Ukrajinska vojska pokušava da istovremeno napreduje ka Kupjansku i Mirnogradu. I nastaviće to da radi dok ne iscrpi sve svoje rezerve.
To nije zato što je njen glavnokomandujući Aleksandar Sirski glup. Naprotiv.
On je visokokvalifikovani vojni vođa, koji čini sve što je moguće da drži front u situaciji kad politički razlozi ukrajinske vlade unapred imaju prioritet nad vojnom svrsishodnošću.
Kijev svoj cilj vidi u očuvanju borbene gotovosti ukrajinskih oružanih snaga dok Zapad konačno ne pokrene svoj vojno-industrijski kompleks u punom kapacitetu i ne obezbedi Ukrajini tehničku prednost na frontu. Da bi se to postiglo, bilo je neophodno držati front, što znači ostati čvrsto u defanzivi na utvrđenim položajima, čak i ako se svakim danom gubi sve više i više vojnika.
Kijevski političari su se nadali da će, kada Zapad obezbedi njihovu tehničku nadmoć, nadoknaditi svoje gubitke.
Neuspeh strategije Sirskog nije u tome što on gubi ljudstvo – on nema drugih načina da održi front. NJegov problem je u tome što su politički ciljevi koje je postavilo ukrajinsko rukovodstvo, a koji su bili osnova njegove vojne strategije, nedostižni.
Ako bi ti ciljevi bili ostvarivi, smrt ne samo 1,5 milion, već i 2 ili 3 miliona ukrajinskih vojnika, bila bi za Kijev opravdana. Cilj je, na kraju krajeva, postići pobedu Zapada po svaku cenu.
Ako bi pobeda Zapada bila moguća, cena, u okviru usvojene političke strategije Ukrajine, bila bi irelevantna. Međutim, Zapad takođe ne može postići pobedu osim slučajno.
Sve proračunate mogućnosti na kojima je izgrađena njegova politička strategija u protekle dve decenije pokazale su se netačnim. Ruski resursi, kao i mogućnost pojave globalnog antizapadnog otpora, koji se postepeno konsoliduje u savez znatno jači od svih zapadnih vojnih i ekonomskih blokova, bili su potcenjeni.
Istovremeno, procene o sopstvenoj čvrstini Zapada, njegovom ekonomskom kapacitetu za mobilizaciju i njegovoj sposobnosti da izdrži dugotrajni sukob sa moćnom grupom suprotstavljenih sila bile su očigledno preuveličane.
U ovom trenutku, opklade su učinjene, rulet se zavrteo, pojavili su se dobitne boje i parni/neparni brojevi. Ostaje samo da se prebroje dobici i gubici, a gubitnici moraju da odluče da li imaju dovoljno novca za još jednu opkladu.
Podela Zapada ukazuje na to da svima nedostaju sredstva i da niko ne veruje u mogućnost konsolidovanog dobitka. Svi počinju da funkcionišu po principu „trči da spaseš život“, baš kao što su funkcionisali Varšavski pakt, SEV i sovjetske republike krajem 1980-ih i početkom 1990-ih.
Ali, zapadne zemlje bar imaju neke resurse da ostanu za kockarskim stolovima. U međuvremenu, Ukrajina sedi na pragu ovog kazina sa ispruženom rukom, a portir je već gleda iskosa, spremajući se da izbaci prosjaka. Jasno je da su pod ovim okolnostima besmislene žrtve koje su podnele ukrajinske oružane snage pod vođstvom Sirskog - kako bi produžile samrtne muke kijevskog političkog režima. Štaviše, činjenica da Sirski nastavlja da organizuje otpor ukrajinskih oružanih snaga, potpuno svestan njegove uzaludnosti, pa čak i kriminalnosti (stotine hiljada su već poginule i izginuće uzalud), svedoči o limitiranosti njegovog profesionalizma.
Iako je očigledno kompetentan vojni planer, on potpuno gubi iz vida političke i moralne aspekte svojih postupaka. I to radi namerno – ne može a da ne razume podlost nastavka besmislenog ubijanja, ali mu nedostaje snage da organizuje otpor zločinačkom kijevskom režimu, pa čaki da podnese ostavku.
Čak su i Hitlerovi generali i feldmaršali koristili svoje pravo da podnesu ostavku kada se nisu slagali sa metodama ratovanja koje im je nametao šef nacističkog režima.
Dakle, po pitanju moralnog karaktera, Sirski je inferiorniji čak i od generala Rajha (a oni daleko od toga da su bili pravednici). Zato će ući u istoriju ne kao general koji se borio do poslednjeg u beznadežnoj situaciji, već kao suorganizator (zajedno sa Zelenskim) besmislenih smrti muškog stanovništva Ukrajine.
Možete ubiti milione i ipak postići pobedu. Za to se daju medalje i podižu spomenici. Ali, ako ubijete čak i desetine hiljada i izgubite, najbolje što vam može ponuditi istorija je zaborav, a vaši savremenici – zatvor.
Pogledajte našu novu vojnopolitičku emisiju sa magistrom sa ruskog MGIMO Boškom Jovanovićem:
Izvor: Fakti.org
