Pravda

Lider pokreta Savo Manojlović izjavio je da Ustavni sud ima obavezu da reaguje blagovremeno, imajući u vidu širi društveni i politički kontekst.

„Ustavni sud služi da potencijalne političke tenzije razrešava u ustavnim okvirima i da spreči nesagledive posledice po interese Republike Srbije“, rekao je Manojlović.

On je dodao da je Sud mogao i sam, po službenoj dužnosti, da pokrene postupak ocene ustavnosti zakona o Generalštabu.

Govoreći o narodnoj inicijativi u vezi sa litijumom, Manojlović je naveo da Ustavni sud tri godine nije odlučio o ustavnoj žalbi.

„Ako je Ustavni sud branilac ustavnog poretka, onda je ovo što radimo podrška njegovoj nezavisnoj funkciji. Ako nije, onda je ovo pritisak da se vrati u zakonske okvire“, izjavio je on.

Manojlović je kritikovao i najave krivičnih prijava protiv građana koji su se protivili rušenju Generalštaba, ocenivši da se time šalje poruka onima koji se zalažu za poštovanje Ustava i zakona.

„Predsednik Republike koji najavljuje krivične prijave protiv onih koji su se zalagali za poštovanje Ustava i zakona, jedino ima smisla ukoliko planira da se u budućim krivičnim postupcima brani neuračunljivošću“, naveo je Manojlović.

O pitanju Generalštaba govorila je i odbornica Skupštine grada Beograda i arhitekta Angelina Jokić, koja je ocenila da je odustajanje investitora od projekta samo delimičan uspeh.

„Ovo je jedna dobijena bitka, ali borba traje dok se Lex specialis ne poništi i dok se ne vrati zakonska zaštita zgradama Generalštaba“, rekla je Jokić.

Ona je istakla da je netačna tvrdnja da se objekti ne mogu obnoviti i da predstavljaju opasnost.

„Stručne procene pokazuju da je moguće obnoviti objekte kombinacijom restauracije i delimične rekonstrukcije“, navela je ona, dodajući da Generalštab ima izuzetan istorijski i urbanistički značaj.

Miloš Petrović, Pravni tim Kreni-Promeni, rekao je da primena Lex specialis zakona može izazvati neotklonjive štetne posledice po kulturno nasleđe.

„Zbog toga tražimo hitno postupanje Ustavnog suda i donošenje odluke kojom se ovaj zakon oglašava neustavnim“, izjavio je Petrović. On je dodao da je zakon suprotan sistemskim propisima o planiranju, izgradnji i kulturnom nasleđu.

Govoreći o narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja bora i litijuma, Petrović je podsetio da je inicijativa Narodnoj skupštini podneta još 18. maja 2022. godine.

„Skupština je bila u obavezi da o tome odlučuje, ali to do danas nije učinila“, rekao je on, ocenjujući da se radi o pravnim pitanjima koja se mogu rešiti brzo, primenom postojeće prakse Ustavnog suda.

Iz Kreni-Promeni poručuju da očekuju hitnu reakciju Ustavnog suda, navodeći da su u pitanju odluke od ključnog značaja za pravni poredak i građane Srbije.

Izvor: Nova