Protiv njih su podignute optužnice za razna krivična dela, uključujući zloupotrebu službenog položaja.
Iako im zakon dozvoljava da se kandiduju, predstavnici civilnog sektora smatraju da to potkopava poverenje građana u njihove izabrane predstavnike.
Prema rečima Olte Bajrami iz Avoneta, građanima je potrebna dostojanstvena zastupljenost u parlamentu kao hramu demokratije, a ne kandidati sa podnetim optužnicama.
„Sve dok to nije zabranjeno zakonom, institucije bi trebalo da rade u tom pravcu nakon konstituisanja skupštine, možda čak i u zakonskim propisima, zabranjujući kandidaturu sa aktivnim podnetim optužnicama. To sada nije slučaj, ali se nadamo da će institucije ovo shvatiti ozbiljno i da to više neće biti praksa“, rekla je Bajrami za Teve 1.
Anton Nrecaj iz Instituta CLARD takođe procenjuje da kandidati sa optužnicama štete demokratiji na Kosovu.
„U zemlji u kojoj je namenjeno da poslanici predstavljaju interese građana, naravno da ti poslanici moraju biti čisti pred zakonom kako bi poslali poruku građanima kako bi mogli da predstavljaju interese građana na dostojanstven način u Skupštini Republike Kosovo“, rekao je Nrecaj.
Dodaje da nije moguće zabraniti ovu praksu koja se godinama dešava.
„Ustav garantuje pravo svakoga da dokaže svoju nevinost u sudskom postupku i sve dok imamo ovu situaciju, naravno da je veoma teško zabraniti kandidatu koji nema pravosnažnu presudu da bude deo trke“, objašnjava Nrecaj.
Na izborima održanim 9. februara, 23 kandidata za poslanike bilo je pod optužnicom ili je već imalo presude.
Prema članu 30 Zakona o opštim izborima, lica osuđena pravosnažnom presudom u poslednje tri godine, a kazna uključuje jednu ili više godina efektivnog zatvora, ne mogu se kandidovati.
Izvor: Kosovo Onlajn
