Posle višemesečnih protesta studenata i građana, zet američkog predsednika Donalda Trampa, DŽarerd Kušner, povukao se iz projekta Generalštab, na čijem je mestu u centru Beograda hteo da gradi luksuzni kompleks koji uključuje i hotel.

Vest o povlačenju Kušnera iz projekta stigla je u danu kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Ivanovića i v.d. sekretarke u Ministarstvu kulture Slavice Jelače. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju Generalštaba.

„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme „Affinity Partners”.

Poštovanje ipak nije pokazao predsednik Srbije Aleksandar Vučič koji je reagujući na ovu vest, u svom stilu, zapretio.

„Ponosan sam na sve one koji su pokušali da dovedu jednog takvog investitora. Kampanjom i hajkom koja je vođena mi smo uspeli da sve uništimo. Kampanja kreće kao kampanja podrške blokderskoj hajci, jer je potrebno sve ocrniti, razoriti Srbiju, ostaviti je bez investitora i sve drugo kako bi Srbija nestala sa mapa uspešnih zemalja. Izgubili smo jednu izuzetnu investiciju. Lično ću se postarati da svi oni koji su učestvovali u nanošenju štete odgovaraju za to“, rekao je Vučić.

Vučić opravdano nervozan, treći diplomatski udarac

Čini se da prvi put otvoreno i bez uvijanja Zapad ne može da ostane ravnodušan na ono što se u Srbiji dešava, barem poslednjih godinu dana, od pada nadstrešnice u Novom sadu i masvonih protesta koji su usledili zbog pogibije 16 ljudi.

Zato nervoza koju pokazuje predsednik Srbije ne treba da čudi, imajući u vidu da je povlačenje Kušnera iz projekta za Generalštab, faktički treći diplomatski udarac koji je naša zemlja dobila za svega mesec i po dana.

Krizi sa Naftnom industrijom Srbije koja je na udaru američkih sankcija zbog ruskog udela u vlasništvu, ne nazire se kraj, a Rusi se nisu baš pokazali kao veliki i dobronamerni prijatelji proteklih meseci.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao im je rok do 15. januara da oni „reše stvar“.

„Rešićemo to 15. januara, ostalo nam je još 35 dana. Problem je što je to pred Novu godinu i praznike. Ako Rusi ne reše stvari do 15. januara, mi ćemo svar uzeti u svoje ruke“, rekao je Vučić.

Uprkos višemesečnoj krizi i najavama da bi više od 50 mesta u Srbiji moglo suočiti sa nestašicom goriva, Rusija ne izlazi sa predlogom kome će i da li prodati svoj udeo.

Zato je američki stručnjak za Balkan Edvard DŽozef i izjavio da je Rusiji stalo do Srbije, već bi pronašla rešenje i lako prodala NIS nazad Srbiji, koja ga je prvobitno posedovala, a koji je 2008. prodat po ceni ispod tržišne.

Zbog NIS-a je ovih dana varničilo i na relaciji Beograd-Moskva, nakon što je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poslao poruku da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti obe strane, na šta mu je predsednik Srbije odgovorio da bi voleo da čuje ideje o tome kako NIS može da nastavi da radi.

Osim hladnog tuša iz Amerike zbog Generalštaba, i prijateljskog „njet“ koje po, svemu sudeči. u slučaju NIS-a stiže iz Rusije, Srbija se u poslednjih mesec i po dana nije dobro provela ni sa Evropom, što pokazuje i izveštaj koji je Evropska komisija donela pocčetkom novembra.

Reč je o dokumentu koji je ocenjen kao najoštriji od početka pristupnih pregovora. što je bilo 2014. godine.

U pomenutom dokumentu se, između ostalog, navodi da Srbija beleži dramatičan pad u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uz ocenu da su institucije faktički pod partijskom kontrolom.

Izveštaj koji pokriva period od juna 2024. do maja 2025. godine, prema oceni brojnih evropskih diplomata, najdirektniji je udar na Vučićevu vlast od početka pregovora sa EU, a ton i jezik dokumenta jasno sugerišu duboku zabrinutost zbog sve autoritarnijih tendencija u zemlji.

Ne treba zaboraviti ni da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno u Briselu prilikom dolaska na sastanak u Evropskoj komisiji (EK), rekao predsednici Ursuli fon der Lajen da je „upravo dobio poruku iz Moskve“. Ona ga je u nezvaničnom delu usputnog razgovora koji je snimljen – prekinula i potom rekla da pričeka.

Srpska politika u slepoj ulici

Komentarišući poteze koje su u odnosu na Srbiju poslednjih mesec i po dana povlačili Evropa, Amerika i Rusija, bivši diplomata Srećko Đukić kaže za Novu da sve to pokazuje da se srpska spoljna politika nalazi u slepoj ulici.

„Potreban je potpuni restart srpske politike, ako je sadašnja vlast u stanju da to uradi, a lično procenjujem da ona nema kapacitet za tako nešto. Vlast se zaglibila u toj politici i više nije u stanju da produkuje nove ideje. ni na planu unutrašnje poltike koja ustvari generiše spoljnu“, kaže Đukić.

Dodaje da i međunarodno okruženje ukazuje da su Srbiji potrebni izbori da se ventilira postojeća vlast i da se dođe do novih ideja i pogleda, kao i novog koncepta.

Osvrćući se na pojašnjenje Kušnerove firme o povlačenju iz projekta Generalštab zbog poštovanje prema građanima Srbije, Đukić kaže da mu se dopada da Kiušner više poštuje stav građana od vlasti koje ga ignoriše.

„To je nešto što je poražvajuća činjenica da više građane Sribje uvažava strani faktor, koji bi trebalo da zaradi profir, nego srpska vlast“, zaključuje Đukić.

Izvor: Nova