Piše: Đorđe Vukadinović
NJihova organizovanost, čistota, energija i kreativnost opravdano su izazvali masovno oduševljenje i solidarisanje sa njihovim zahtevima i akcijama, i doveli vlast gotovo do ivice. Međutim, mislim da, iako je psihološki i taktički razumljivo, nije dobro njihovo toliko ograđivanje od "politike", tim pre što su njihovi zahtevi politički par ekselans.
A ne dopada mi se ni terminološko i semantičko redukovanje ove pobune samo na studentski protest, kao ni naziruća tendencija u delu javnosti da se od studenata pokušava praviti neka nova "avangarda poletarijata". Po meni, za uzdrmavanje režima nije ništa manja zasluga prosvetnih radnika koji su smogli snage da ne pokleknu ni pred pretnjama ni pred "darovima" vlasti, i tako održali plamen protesta u trenucima kada je pretilo njegovo jenjavanje.
Bude se polako i druge društvene grupe i profesije, i tom buđenju studentski protest daje i može dati nove podsticaje. Ali pre svega kao neka vrsta moralnog autoriteta, a ne u smislu neke nove revolucionalne "avangarde".
Ukratko, mislim da svako podvajanje tipa "dobri i apolitični studenti" nasuprot "pasivnih građana" i "zle opozicije" samo stvara pukotine koje direktno i indirektno koriste režimu.
Izvor: NSPM
