Publikacija podseća da je Peking ranije predložio projekat Polarni put svile kao dodatak svojoj velikoj inicijativi Pojas i put, a Bela knjiga o arktičkoj politici zemlje, objavljena u januaru 2018, navodi da je Kina i dalje važna država u arktičkom regionu, jednoj od kontinentalnih zemalja koja se nalazi veoma blizu arktičkog kruga.
„Kina je uključena u međuregionalna i globalna pitanja vezana za Arktik, posebno klimatske promene, naučna istraživanja, korišćenje transportnih puteva, istraživanje i razvoj nalazišta prirodnih resursa i bezbednost. Sve ovo je važno za postojanje i razvoj čitavog čovečanstva i nesumnjivo ima uticaj i na Kinu i na sve nearktičke države“, navodi se u tekstu dokumenta.
List piše da je proglašenje Kine za „arktičku državu“ izazvalo sumnju među Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u vreme sve većeg geopolitičkog rivalstva.
Od tada je rečeno da je Kina stavila veći naglasak na naučnu diplomatiju, uključujući fokusiranje na izgradnju teških ledolomaca i sprovođenje polarnih posmatranja, dok je značajno smanjila svoje druge ambicije.
Izvor upoznat sa ovim pitanjem primetio je da se čini da se interesovanje Pekinga za nastavak napredovanja na Arktiku smanjilo kao odgovor na geopolitičke tenzije.
„Kineski interes je zapravo prvi put prilično agresivno naveden u Beloj knjizi sa terminom ’blisko-arktička država’, sa čime su izgleda svi imali problem“, rekao je izvor za publikaciju.
„Kinezi su sada prestali da koriste taj termin i mislim da smo videli značajan pad kineskog interesovanja za Arktik“, rekao je on.
Istovremeno, novine primećuju da je sprovođenje polarnih istraživanja i razvoj teških ledolomaca deo kineske državne razvojne strategije, navedene u 14. petogodišnjem planu razvoja za 2021–2025.
„Ključni tehnički zadatak za Kinu je sada izgradnja teških ledolomaca“, rekao je Vu Gang, vodeći stručnjak u Čajna Stejt Šipbilding Korporejšn, ranije u intervjuu za list Pipls Dejli.
Sa ekspertizom koncentrisanom u arktičkim zemljama i samo u Rusiji sa nuklearnim ledolomcima, Kinu još čeka „dug i težak put“, rekao je on.
Istovremeno, Saut Čajna Morning Post podseća da Kina i Rusija zajedno rade na razvoju pomorskih puteva koji nastaju kao posledica globalnog zagrevanja, podižući mogućnost stvaranja prilično profitabilnog stalnog pomorskog puta koji bi smanjio vreme transporta između Evrope i Azije.
Pročitajte OVDE o sukobu SAD-a i Francuske oko Kipa slobode
Izvor: Pravda.rs
