Srbija 2025. godinu ispraća bez otvorenog klastera 3, što znači i neotvaranje tri pregovaračka poglavlja koja bi nas približila bar malo Evropskoj uniji. Otvaranje ovog klastera pokušavamo od 2021. godine.
Ujedno ispraćamo i godinu u kojoj je Evropski parlament u Strazburu izglasao Rezoluciju o Srbiji, koja je, sudeći po 31 tački izveštaja, nikad oštrija prema režimu. Vlast u Srbiji je pozvana da do kraja razjasni okolnosti pada nadstrešnice u Novom Sadu, sankcioniše odgovorne i pruži punu podršku studentima. Kamp u Pionirskom parku, poznatiji kao Ćacilend, označen je kao nelegalan, dok se izražava zabrinutost zbog angažovanja osoba sa kriminalnom prošlošću u organizaciji antiprotesta od strane vladajuće stranke.
Usledio je i izveštaj Evropske komisije koja je ocenila da Srbija beleži dramatičan pad u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uz ocenu da su institucije faktički pod partijskom kontrolom.
Kako je propao san o Srbiji u EU
Tako je za svega nekoliko meseci, a možda najjasnije do sada, srušen san o Srbiji čiji je strateški cilj, kako se to godinama govorilo, članstvo u Evropskoj uniji.
Našu trenutnu poziciju možda najbolje ilustruje izjava nekadašnjeg srpskog predsednika Tomislava Nikolića, koji je nekoliko godina pre nego što će doći na vlast, Srbiju označio kao crnu rupu u Evropskoj uniji.
“Jeste li nekad videli skupoceni persijski tepih izatkan od zlata, al’ samo ima jednu rupu? E ta rupa u Evropskoj uniji, to ćemo biti mi!”, rekao je davne 2007. tadašnji zamenik predsednika srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić.
Srbija je pristupne pregovore sa Evropskom unijom započela sedam godina nakon ove Nikolićeve izjave, u vreme kada je on već uveliko bio predsednik države.
Od tada do danas uspeli smo da otvorimo 22 poglavlja od ukupno 35. Sve ove godine, a posebno od izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine, Srbija odbija da se na pravi način uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije. Tu su i sporne odluke poput Vučićevog prisustva na vojnoj paradi u Moskvi i slanje potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina na samit BRIKS, koji takođe organizuje Rusija.
Uprkos svemu navedenom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čak je i ove godine izjavio da odnos Srbije i Evropske unije predstavlja jedan od ključnih stubova naše spoljne politike, a članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije.
Manevarski prostor upravo Aleksandra Vučića svakim danom sve više se sužava, što je potvrdila i njegova poslednja poseta Briselu. Ključna tema razgovora su bili pravosuđe i mediji, a u tim oblastima se naprednjački režim nema čime pohvaliti. Uz to, dugo očekivana misija Evropskog parlamenta za nešto više od mesec dana stiže u Srbiju.
Evropski poslanici imaće prilku da na licu mesta procene stanje demokratije u našoj zemlji i uvere se kako izgleda represija nad onima koji neumorno protestuju već više od godinu dana. Podsetimo, slanje posmatračke misije deo je rezolucije EP o Srbiji, koja je usvojena u oktobru ove godine.
Gde smo u odnosu na region?
Za razliku od Srbije, Crna Gora i Albanija poslednjih godina beleže vidljiviji napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Crna Gora se smatra najnaprednijim kandidatom u regionu, jer je otvorila sva pregovaračka poglavlja i ušla u fazu njihovog postepenog zatvaranja, uz poseban fokus EU na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa. Albanija je, nakon godina zastoja, dobila snažan zamah – pregovori su formalno otvoreni, a Brisel pozitivno ocenjuje reforme u pravosuđu i političku stabilnost, što je dovelo do otvaranja prvih klastera.
Napredak ove dve zemlje pokazuje da EU proces proširenja i dalje funkcioniše za države koje ispunjavaju ključne političke i institucionalne uslove.
Treba pomenuti i da na evropskom putu, osim Srbije, stoji loše i Severna Makedonija zbog zategnutih odnosa sa susednom Bugarskom, a da poseban napedak ne beleži ni Bosna i Hercegovina.
Izvor: Nova.rs
