena zemljama EU i NATO, bila manje naklonjena prema Rusiji i više pomagala Ukrajini u poređenju sa ovom trenutnom.

Šta iz toga sledi?

Kako da postupa Rusija uz ove polazne tačke? Trpeljivo i izbalansirano. U Moskvi razumeju težak položaj Vučića. Zato treba, s jedne strane, pomagati mu da ostane na vlasti iz gore navedenih razloga, ali tako da ta zainteresovanost ne bude u Beogradu protumačena kao neka vrsta pristanka na dalje ustupke Zapadu.

Moskva ima poluge za sprovođenje takve politike: isporuke gasa. Rok gasnog ugovora je istekao, pa je produžen do kraja 2025. godine. Beograd je zainteresovan za dugoročni sporazum. Vučić je o tome razgovarao sa Putinom i u Rusiji i u Kini. Po njegovim rečima, takav sporazum „značajno bi ojačao“ pozicije Srbije i garantovao izvesan stepen njene bezbednosti.

Moskva, dakle, ima instrumente za uticaj na Beograd. Potrebne su jasne garancije da, ako se sporazum potpiše, Srbija neće samo odbiti da se pridruži sankcijama protiv Rusije (u Beogradu nagoveštavaju da su gas i sankcije međusobno povezane teme), već i da neće revnosno učestvovati u isporukama municije i „humanitarne pomoći“ Ukrajini. Moskva u tom pogledu ne mora biti stidljiva.

Planirati sada nešto dugoročno teško je. Niko ne zna koliko će još trajati rat u Ukrajini, kakva će biti situacija u EU, SAD i Rusiji. I najzad, ko će pobediti na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji koje je Vučić najavio. On će nastojati da ih održi onda kada će šanse za zadržavanje vlasti biti najveće, a evropski sponzori opozicije neće imati dovoljno vremena da se pripreme.

Ipak, ako se EU ne raspadne zbog unutrašnjih protivrečnosti pod teretom sadašnjih kriza, već se naprotiv učvrsti, pretvarajući se u agresivnu i grabljivu superdržavu, treba biti spreman na tešku budućnost. Tada više neće biti ni iole nezavisnih Mađarske i Slovačke, već će se EU proširiti na Balkan, postajući savez od oko 500 miliona ljudi protiv 146 miliona u Rusiji, sa nekoliko puta većim vojnim i ekonomskim potencijalom, ali slabom resursnom bazom i, shodno tome, agresivnim namerama prema Rusiji. A placdarm EU postaće ono što će ostati od Ukrajine. Sudbina Evrope u takvoj situaciji, uz postojanje najrazornijeg oružja u Rusiji, biće strašna. A Rusija je na to navikla.

https://tsargrad.tv/articles/poslednjaja-tajna-na-bukvu-g-zapad-prodavit-protiv-rossii-vstanut-polmilliarda-hishhnikov-chem-otvetit-kreml_1428924
kkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkk

IGOR PŠENIČNIKOV 

ZAŠTO JE VUČIĆ PRIZNAO ISPORUKE ORUŽJA UKRAJINI? 

Aleksandar Vučić se našao između dve vatre u svojoj želji da uvuče Srbiju u Evropsku uniju. S jedne strane ima rusofilsko stanovništvo zemlje, a sa druge - rusofobsku evropsku birokratiju.

Govoreći u utorak u Briselu na konferenciji za štampu, Vučić je otvoreno rekao da od Srbije, u zamenu za članstvo u EU, evropski zvaničnici traže uvođenje sankcija protiv Rusije i priznanje nezavisnosti Kosova.

„Ako bukvalno sutra uvedemo sankcije protiv Ruske Federacije i istog tog dana priznamo nezavisnost Kosova, Srbija će postati članica EU onda kada mi to poželimo,“ priznao je Vučić. I dodao da Beograd neće priznati Kosovo, jer je to „čista geopolitika“.

Šta je tačno mislio pod „geopolitikom“ nije sasvim jasno, ali jasno je jedno: svaki srpski političar koji bi se usudio da spomene priznanje Kosova ili sankcije protiv Rusije, politički bi se ubio. Izgubio bi biračku podršku, ako je uopšte ima.

U Srbiji oko 80% stanovništva vidi u Rusiji jedinog prijatelja i saveznika. Pored toga, za gotovo sve je neprihvatljivo i samo pominjanje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kolevke srpske državnosti i pravoslavlja.

Ipak, Vučić je rešen da po svaku cenu nastavi put ka EU, ispunjavajući, naravno, sve zahteve Brisela. „Smatram da treba da razmotrimo sve zahteve EU, shvatimo šta radimo pogrešno i krenemo napred brže,“ rekao je u Briselu.

Uoči tog ključnog boravka u sedištu EU, Vučić je pokušao da položi ispit iz „evropejstva“, pokazujući lojalnost kijevskom režimu. U intervjuu nemačkom magazinu Cicero izjavio je da je Srbija više od bilo koje balkanske zemlje pomogla Ukrajini. Naveo je da su srpska skladišta puna oružja: „Evropi je potrebno još municije. Zato sam predložio našim prijateljima u EU da potpišu ugovor i uzmu sve što imamo.“ Posebno je naglasio da Evropljani mogu to oružje da prosleđuju „tamo gde smatraju potrebnim“,  jasno aludirajući na Ukrajinu.

Govoreći o svom prisustvu na Paradi pobede 9. maja u Moskvi, Vučić je istakao da je smatrao svojom dužnošću da bude na Crvenom trgu, ali da „iz poštovanja prema Ukrajini srpska vojska nije učestvovala u paradi“.

Sudeći, međutim, po upornosti evropskih birokrata koji zahtevaju od Vučića javno odricanje od Kosova i od Rusije, ovaj „predispitni test“ nije bio položen. Zato je Vučić već u Briselu, na pomenutom samitu, izveo ono što bi se moglo nazvati političkim spektaklom sa elementima „političkog striptiza“.

On je napravio oštar napad na Rusku spoljnu obaveštajnu službu, što je, po svemu sudeći, po njegovom mišljenju trebalo da bude shvaćeno kao znak njegove lojalnosti Zapadu. Izjavio je da Srbija ne namerava da zaustavi izvoz svoje municije, uprkos nedavnim upozorenjima ruske službe, koja je ukazala da proizvodi srpske namenske industrije ubijaju ruske vojnike:„U našem vojno-industrijskom kompleksu zaposleno je 30 hiljada ljudi, koji zavise od prodaje municije koju proizvode. Trenutno je to dobro tržište i možemo da prodajemo sve što napravimo. Ali… Ruska spoljna obaveštajna službe iznela je dve vrlo ozbiljne optužbe protiv Srbije i lično protiv mene, jer su Rusi pronašli [municiju proizvedenu u Srbiji] na ukrajinskoj strani.“

Prema njegovim rečima, upravo su ga te optužbe navodno navele da Srbija u junu obustavi izvoz municije. „Međutim, danas je Beogradu neophodno da poveća budžet prodajom tih proizvoda… Ne govorim da ćemo ih prodavati Rusima ili Ukrajincima. Kažem da moramo da ih prodamo nekome u svetu,“ izjavio je srpski predsednik.

Iz celog intervjua, ipak, jasno je da je taj „neko“ Evropska unija, koja dalje prosleđuje oružje Kijevu. Stvara se utisak da predsednik Vučić sve Ruse smatra naivnima. I to bi se, možda, još nekako moglo prećutati. Ali zašto, onda, smatrati naivnima i službenike ruske obaveštajne službe?

Posle svega što je rekao, Vučiću neće pomoći ni eventualno uvođenje sankcija Rusiji, ni javno priznanje nezavisnosti Kosova. On je već samog sebe precrtao i izgubio podršku birača - čak i onih koje je, kako tvrdi opozicija, izborna komisija svojevremeno falsifikovala u korist njegove Srpske napredne stranke.

absatz.media/mneniya/140063-pinok-pod-zapad-zachem-vuchich-priznalsya-v-postavke-oruzhiya-ukraine

PRIREDIO: V. D. 

Izvor: Pravds