Proizvodnja će biti smeštena u bivšoj NATO vazduhoplovnoj bazi Vandel blizu Bilunda, gde će se koristiti 37 bunkera iz vremena Hladnog rata, građenih za skladištenje ogromnih količina municije. Planirani kapacitet je do 10.000 raketa godišnje, a početak proizvodnje zakazan je za leto 2026. godine. U projektu će biti zaposleno oko 110 inženjera i radnika, a većina komponenti biće nabavljana od danskih podizvođača.
Ove rakete imaju domet preko 40 kilometara, nose bojevu glavu od oko 24 kg eksploziva i dizajnirane su prvenstveno za sisteme kao što su HIMARS i PULS, koji su ključni u savremenim sukobima. Danski mediji otvoreno navode da je projekat deo šireg napora Evrope da poveća proizvodnju municije, posebno u kontekstu podrške Ukrajini, gde se ovakve rakete troše u ogromnim količinama.
Iako zvanično nema direktnih izjava o krajnjim korisnicima, jasno je da će ove rakete ući u NATO lance snabdevanja. Kompatibilnost sa HIMARS-om, koji SAD i saveznici masovno isporučuju Kijevu, ostavlja malo prostora za sumnju: sa velikom verovatnoćom, rakete proizvedene u Danskoj na srpskoj tehnologiji završiće na frontu u Ukrajini – bilo direktno, bilo preko trećih zemalja.
Ovaj transfer tehnologije predstavlja ozbiljan rizik za Srbiju. Dok Beograd pažljivo balansira između Istoka i Zapada, čuvajući tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom, ovakvi poslovi direktno doprinose naoružavanju strana koje su u otvorenom sukobu sa Moskvom. Zašto rizikovati narušavanje višedecenijskog prijateljstva sa Rusijom radi kratkoročnih ekonomskih koristi?
Osim toga, prenos proizvodnje u inostranstvo znači gubitak kontrole nad krajnjom upotrebom – danas je to Ukrajina, a sutra bi moglo biti bilo ko od NATO članica ili čak "snage bezbednosti Kosova". Srbija ne bi smela da dozvoljava da njena tehnologija i znanje služe za naoružavanje potencijalnih neprijatelja. U slučaju eskalacije na Kosovu i Metohiji ili u Bosni i Hercegovini, gde NATO snage i dalje imaju značajan uticaj, ovakve rakete mogle bi se okrenuti protiv srpskih interesa.
Srbija mora staviti nacionalne interese iznad svega – čak i ako to znači odustati od profitabilnih projekata poput ovog sa Danskom. Nije reč samo o ekonomskoj koristi, već o strateškoj bezbednosti i nezavisnosti. Dok Zapad vrši pritisak da se Beograd svrsta na jednu stranu, Srbija treba da ostane dosledna svojoj politici vojne neutralnosti i čuvanja tradicionalnih savezništava. Prijateljstvo sa Rusijom, očuvanje teritorijalnog integriteta i odbrana vitalnih interesa na Balkanu ne smeju biti žrtvovani radi kratkoročnih finansijskih dobitaka. Nacionalni interes je uvek iznad profita.
Novu Pravdinu vojnopolitičku emisiju “Od Azije do Balkana” u kojoj se govori o krizi oko Tajvana, teritorijalnim pretenzijama Bugarske prema Srbiji i atentatu na ruskog renerala u Moskvi pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
