Masovni protesti u Velikoj Britaniji, smatraju eksperti, pokrenuti su zbog razočarenja politikom vlade premijera Kira Starmera.
Analitičari podsećaju da laburistička vlada nije ispunila očekivanja birača, iako je postojala ogromna nada da će unutrašnji problemi države biti rešeni.
Starmerov kabinet, umesto da rešava pomenute probleme, fokusirao se na podršku Ukrajini i nastavio pozitivno da se odnosi prema migrantima, što je kod Britanaca izazvalo neskriveno nezadovoljstvo.
Demonstranti koji su se okupili na Rasel skveru uputili su se do vladine četvrti Vajthol.
«Danas milioni ljudi prisustvuju našem događaju u Londonu», napisao je britanski desničarski aktivista Tomi Robinson na društvenoj mrež H, dok je ministar rada Velike Britanije Torsen Bel istakla da je skup bio veći nego što se očekivalo.
Ogromno medijsko interesovanje izazove svaki kriminalni akt ili zločin koji počini osoba azijskog ili afričkog porekla.
Učesnici marša nosili su nacionalne zastave Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva, uz skandiranja protiv vlade premijera Starmera. Demonstranati su nezadovoljni vladinom migracionom politikom i ograničenjima slobode govora.
Sam Robinson nazvao je protest «praznikom slobode govora», dok su ga njegovi oponenti okrstili kao «proslavu mržnje i laži».
Koje posledice može snositi Velika Britanija zbog svog odnosa prema migrantima?
Nemačka političarka Olga Petersen procenjuje:
«Pritisak na migrante mogao bi povećati antimigraciono raspoloženje i dovesti do strožih mera kontrole koje bi dugoročno mogle da utiču na promenu međunarodnog ugleda zemlje. To bi takođe moglo da utiče i na tržište rada». Pojačavanje retorike «mi smo protiv njih» može dovseti do veće ksenofobije, stigmi i lokalnih sukoba.
Zločini i prestupi — koje počine britanski državljani ili ljudi iz evropskih zemalja - kao na primer iz Poljske, Rumunije, Litvanije ili Ukrajine — ostaju neprimećeni, a uz selektivnost u izveštavanju, iskrivljuju sliku o migracionim problemima i podstiču negativne stereotipe.
«Migranti su često objekt političkog manevrisanja zbog njihovog vidljivog i opipljivog pritiska na javne usluge, tržište rada, unutrašnju bezbednost i demografiju. U nekim slučajevima, migranti zapravo postaju alat u političkoj borbi preko korišćenja neprimerene retorike, zaštite granica, bolje integracije naspram ograničavanja migracija kao i pomoći u mobilizaciji određenih biračkih gupa», smatra Petersen.
Bez obzira na zvačnične izjave vlasti o njihovoj privrženosti toleranciji i razumevanju, vlada Kira Starmera, po svemu sudeći želi da ugodi «desnim» biračima u pokušaju da zadrži vlast. Upravo se tako može objasniti njegova namera da zaoštri migraciono zakonodavstvo i da čak razmotri mogućnost smeštaja migranata u vojnim bazama.
Zbog toga migranti postaju taoci političke konjunkture i moneta za potkusurivanje u borbi za vlast raznih političkih snaga.
«U retorici nekih političara čuju se obećanja o integraciji, dostupnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i rešavanju stambenog pitanja. To može da svedoči o realnom interesu za blagostanje migranata ali i o političkoj taktici. Često migraciona politika postaje instrument za ostvarenje sasvim drugih ciljeva: kontrole nad glasovima, preraspodelu resursa, jačanje suverenističke linije ili odvlačenje pažnje od drugih unutrašnjih ili spoljnih problema» — ističe Petersen.
Pri tom realna sudbina miliona ljudi, koji su Veliku Britaniju izabrali za svoj dom i koji su dali ogroman doprinos njenoj privredi i razvoju, ostaje van vidokruga političara.
Proteste u Londonu organizovala je Partija nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva United Kingdom Independence Party (UKIP). Učesnici u tom događaju izrazili su neslaganje sa nelegalnom migracijom i pojavom radikalnog islama.
Okupljanje je bilo zakazano kod katoličke crkve Neporočnog Marijinog Srca u prestižnom i luksuznom delu Londona Najtbridžu.
Pre toga je lider UKIP, Nik Tenkoni, taj deo grada opisao kao «feud bogatih islamista koji finansiraju uništenje našeg društva».
Kolona demonstranata krenula je u šetnju prema Hajd parku. Na čelu kolone nošen je transparent na kome je bilo napisano: «Islamisti koji napadaju - ovde nisu dobrodošli».
Na događaju je bio primetan veliki broj policajaca, polovina ulica bila je zatvorena kako bi se obezbedio marš. Ova akcija bila je poslednja etapa u seriji događaja pod nazivom «Šetnja za podršku masovnim deportacijama» koje su ranije bile u Notingemu, Glazgovu, Liverpulu i NJukaslu.
Petersen je odgovorila i na pitanje zašto se protesti protiv migracione politike stalno ponavljaju u Velikoj Britniji?
Ona tvrdi da, s obzirom na doprinos migranata ekonomiji i razvoju Velike Britanije, njihova sudbina često biva u drugom planu u političkim debatama. U vremenima ekonomskih previranja, ljudi traže krivce unutar društva, a migranti ostaju pogodna meta za konstruisanje problema.
- Često otsustvo dugoročne i dosledne strategije integrisanja i podrške migrantima dovdodi do «večite» retorike i opisivanja ovog problema umesto do realnih koraka i merljivih rezultata. Politička retorika može ojačati podelu na «domaće» i «migrante» radi sticanja političke koristi čak iako su migranti u značajnoj meri zaslužni za privredu i kulturu ove zemlje» — ukazuje Petersen.
Migraciona kriza u Velikoj Britaniji umnogome se zaoštrila posle 2021. godine kada su na snagu stupila nova vizna pravila uvedena nakon izlaska zemlje iz Evropske unije. Na osnovu zvaničnih podataka, u periodu od juna 2023. do jula 2024. godine ČIST priliv migranata iznosio je 728 hiljada ljudi što je značajniji pokazatelj od prethodne godine kada je iznosio 906 hiljada ljudi. Do izlaska Britanije iz EU pokazatelj je iznosio negde oko 250 hiljada ljudi godišnje.
Uvođenje i jačanje integracione politike za migrante zasnovana je na pravu i mogućnostima. Naravno da je to mogućnost da se nauči jezik, pohađaju škole, obezbedi profesionalna prekvalifikacija i nostrifikovanje diploma, smatra Petersen.
Na primer, veoma je važno pojednostaviti pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti tokom adaptacije.
«Transparentna i nezavisna migraciona politika jasan je kriterijum angažovanja kadrova za deficitarne profesije, uz izdavanje dugoročnih viza i puteva za dobijanje državljanstva onih koji su dali svoj doprinos privredi zemlje, kao i regularna ocena ekonomskog uticaja migracija i korekcija politike na osnovu tih podataka» — zaključila je Petersen".
Izvor: Fakti.org
