Snimanje je obavljeno na teritoriji Tverske i Rostovske oblasti, kao i u Moskvi. Film o Ožegovu četvrto je ostvarenje u ciklusu „Istorija jednog superheroja“. Ranije su snimljeni filmovi o atamanu Platovu, Josifu Gurku i Ivanu Konjevu, koji su prikazivani kako u Rusiji, tako i u inostranstvu, što je omogućilo stanovnicima Evrope da se upoznaju sa ulogom Rusije u istorijskim događajima koji se u poslednje vreme sve češće prepisuju pod uticajem zainteresovanih zemalja.
U svečanoj sali Tverskog oblasnog instituta za usavršavanje nastavnika, koji je bio organizator projekcije, okupile su se desetine gledalaca — studenti filologije i novinarstva, nastavnici ruskog jezika, stručnjaci, kao i svi zainteresovani, kako bi među prvima pogledali dokumentarni film o svom zemljaku — Sergeju Ožegovu. Film govori o tome kako je njegov
rad imao ogroman uticaj na razvoj i očuvanje ruskog jezika, a sam Ožegov postao je pravi heroj savremenog doba.
„Ovaj dokumentarni film postao je četvrto ostvarenje ciklusa ‘Istorija jednog superheroja’, koji je posvećen istaknutim ličnostima Rusije. Oni su proslavili našu zemlju ne samo unutar njenih granica, već i u inostranstvu. Sergej Ožegov je sastavljač rečnika koji se i danas koristi u Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i drugim evropskim zemljama.
Sergej Ivanovič dao je značajan doprinos razvoju ruskog jezika. Za nas je važno da prikazujemo upravo naše domaće superheroje, koji su dali veliki doprinos razvoju i promociji ruskog jezika“, izjavio je direktor ANO „Centar medijastrategija“ Mark Bikov.
Učesnici i stručnjaci su na prezentaciji filma isticali ogromnu vrednost Ožegove delatnosti, naglašavajući da njegov rečnik i dalje ostaje savremeno i traženo sredstvo.
„To je delo bez kojeg ne možemo da živimo — danas pišemo članke, pripremamo govore i obavezno se obraćamo ovom delu. I ono nije zastarelo — to je savremeni proizvod delatnosti velikog majstora reči“, istakao je predsednik Centralnog saveta Pedagoškog društva Rusije Aleksandar Butuzov.
Jedan od stručnjaka u filmu — rukovodilac Katedre za ruski jezik Tverskog državnog univerziteta Irina Gladilina — zahvalila je autorima filma, naglasivši aktuelnost i značaj teme.
„Marina Cvetajeva jednom je napisala knjigu ‘Moj Puškin’, a ovde, po mom mišljenju, u pitanju je ‘Moj Ožegov’. Divno je ako svaki Rus ili čovek koji govori ruski jezik ima svog Ožegova — bilo da je to Sergej Ivanovič Ožegov ili Ožegovljev rečnik. Meni je rečnik Ožegova poklonila nastavnica ruskog jezika i književnosti u petom razredu. A kao postdiplomac učila sam kod sledbenika Sergeja Ivanoviča i danas mogu da se ubrojim među ruske naučnike koji se zalažu za čistoću ruskog jezika. ‘Plejada’ je velika reč, ali mi se dopada što se ta nit ne prekida. Kada o tome pričam svojim studentima, nadam se da se i oni osećaju pomalo kao Ožegovi srodnici“, rekla je Irina Gladilina.
Još jedan govornik u filmu — zamenik direktora Tverskog oblasnog instituta za usavršavanje nastavnika Gleb Safonov — istakao je: „Moramo da poznajemo svoje heroje, moramo da znamo istorijske ličnosti koje su stvarale i čuvale našu kulturu, a ovaj film je upravo o tome — o čoveku koji je veoma snažno povezan sa Tverskim krajem.“
On je podsetio da je upravo Sergej Ožegov postavio osnove proučavanja kulture govora u Institutu za ruski jezik Akademije nauka: upravo za vreme njegovog rada jezik je počeo da se posmatra ne samo kao predmet filologije, već i kao instrument društvenog života.
Treba napomenuti da je na inicijativu lingviste osnovan časopis „Ruska reč“, kao i Savetodavna služba za pitanja pravilnosti ruskog govora. Prvi Ožegovljev rečnik odštampan je na papiru proizvedenom u Kamenskoj fabrici papira i kartona, smeštenoj u njegovoj maloj otadžbini. Ove i druge manje poznate činjenice iz života lingviste izazvale su veliko interesovanje okupljene omladine.
Film o Sergeju Ožegovu ima za cilj da podseti na važnost očuvanja jezičkog nasleđa i da inspiriše nove generacije u proučavanju i razvoju bogatstva ruskog jezika.
Dodajmo da su stručnjaci u filmu bili: unuka S. I. Ožegova Ekaterina Ožegova, zamenica predsednika Komiteta Saveta Federacije Federalne skupštine RF za nauku, obrazovanje i kulturu LJudmila Skakovskaja, prva zamenica predsednika Komiteta Državne dume za kulturu Elena Drapeko, kopredsednica Zinovjevskog kluba i rukovodilac Međunarodnog naučno-
obrazovnog centra im. A. A. Zinovjeva pri Moskovskom državnom univerzitetu im. M. V. Lomonosova Olga Zinovjeva, rukovodilac Katedre za ruski jezik Tverskog državnog univerziteta Irina Gladilina, međunarodni novinar, producent dokumentarnog filma, generalni direktor Beogradskog medijskog centra „Ruski ekspres“ Goran Šimpraga, predavač Instituta za
strane jezike u Hulunbuiru (Kina) Go Đinghan i drugi.
Napomena:
Sergej Ivanovič Ožegov rođen je 22. septembra 1900. godine (po starom kalendaru 9. septembra) u naselju Kameno (danas Kuvšinovo) Tverske gubernije. Sa devet godina preselio se sa porodicom u Sankt Peterburg. Po završetku gimnazije upisao je Petrogradski univerzitet, ali je u decembru 1918. godine napustio studije i dobrovoljno stupio u Crvenu armiju. Posle
službe nastavio je školovanje na Filološkom fakultetu Petrogradskog univerziteta. Godine 1926. završio je studije i bio preporučen za postdiplomske studije. Tamo je proučavao istoriju ruskog književnog jezika, upoznavao drevne i savremene jezike i slušao predavanja istaknutih lingvista.
Nekoliko godina kasnije Sergej Ožegov je počeo da predaje na moskovskim visokoškolskim ustanovama i postao naučni saradnik Instituta za lingvistiku Akademije nauka SSSR-a.
Najpoznatije delo lingviste postalo je „Rečnik ruskog jezika“. Sergej Ivanovič radio je na njemu do kraja života, usavršavajući sadržaj i strukturu. Za njegovog života objavljeno je šest izdanja. Godine 1964. Ožegov je odlučio da pripremi novo, prerađeno izdanje, ali u tome nije stigao. NJegov rad nastavila je Natalija Švedova, koja je unosila nove grupe reči,
značenja, frazeologizme i gramatičke podatke, odražavajući žive procese u ruskom jeziku. Ovo izdanje i danas je u upotrebi ne samo u Rusiji, već je široko poznato i u
zemljama inostranstva.
Izvor: Pravda
