Prema navodima lista, u ponedeljak je održan telefonski razgovor u kojem su, pored Makrona, učestvovali nemački kancelar Fridrih Merc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, finski predsednik Aleksander Stub, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i više evropskih zvaničnika. Glavna tema bilo je nacrt okvira mirovnih pregovora koje Sjedinjene Države paralelno vode sa Kijevom i Moskvom.
– Postoji mogućnost da će SAD izdati Ukrajinu po pitanju teritorija, bez jasno definisanih bezbednosnih garancija – upozorio je Makron, prema pisanju „Špigla“, dodajući da za Zelenskog postoji „velika opasnost“, prenosi briselski „Politiko“.
Jelisejska palata nije odgovorila na zahtev „Politika“ za komentar. Za „Špigel“ su, međutim, naveli da predsednik Francuske „nije upotrebio te reči“.
Kancelar Merc je, kako se navodi u transkriptu, poručio Zelenskom da u narednim danima mora biti „izuzetno oprezan“.
– Oni se igraju i sa vama i sa nama – rekao je on, misleći na američke izaslanike Stiva Vitkofa i DŽereda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa, koji su dan ranije u Moskvi vodili razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Portparol nemačkog kancelara, Štefan Kornelijus, izjavio je za „Politiko“ da iz principa ne komentariše sadržaj poverljivih razgovora.
Prema transkriptu, finski predsednik Stub podržao je Merca.
– Ne možemo da ostavimo Ukrajinu i Vladimira same sa tim ljudima – poručio je Stub, aludirajući na američke posrednike, a njegov stav podržao je i Rute, naglasivši da je zaštita Zelenskog prioritet.
NATO je takođe odbio da komentariše objavljeni transkript.
Rusija ne popušta u zahtevima
Razgovor evropskih lidera usledio je nakon što je administracija Donalda Trampa predstavila mirovni plan u 28 tačaka, koji su, prema navodima, izradili ruski izaslanik Kiril Dmitrijev, Vitkof i Kušner. Taj dokument su Ukrajina i evropski saveznici odbacili kao previše naklonjen Moskvi, što je pokrenulo dodatne pregovore u Ženevi.
Rezultat naknadnih razgovora bio je revidirani plan od 19 tačaka, koji Rusija još nije prihvatila. Moskva, kako navodi „Politiko“, ostaje pri svojim maksimalističkim zahtevima – da Kijev preda značajne delove neokupirane istočne teritorije, ograniči veličinu svoje vojske i raspiše nove izbore.
Izvor: Politika
