Piše: Slobodan Reljić
Istorija može da stane u dobar vic.
Npr: Gdje ti je otac rođen? U Otomanskoj imperiji. Gdje si ti rođen? U Austrougarskoj. Gdje si se školovao? U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Gdje si se oženio? U Nezavisnoj Dražavi Hrvatskoj. Gdje su ti djeca rođena? U SFR Jugoslaviji. Gdje sad živite? U dejtonskoj Bosni i Hercegovini. Vi ste mnogo putovali? Ne, cijeli život sam proveo u Sarajevu.
A budućnost je teže ugurati u vic. Jer, šta je smešno pred pitanjem: Šta ćeš sad, zemljače, kad Bosna, sklepana u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u čaršiji zvanoj Dejton, stiže do istorijskog trenutka u kojem majka-imperija više nema vremena da se brine o ćerci a koju nije ni nameravala da nauči da živi sama?
Ako uzmete samo jedanu liniju okupacionih instrumenata, kao što je USAID (što je Tramp sada učinio aktuelnim) – videćete da se najviše daje za podmazivanje okupacionog mehanizma na Kosovu. Preko pola milijarde dolara je bačeno u Prištinu. Jer, tu je okupacija direktna.
Kosovski BDP je u najvećoj meri u heroinu i sličnim materijalima.
Sledi Bosna – preko 400 miliona dolara. Klinton i Holbruk su se tako neozbiljno igrali tih devedesetih da je „nemoguća država“ konstruisana kao vasionski brod. Beskrajno komplikovana, ali jasno pravljena da nikad neće moći da poleti.
Održavanje Makedonije, sada Severne Makedonije, skuplje je nego Srbije i Montenegra zajedno.
Ramina Albanija je skupa za održavanje skoro kao Vučićeva Srbija.
Tramp je tu da se to rasipanje smanji, bitno smanji. Tako da će se to smanjivati.
Druga stvar, nemojte misliti da je u ukupnom računu to obelodanjeno USAID-plaćanje sve. Nije. I verovatno nije ni najveće. Ali, uvek morate imati na umu da su SAD, na razne razrađene načine (to se usvaršava od 1917, kad ih je Vudro Vilson uveo Ameriku u Svetski rat), sve te troškove prebacile na nesrećne okupirane narode.
Međutim, svaka pljačka ima kraj. Ili se supstanca za pljačku iscrpi (kao oni napušteni rudnici zlata na Divljem Zapadu) ili samom pljačkašu nestane snage da radi punom parom.
Sada smo suočeni s tom drugom činjenicom. Najavljuje se i povlačenje američkih vojnika s Kosova. Albancima je to poruka da gora ne može biti.
U nekom geopolitičkom računu iz devedsetih, činilo se Amerikancima da valja baciti Bondstil na polja oko Uroševca, ali sad su se stvari izmenile. Ne može iz daleka da se sređuje stanje na Bliskom istoku, nego se mora sići na „rivijeru u Gazi“.
Izrael, kao američki „nosač aviona“ na Bliskom istoku, više se ne može ostaviti sam sebi. Tu kosovski bekgraund gubi smisao.
Takođe, te igrarije s teritorijom kojoj su dali blesavo ime Zapadni Balkan gube na značaju. Šta su prema dramatizaciji u Južnom kineskom moru i oko Tajvana nemušta crtanja i stvaranja Velike Albanije (ne bi imala ni četiri miliona stanovnika), Velike Hrvatske (i ona je tako nekako) i Male (Velike) Srbije koja bi bila malo veća ali isto toliko onesposobljena da deluje u svom nacionalnom interesu?
Kako god okrenete, era vladanja Američke imperije ne može ni u snu dostizati vreme trajanja Otomanske imperije, kao što sad očigledno nije sposobna da se bavi dubinski ovim prostorom – kao recimo Kalajeva imeprija iz Beča.
Ako uzmete da su Amerikanci počeli da „uređuju“ ove prostore kad su razbijali SFRJ (naravno, fizički radnici koji su hodali okolo s maljevima i udarali gde treba su bili Evropljani) do vremena kad će im ovde ostati samo ambasadori, smanjene CIA-postrojbe i prateći radnici, umanjena NVO-strktura, obučeni i ucenjeni delovi u vladajućoj struktura – suočićete se s činjenicom da to verovatno neće dobaciti ni do pola veka.
Mumlanje kako to može da preuzme Evropa (misli se na EU i NATO) ne deluje uverljivo. Jer, EU ne može ni sebi pomoći.
Dakle, mi se nalazimo pred periodom u kome amerikanizirane/pozapadnjačene vlasti na Balkanu neće umeti da se snalaze, jer neće imati jasne brifinge – pošto se više ne zna ni šta će ih brifovati oni novi koje će slati Trampova administracija a koja ni sama ne zna gde udara.
Dosad je bilo lako – činovnici po ambasadama i ovlašteni NVO-edukatori su vadili iz memorije brifinge iz devedesetih i bacali ih tako samouvereno kao da je to baš pronađeni zakon o postojanju i delovanju Zemljine teže.
Zamislite kako će sad sve to što je „naučeno da sluša“ reagovati kad im iz Vašingtona stižu poruke da je sve ono što su dosad naučili – naopako. Za Marksa se, čini mi se govorilo, da je Hegela koji je dubio na glavi stavljao na noge. Tramp čini nešto od toga… Bacamo LGBT-ideologiju, Svetska zdravstvena organizacija je skupina ubica i prevarnata, Međunarodni sud u Hagu je skupina pravnika čije tumačenje prava i presude nisu nizašta, „zelena agenda“ je pljačkaška prevara itd.
Čekajte, pa to su bile najviše evropske vrednosti. Nas su naši mudraci, koji su slušali mudrosti ambasadora „kvinte“, tešili čuvenom mišlju – nije najvažnije da se uđe u EU (koja nema alternativu)… Najvažnije je da mi usvojimo „evropske vrednosti“!?
Sad više nema evropskih vrednosti.
I – vrlo važna stvar: pa, to što nam Tramp javlja da će da uradi s Grenlandom, ili Panamskim kanalom, ili „etničkim čišćenjem“ u Gazi i na Zapadnoj obali, to su oni zvali balkanizacija.
Nikad, nigde nećete naći da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić o uređenju „zaštićene zone“ oko Srebrenice govorili stvari uporedive s onim što Donald Tramp i Benjamin Natanjahu govore i naočigled čitavog sveta rade u Gazi. Ali ovi ljudi leže u zatvoru osuđeni pred međunarodnim, a u stvari američkim međunarodnim sudom, a ova dvojica uređuju „novi svetski poredak“!?
Kad „veliki nemački politički filozof“ današnjice Olaf Šolc objavi: „Nepovredivost granica je princip koji važi za svakoga, bez obzira na to da li se radi o maloj ili velikoj državi“, mi na Balkanu (Zapadnom i šire) smo pred košmarnim pitanjima. Koje granice? One koje su Šolcovi prethodnici iz države Nemačke, Evropske unije, mirotvornog NATO-pakta gazili i precrtavali, ili ove koje su oni posle tih svojih razbojničkih radnji stvorili.
Tramp nam javlja: Hic Rhodus, hic salta! Ove granice koje su iscrtane u dobu Pax Americana ne valjaju. On i ne nemarava da misli o onim granicama pre njih. To prevazilazi Trampov pogled na svet.
Komplikovana nas vremena čekaju. Mislim da majka na ovom prostoru nije rodila biće koje stvarno veruje da bi Kristijan Šmit ili DŽefri Hovenijer (američki ambasador u ne-državi Kosovo) mogli da znaju dobar put.
„Granice ne mogu da se pomeraju nasiljem”, poručio je Olaf Šolc koji će biti na vlasti još tridesetak dana. To je njegova najhrabrija izjava u životu. Jer, on bi se do sada (kad ga više nema) pre suprotstavio Gospodu Bogu nego američkom predsedniku.
Slušam ovih dana hrvatskog političara neznatnih uticaja Marija Radića kako politiku Viktora Orbana tumači, ajde da se ne kaže neprijateljskom prema Hrvatima, ali kao politiku koja bi pre podržala hrvatske neprijatelje (naravno, on misli na Srbe) nego Hrvatsku. Zgrožen je činjenicom da je Orban Republiku Srpsku proglasio „počasnim susjedom Mađarske“.
Iz ovakvih strahovanja ne možete izvući zaključak da se pokazuju kako će novonastali uslovi biti povoljniji za Srbe i njihove interese, ali se jasno vidi – da se dosadašnji miljenici „uređivača sveta“ (iz Vašingtona i Brisela) ne osećaju sigurnim.
Sve može da krene u svakom pravcu.
Ukrajinska kriza je promenila svet. Bliskoistočna kriza dramatizuje i ogoljuje silu kao osnovu međunarodnih odnosa. Tajvanska kriza nosi nepoznate signale i najave…
„Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, s politikom ‘Amerika na prvom mestu’ i prezirom koji pokazuje prema međunarodnim organizacijama i ugovorima, oživljava strahovanje za opstanak liberalnog međunarodnog poretka“, reći će Kenan Malik, britanski kulturolog umerenih pogleda.
„’Prvi put posle 30-ih godina 20 veka’, upozoravao je vodeći liberalni internacionalista DŽon Ikenbi 2018, posle prve godine prvog Trumpovog mandata, ‘Sjedinjene Države su izabrale predsednika koji je aktivno neprijateljski raspoložen prema liberalnom internacionalizmu’. Zato Amerika više ne može osigurati ‘hegemonističko vođstvo’ potrebno za ‘podsticanje saradnje i promovisanje vrednosti ‘slobodnog sveta’“.
Malik pripada onoj grupi mislilaca koja ne histeriše povodom te velike promene, jer „nema potrebe da idealizujemo prošlost ili hvalimo liberalni poredak kakav nikada nije ni postojao. Pre svega treba da razmislimo šta podrazumevamo pod internacionalizmom u ovo doba pojačanog nacionalizma.“
Da, misliće se o tome i donositi odluke u skladu s promenom koja se ne sme previđati, a mi na Zapadnom Balkanu bi morali da o tome mislimo više od drugih. Jer, na nama je čitav ovaj haos započet. Očigledno s neozbiljno postavljenim premisama i grubim kršenjem zdravorazumske logike.
Sad je na Balkanu sve dramatičnije. I stanje je jasno. „Ko se bori, taj može i izgubiti; ali ko se ne bori, taj je već izgubio.“ (B. Breht)
Izvor: Sveosrpskoj.com
