Na udaru režima našli su se i javni i privatni sektor, navodi BIRN u svom novom istraživanju.
Jedna od onih koji su pogođeni ovim talasom odmazde je i Andrea Besedeš, koja je šesnaest godina predavala u osnovnoj školi u Bajmoku.
Ona je tokom protesta u novembru držala časove od 30 minuta, u skladu sa zakonom, kao vid podrške. Kasnije je u februaru i maju organizovala dočeke studentima koji su pešačili kroz Bajmok. A 1. septembra ostala je bez posla, jer joj škola nije produžila odgovor.
"Ne da su mi sve uzeli, to je glupo reći, ali ja sam toliko volela svoj poziv. A još je važno da sam imala osmi... trebalo bi da imam osmi razred i oni dve nedelje nisu imali razrednog starešinu, jer ili nisu našli, ili koga su pitali, jednostavno nije hteo posle mene da preuzme moju poziciju. I deca su veoma... ja sam vezana za njih, a i oni su bili isto za mene", kaže Besedeš za BIRN.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u novembru je donela mišljenje da je u ovom slučaju reč o političkoj diskriminaciji i naložila školi da Besedeš vrati na posao i uputi izvinjenje. Rok za postupanje je istekao, ali Andrea Besedeš nije dobila ni izvinjenje, ni svoj posao nazad.
Preko 100 otkaza širom Srbije
Slučaj iz Bajmoka nije jedinstven.
Više od 100 ljudi iz različitih delova Srbije podelilo je sa BIRN-om iskustva otkaza, degradacija i pritisaka. Među njima su nastavnici i profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici i umetnici.
Prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika i medijskom monitoringu nevladine organizacije Građanske inicijative, više od 100 nastavnika ostalo je bez posla pred početak nove školske godine, a smenjeno je najmanje 25 direktora škola.
Jedan od tih nastavnika je i Marko Milivojević, koji predaje istoriju u Kosovskoj Mitrovici, i koji je ostao bez posla nakon što mu ugovor nije produžen posle učešća u komemorativnim skupovima. Zna da je u njegovoj školi bez posla ostala još jedna osoba.
Iako mu niko nije rekao da mu ugovor nije produžen zbog davanja počasti žrtvama pada nadstrešnice, kaže da "nije bilo nijednog drugog razloga" da mu škola ne produži ugovor.
On je dodao i da je ranije odbijao da ide na mitinge "naprednjaka" i da je zbog toga godinama radio sa minimalnim fondom časova.
Od prosvete do zdravstva
Posle prosvete, zdravstvo je sektor iz kog se novinarima BIRN-a javilo najviše ljudi navodeći da su dobili otkaze, degradaciju pozicije ili premeštaj. Ovo se dešavalo širom Srbije i na svim nivoima - od domova zdravlja, do najvećih bolnica u Beogradu bez posla su ostajali svi - od tehničara do načelnika klinika.
Brankica Janković, koja je do decembra bila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kaže da su pritužbe na političku diskriminaciju ranije bile sporadične, ali da je njena kancelarija ove godine otvorila 54 predmeta.
"Broj formiranih predmeta nije isti kao ukupan broj obraćanja, tu nisu uključeni svi ljudi koji su dolazili ili zvali, tako da je stvarni broj znatno veći", objašnjava Janković.
Dok nekim sagovornicima BIRN-a poslodavci nisu direktno ili eksplicitno pominjali proteste, drugima jesu i usmeni i pismeno. U Er Srbiji su zaposlenima slali mejlove upozorenja zbog objava na privatnim, ličnim društvenim mrežama, uz obrazloženje da one utiču na "radnu atmosferu i disciplinu". Tako je jedna zaposlena u Er Srbiji otkaz dobila zbog iznošenja stavova na ličnom, zaključanom Instagram profilu.
Koji sektori su se našli "na udaru"?
Otkaze je dobilo i najmanje četvoro ljudi iz Privredne komore Srbije, zatim nekoliko osoba koje su radile u opštinskim upravama u Šapcu, Vlasotincima i Gornjem Milanovcu, lokalnim vodovodima, geodetskom zavodu, republičkim inspekcijama, poreskoj upravi i EPS-u.
Na odmazdu nisu bili imuni ni radnici u privatnom sektoru, koji su, prema navodima sagovornika BIRN-a dobijali sporazumne raskide radnog odnosa nakon deljenja objave na privatnim društvenim mrežama, ili nakon što je "vlasnik dobio poziv sa vrha SNS-a da mora da da otkaz radniku".
Pored toga, mnogi ljudi koji su u tekstu želeli da ostanu anonimni, zapravo su izgubili posao ne zato što su podržavali proteste, već zato što su odbili da dođu i pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci.
Bilo je i mnogo onih koje režim smatra nepodobnima - uglavnom oni koji imaju ugovor za stalno, a koji nisu dobili otkaze, već su premešteni na druga radna mesta - na niže pozicije, sa nižim platama ili na udaljene lokacije u nove kolektive. Među njima su radnici gradske čistoće, zaposleni u prosveti, zdravstvu, Ministarstvu odbrane i Jugoimport SDPR-u, gde je desetak zaposlenih prebačeno u ćerku firmu u Pančevu.
BIRN-u se javilo i sedam osoba zaposlenih u pokrajinskoj administraciji Vojvodine. NJih dvoje je već dobilo otkaze, a ostali čekaju. Oni su rekli da su novom sistematizacijom izmenjeni uslovi za neka radna mesta, a neki su prebačeni u novoformirana odeljenja, gde zapravo nemaju posla.
Novu pravdinu emisiju “Međunarodni odnosi” u kojoj se govori o naoružavanju Hrvatske, odnosu Kine i Japana, Somalilendu, američkoj intervenciji u Nigeriji i situaciju u Ukrajini pogledajte na linku OVDE.
Izvor: BIRN (Gordana Andrić, Tijana Uzelac)
