Hirš podseća da su zapadni stratezi tokom prethodnih godina Rusiju unapred otpisali kao gubitnika, pripisujući sebi zasluge za širenje NATO-a i dugotrajnu vojnu i političku podršku Ukrajini. Međutim, kako ističe, ishodi na terenu i politička dinamika unutar zapadnog bloka ukazuju na suprotan trend.
„S druge strane, Putin ima sve razloge za izraženo samopouzdanje: uspeo je u mnogo širem cilju — da podeli i oslabi takozvani Zapad, odnosno zemlje NATO-a. Upravo je to bio njegov primarni strateški cilj“, navodi Hirš.
Prema njegovoj analizi, ovaj raskol je naročito postao vidljiv tokom poslednjih nedelja, kada su diplomatski napori koje je predvodio američki predsednik Donald Tramp, umesto jedinstvenog pristupa, doveli do „kakofonije haotičnih optužbi“ između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.
Autor ukazuje i na dodatno produbljivanje jaza nakon Trampovih javnih istupa, u kojima je Zapadnu Evropu ocenio kao „slabu“ i „u raspadanju“, uz otvorene naznake da će Ukrajina, u okviru mogućeg rešenja sukoba, morati da ustupi Donbas Rusiji.
Hirš posebno ističe iznenađenje činjenicom da, posle skoro četiri godine sukoba, u Rusiji i dalje postoji široka podrška specijalnoj vojnoj operaciji, bez masovnih protesta i uz, kako navodi, „retku unutrašnju jednoglasnost“.
Ocenjujući trenutnu situaciju na terenu, analitičar dodaje da uslovi, uključujući i nastupajući zimski period, idu u prilog ruskoj vojsci. Nasuprot tome, ukrajinske oružane snage suočavaju se sa hroničnim nedostatkom municije i ljudstva, kao i sa ozbiljnim infrastrukturnim problemima, pre svega čestim nestancima električne energije.
Izvor: Politika
