Ne, ovo nisu scene iz nekog srpskog filma o nasilju nad ženama, koje se neretko, nažalost, završi njenim ubistvom. Ovo je srpska stvarnost.
A ta realnost je po sve nas poražavajuća. LJudi stoje i bez ikakve reakcije posmatraju nečije ubistvo, bez da se udruže i pomognu joj. Jer zajedno bi imali velike šanse da savladaju ubicu, obore ga i razoružaju. Ali to nisu uradili jer kao da smo kao društvo izgubili osećaj zajedništva i empatiju da nekome ko je u nevolji pomognemo. Narod klizi ka stanju anabioze, a do obamrlosti ga deli samo to što je još u stanju da stoji i nemo posmatra tuđu patnju, bol i smrt.
Zašto su građani postali takvi? Koliko je tome doprinelo vreme u kojem žive, i u kome su iz raznoraznih razloga, ali prvenstveno političko-ekonomskih, prinuđeni da se okrenu samo sebi i eventualno svojim najbližima - deci, da bi opstali? Preživljavanje a ne življenje života, verovatno ima veoma veliki deo u gubitku saosećajnosti i zajedništva.
Direktno.rs
