Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić je naveo za Euronews Srbija da on nije za navedenu promenu. Istakao je da je skraćivanje časova ozbiljna problematika.
- Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje stare nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta - kazao je Antić.
Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta.
- Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga - rekao je Antić.
Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.
- Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate - rekao je on.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.
- Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija - zaključio je Antić.
Međutim, skraćivanje časova nije jedina promena koju učenici u školama u Srbiji mogu da očekuju. Podsetimo, ministar Dejan Vuk Stanković je govorio u Skupštini o predloženim izmenama Zakona o udžbenicima, ističući da je primarni cilj zakona stvaranje prostora za razvijanje patriotske vrline i društvene odgovornosti kod učenika.
Ministar je naglasio da novi Zakon o udžbenicima neće biti vrednosno neutralan, već namerava da razvija svest o identitetu kako dominantnog naroda, tako i drugih naroda.
Novi ciljevi Zakona biće patriotizam i identitet, jer, kako je navedeno, Zakon treba da podstakne patriotsku vrlinu i društvenu odgovornost.
Zakon obuhvata i većinsko i manjinsko stanovništvo, te je:
- Sažeo nacionalno i demokratsko s jedne strane, zato što je obuhvatio i većinsko i manjinsko stanovništvo. I mi smo se vodili tom ravnotežom između demokratije i multikulturalnosti u ovom društvu - kazao je on.
Ministar je najavio da će se raditi na promeni planova i programa nastave u kontekstu intencija novog Zakona:
- U daljem radu, pre svega Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja radiće se na tome da se promene planovi i programi u kontekstu intencija ovog Zakona i da se redefiniše plan i program izvođenja nastave, odnosno da se napravi neka ravnoteža u broju časova - dodao je.
Vuk Stanković je naglasio da se nacionalna bezbednost razume u najširem mogućem kontekstu, te da je svest o identitetu ključna za odbranu države u turbulentnim vremenima.
- Ako čovek nema svest o identitetu, ako nema svest o tome da je država najviši oblik nacionalne slobode, onda se postavlja pitanje da li je u turbulentnim vremenima spreman nju da brani. I vama je jasno da u trusnom području kao što je ovo, u kome nisu završene geopolitičke igre, uvek postoji rizik za nacionalnu bezbednost šta god da radili i kojom god društvenom aktivnošću se bavili, uključujući i obrazovanje - zaključio je.
Izvor: Euronews Srbija
