„Kako vi koji ste zli možete da kažete išta dobro. Usta govore ono što leži na srcu. Dobar čovek čini dobro iz dobrote koja se nalazi u njemu. A zao čovek čini zlo iz zla koje se nalazi u njemu“ – rekao je Kralj u koga verujemo, prvorođeni i jedinorođeni, Isus Hrist. To je jedini Kralj koji je za večno kraljevstvo ljubavi za sve nas krunisan krunom od trnja zbog grehova svih nas a sve druge krune su samo okovi od krvi. Tuđa krv za okove večne. Zato toliko krvi i krvoloka po Srbiji.
Što se tiče svih nas, građana ove naše Srbije, valja da razmislimo – ko zapravo vlada Srbijom ako onaj koji kaže da vlada radi sve to što radi, naređuje sve to što naređuje, svađa, deli, progoni i presuđuje,... Ko onda vlada takvim vladarom ovakve Srbije?
I lako je, verujem da već znate i sa razlogom se plašite. Prema nutrini svojoj svako to prepoznaje i svako se u tome prepoznaje. Kada jednom naučimo da iz sebe gledamo i oko sebe, prepoznaćemo ih sve, sa ili bez maske na licu. Zaista je lako. I eto ga,... Samozvani i njegove horde. Nadrogirani u meklarenima ili bezlični sa licima prekrivenim maskama, sa palicom ili preko uzurpiranih nacionalnih frekvencija, oni koji bi kamenicom da razbiju nečiju glavu ili oni koji rutinirano pozivaju na građanski rat... isto je. Svi su oni isti.
Ali Božija milost i svemudrost je nesaglediva – On je dozvolio da i ti samozvani postojiš i da budeš takav kakav jesi, a mi ćemo svi na kraju saznati zašto je to tako.
U međuvremenu, razotkrili su te i porazili studenti. Dostojanstveno, nenasilno i potpuno. Zapravo, sem kao prikaza i još jedno ime u napisanoj optužnici nadležnom sudu i zrno prašine pred konačnu presudu, ti više i ne postojiš. Sada još samo možeš da se još malo konsultuješ sa tim konobarem koji je poslednji ostao tu noć sa tobom u zgradi koju si protivno Ustavu Srbije prisvojio za sebe.
Dovoljno je bilo, i potrebno kao svež vazduh, četiri meseca studentske sloge i nepotkupljivosti da se o živi zid, bedem sačinjen od mladosti, razbiju decenije koruptivne, nakaradne, suicidne i krvoločne politike otuđenih političara. SVIH političara. Sad ih je bar lako sve prozreti i razumeti da je kasta političara otuđena grupa neljudi koji konstantno nanose štetu svom narodu. Sa par jasno postavljenih zahteva studenti su razotkrili sve laži i mimikrije, bljutave i ogavne javne političke scene a sve te dušebolnike učinili su tako vidljivim, prozaičnim, reče moj prijatelj na protestu i bednim. Zato je njihov odgovor na svu tu mladost koja traži pravo da živi samo brutalna sila, prizemna medijska manipulacija, prostakluk i beskonačno laganje.
Nikada nisu ni umeli dalje od toga. Lagali su nas.
A kad su prvi put videli da mogu da nas nekažnjeno slažu, onda su počeli da nas potkrardaju, prvo sporadično a onda masovno a na kraju i ubijaju. Nekažnjeno.
Posle četiri meseca Istine koja hoda ulicama Srbije, konačno se opredmetila i mera svega koju meru sada svi mogu da razumeju. Više nego milion građana Srbije je u dostojanstvenom stroju sa prave strane istorije i Istine branilo USTAV REPUBLIKE SRBIJE i sve ono što kad se jednom Ustav vaspostavi mora da zaživi. Sa druge strane je bilo 700.000 partijaca koji se silom viđenog naroda nekako naprasno spljoštiše na 17.000 na tuđu krv zakletih lojalista pa potom se prepakovaše u 120 tužnih ćaćijevaca i par hiljada maloumnika bez lica angažovanih za klizne tarife, po spisku. Svi oni pod zaštitom rotacija i otetih traktora stadoše u jedan omanji park koji im ne pripada a biće zapamćeni kao jedinstven antropološki fenomen. Već prema „značaju“ priložene „misli“ i životnog (ne)dela. Eto razmere. Eto i slobode.
Pristojnost je pobedila zver!
U toj novoj, vaskrsloj, pristojnoj Srbiji nikada više neće moći da se dogodi da se zapati ni samozvani, ni Bokan kokan pozivar na građanski rat, ni mali Mare pate blazirani repetitor nepostojeće diskrecije, ni idioti koji se pred kamerama raduju genocidnom dejstvovanju zabranjenih oruđa po mirnom, nenaoružanom narodu koji odaje poštu pobijenima.
Srbija, vođena mladošću, je bez ijedne partijske zastave, bez ijednog reptila iz političke kanalizacije Srbije, bez svih tih maloumnika koji su ovaj divni skup mladih ljudi pokušali da pripišu sebi ili da ga iskoriste za lične promocije i preventivno samonuđenje za buduće upražnjene značajne državne funkcije, dobila stroj mladih ljudi kojime se može poveriti država. Svi partijci iz svih tih izfabrikovanih pozicija i opozicija, svi podrumaši naručeni i poslati na studente, svi ti ogavnici željni lične promocije razbili su se o neuništivi bedem pune studentske svesti i savesti. Jer u svim ovim decenijama sveopšte agonije i raspada svi koji su mislili da imaju šta da kažu ili da mogu nešto da urade imali su svoj prostor i vreme. I videli smo rezultat. Da je iko išta za svo to oteto nam vreme umeo da uradi kako treba studenti ne bi za svoj i spas naroda danas morali da rade to što rade. Dakle, država i budućnost pripada onima koji su se za nju izborili – studentima Srbije!
Zato, mladi ljudi Srbije, ja vam verujem. Ne samo zato što mimo vas u ovoj zemlji više nije bilo nikoga kome može da se veruje, već zato što ste u svojoj veri potvrđeni i veri posvećeni.
Sve što hidra ima pokušala je da iskoristi protiv vas. I svaka od tih hidrinih glava ima svoje ime a ime joj sada vrišti u svetu demona i opet, pobedili ste. Pobedili ste i lični ego, zato ste nastupali kao zbor mislećih ljudi a ne kao pojedinac, pobedili ste sve političke mimikrije jednostavnim i na Ustavu utemeljenim saopštenjima, sve izvikane narodu nametnute „vlasnike“ srbovanja pobedili ste uzdignutom zastavom Srbije koju nosi čovek koji stvarno voli svoj narod a ne trguje zarđalim kašikama i tuđim životima, sve samozvane iz pozicije i kvazi opozicije pobedili ste ignorisanjem, sve „ja samo radim svoj posao“ službenike pobedili ste neslužbenom genijalnošću, nasilnike ste pobedili nesalomivom organizacijom i disciplinom a sve njih zajedno ljubavlju, doslednošću i istrajavanjem u postavljenim ciljevima, još uvek ne ispunjenim! Jer, zahtevi studenata nisu ispunjeni!
Otuda su, vršioci dužnosti vlasti, opet odlučili da svoje imperije brane hordama sa palicama. A to sa palicama izmišljeno je davno ali je tek Pontije Pilat utemeljio kao metod za disciplinovanje naroda. Zapravo, Pilat je svoje u građane prerušene kohorte umesto mačevima naoružao palicama te je tako tukao narod i sejao strah, bez izivanja pravog masakra. Podseća li vas taj „metod“ na nešto ili nekoga? Drvena palica je onda evoluirala u pendrek ali je nalogodavac bez duše i „ja samo radim svoj posao“ umobolnik ostao isti. I cilj je isti – strah. To je bio jedini cilj i svih drugih demonstracija sile i oružja koje je zloupotrebljeno od strane vlasti nad sopstvenim narodom – izazivanje straha.
Zahvaljući studentima, tog straha više nema. A kada više nema straha onda strah više ne odlučuje, već odluke donosi slobodan čovek.
Studenti su poludelom autokrati oduzeli moć oduzimanjem prostora da udari silom na narod. Svakog autokratu to najviše nervira jer kad ne dobije povod da upotrebi silu on gubi način vladanja, jer dugačije ne ume, zato i jeste autokrata. Autokrata je samo u sili komforan. Studenti Srbije nikada nisu pozivali na nasilje niti su davali povod za nasilje. Naprotiv. Nadigrali su ga, recimo, šahovski!
U jednom izuzetnom saopštenu, sudenti su rekli: „Nazivao si nas ustašama, boljševicima a ti si taj koji je pucao na narod, s leđa,...“.
Kada dođe taj dan sva ta imena hidrinih glava otići će sa demonima ovog vremena jer svaki demon na kraju mora da izgovori svoje ime a studenti će prekostati. Pokušaće neki demon da se presvuče i provuče u novo vreme ali zato ih na tom skretanju čeka Svetonije i njegove knjige.
Bogu slava i hvala.
U tom svetu koji studenti sada grade na kamenu, „Hvala“ i „Izvini“ biće piloni oko kojih će slobodni ljudi uvek moći da se okupe a nepristojni će uvek moći da pokušaju da opet sebi sagrade neki svoj svet u kome će moneta biti nepristojnost. Neka njima njihov svet. To ionako nije do pristojnih ljudi. To pitanje će onda da se rešava u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u okviru institucija koje će zakone da sprovode.
Zato, iz mora onih koji bi da menjaju svet rodila se generacija onih koji bi da menjaju ljude. Tu već sada žive i oni koji razumeju da sve što treba da urade je da promene sami sebe. Sa takvima stvarno volim da radim te zato sa njima i radim. Na ovaj način se štitimo da se iz sve ove lepote ponovo ne rodi neko novo čudovište.
Studenti su, opet ispravno, tražili da se u procese koje su pokrenuli uključe svi društveni subjekti. Neki jesu, čast profesoru koji radi sa čim može i svima bez imena ali mnogi su opet promašili temu. Jel moguće da ne razumete da vam studenti nisu dali brod kojim treba da se upravlja, jer taj brod je Srbija, već su vam dali kurs, smer, nesporni, i za narod i za svu politiku lako uočljivi pilon ka kome treba da se krećete kad ste već tako decenijski nesposobni da razdvojite smisao od sveopšteg sadržaja. Tako su studenti taj brod ponovo učinili upravljivim. A pilon je prepoznatljiv, nesporan i priznat kako u domaćim tako i u međunarodnim okvirima i zove se USTAV.
A kad se vaspostavi pravna država, kad zaživi Ustav, onda će neko studente naučiti i da svakom kandidatu za državne poslove postave par jednostavnih, pravih pitanja. Slobodni kakvi jesu, prepoznaće snagu tih pitanja i eto sveopšte ispisnice za mnoge i upisnice za najbolje. Za sada su odlično razumeli sve krugove koji su progutali samozvanog i njegove horde i poštuju naučeno. Dovoljno je.
I uprkos svima koji su iz svih svojih razloga poželeli da je drugačije, studenti su sebe dali za oslobođenje a ne za osvetu ili pobedu. Oslobođenje! A sloboda podrazumeva odgovornost pa sada valja da se tako svi i ponašamo.
Politika, posebno ova što decenijama tvrdi da je srbska, je ljudožderka. Ona stalno mora da se hrani. Jede naše dane, godine, duše. A sva ova dosadašnja politika pojela je još nešto, pojela je životnu radost „običnog“ čoveka! Studenti su vratili radost na lica miliona ljudi i zato im još jednom kažem - hvala!
Tako su studenti ispunili svoj zavet a oni koji zavet ispune oni ga i za sledeće generacije ostave.
Tebi, samozvani, sve što možeš da razumeš sam ti ovim pisanijima od tri godine rekao. Svestan sam da puno toga do tog dana srebrnih ogledala nećeš razumeti ali moje je bilo da ti kažem, jer utičem ali ne učestvujem. I veruj mi, ne želite da učestvujem. Sada, kada „pare više nisu bitne“ ti vidi kako će tvoj samoponuđeni branilac Mojsije bivši Srbin sa svojih 22 stepenika od ničega da odbrani tvojih 21% od nečega. Jer, momci sa primorja rekoše da im toliko od Beograda dođeš, ti znaš na koji Beograd oni misle. Vanknjižno će da postane uknjiženo i džaba lamentiranje o kriminalnim grupama koje „oće da te napadnu“. Uostalom, taj deo investicionog ciklusa je potpuno legalan i to sa obe strane „prava“, čak i ovog tvog, kriminalnog. Pa ti si ga učinio legalnim! Nije lepo ni da ih prozivaš da se kriju, jer, veruj mi, uopšte se ne kriju. „Nisu po štekovima, već po svojim kućama“, što je citat namenjen da ga ti čuješ, a nemaju ni problem sa tim da posete koga pomisle da treba i uredno traže svoje. Zato ti još plutaš a ne zato što te „drži duboka država“ ili što imaš „prijatelje“ kojekuda. Jednostavno je. Malo liči na mafijanje ali ti si prekaljeni huligan pa ti je lako – dok ne rešiš probleme koje si napravio ne možeš ni da odeš. A kad rešiš, e onda ćeš da odeš.
Nego, sad čista metafizika. Isplatio si 21% a opet duguješ 21% a u zbiru ipak nije 42 %. Šta je to? Vidiš li sada da odgovor na to pitanje daje odgovor na onoliko pitanja a to sam ti i objasnio. Kao što prazan džak od cementa u konstrukciji jedne nastrešnice vodi do tokova novca i adresa koje takve greške ne praštaju. Nije njima do krađe milijardi, to je dogovoreni deo, problem je što neko krade i preko toga pa onda još od toga ispadne problem. E to oni ne vole, umeju to baš i da zamere,... Da si umesto kartona hodao po kamenu, do toga nikada ne bi došlo. Ni do tog džaka cementa ne bi došlo. Ne bi se desio.
Neki opet rekoše, „pare i dalje nisu važne!“
Mislim se, ako je 21% već plaćeno a od čega onda momci potražuju još 21%?
Zar ti se ne čini da neko ima zlatnu kartu i meša te lagano. Plaćaš a duguješ? Jel prepoznaješ da ono što si ti radio svom ovom narodu tolike godine sada neko radi tebi i tvojima? Neko ima tapiju na račun bez kraja jer su tvoja zlodela bez kraja.
Na kraju, desiće se sledeće. Na kraju, dešava se sledeće.
Bezbukvarovići, pokazali ste da ste nepismeni. Od besa ne vidite napisano a nije da vam nije napisano. Inženjer vas je dobro procenio te je s tom spoznajom i presudio. U njegovom vremenu neko kao brbljivi Mojsije bivši srbin, alijas 22, bi već odavno bio zakopan u stojećem stavu na peščanoj obali sa plimom koja nadire a svi vi bi stajali postrojeni na plaži, gledali uranak i tapšali ga po ramenu koje viri iz peska.
Pošto ne razumete, odlučeno je. Već se dešava.
Zato ste dobili nesalomivi stroj od mladosti, dobili ste ZBOR i proces iz koga će se iz baze vazdići rešenje. A ZBOR je definisana pravna kategorija i razumite da je poznavalac prilika izvan svog jutra to definisao propisima značajno pre ludila dodeljenog samozvanog. Dakle, definisao je lek pre nego što se javila bolest.
Ako mislite da veliki već nisu tu onda ste stvarno naivni. Tebi sam, samozvani, posebno naglasio – ne znaš! A odavno sam ti rekao i da si ti samo drug član a ne zidar i vidiš kako je, recimo, Abaz URA to ispravno i mudro javno obznanio – „Ako ti nisi građevinac več samo drug član, onda sam ja na vreme povukao brata iz Beograda“. Zato, Ura za URA.
A i napisao sam svim bezbukvarovićima par puta – ko me prepozna, zagrliću ga.
I nije prvi put da se ovako nešto dešava i ovde i kojekuda, naprotiv. Zato je i prosut tirkiz nad Balkanom da konjanici ne zalutaju.
Veliki su jasno rekli da im sada ne treba bura iz pripizdine a vi ne čujete, rekli su i dogovorite se i vi opet ne čujete. Onda, na kraju, poslaće pretora i biće, izvesno je. I biće to opštedruštvena platforma koja će biti podržana od naroda. Nova platforma će tražiti da bude samopotvrđena i to će se narodu dati. Svi koji mislite da ste „jaki“ te da nećete biti poklonjeni novoj platformi, kako grdno grešite. Tu mogu da se vratim na zlatnu kartu i zagrljaj, ali o tom potom. To sve je mnogo bolje nego da veliki dopuste da se do istog dođe po umobolnom scenariju, a to je - posle sveopšteg nasilja i građanskog rata koji zarad samospasa prizivate. Jer svako ko je pominjao Majdan zapravo je prizivao Majdan.
Dakle, zamrzavanje ili „s bolom u srcu,...“. Boleće svakakao. Birajte.
I reći ću vam kako znaju da ništa niste sposobni da uradite. Bilo je i to pitanje i rečeno im je jednostavno – STUDENTI IM NISU POVEROVALI !
Prozor je otvoren i to ne vašom zaslugom ili vama za zaslugu. Niste ni počeli da artikulišete a vreme ide,...
Niko nikada od vas sa kartonskih stepenika nije očekivao da razumete tajne ramova, niti sa tim nazorima iko može da misli da ste skloni promisli za išta drugo sem za svoje pozicije ali bar je trebalo da naučite da prepisujete.
Kada se svojevremeo profesor Smiče žalio da mu je uzeto pravo da eksploatiše neku političku ideju za koju je tvrdio da je njegova, te da to stvarno nije „fer“, inženjer ga je uredno saslušao i upitao – „A ko kaže da je to tvoja politička ideja, na osnovu čega si ti oblikovao tu političku misao?“. Zalutali Simče je onda nevoljno priznao da je do toga došao tako što je čitao Smita. Inženjer mu je onda objasnio – „Ako hoćeš da se brukamo i svađamo, samo napred, ali nisi ti kreator nikakve političke misli, to već sve postoji. Ako hoćeš da se brukaš idi i svađaj se ali ako hoćeš da ostaneš na dobrom glasu, spusti sebe na nivo da si to pročitao. Ne možeš da oduzmeš Smitu ono što je njegovo“.
Puno toga govori onaj koji više ne govori. Rekao je i da će samozvani da poludi kad bude mislio da on više ne može da se vrati i eto, bio je u pravu. Samozvani jeste poludeo ali inženjer ipak nije otišao.
Podsetiću dvadesetak prisutnih – inženjer vam je lepo rekao, a prisutnost definiše obavezu. Rekao je da će on biti veliki meštar dok je živ i da to nije odluka iz Srbije nego je to zaslužio svojim učenjem i svojim spoznajama. „Ne situacijom koju sam video, nego koju sam doživeo, ako neko slučajno ne razume šta spolja znači“, nastavio je, „Profil ličnosti koji nam je delegiran da treba da preuzme javnu vlast u Srbiji je problematičan, dok sam ja živ on će biti pristojan u ophođenju i neće biti problem. Na vama je kad ja odem tamo što čovek ne vidi da ga vratite u stolicu jer spreman je da napravi velike probleme. Ako ga ne budete držali u stolici imaćete problem i sa petrogradskim ćudima i sa englezima koji se prave englezi sa novim svetom i sa Izraelom, koji može da bude ekstremno krvav“.
Dakle, od akademika do čuvara tokova novca, preko zelenih i onih bezbojnih sa brda,... svi ste bili tu. Ne moram da nabrajam po delu i imenu? Razumete li da ste vi odgovorni. Čime ste se vi bavili kada ste ovo dozvolili a sve vam je dato?
Samozvani, položio si ruke, video sam, naravno, ali kako vreme prolazi razgovor je sve kraći a sagovornika sve manje.
Lazarev čvor se ne razvezuje silom. Poslaću ti knjigu pa razmisli o pečatu, poslaćeš pismenog emisara na dan bdenja.
Dakle, niko od vas nije očekivao da bilo šta novo smislite, trebalo je samo da prepišete. Trebalo je samo da obuzdate te glodare u sebi i da primenite već postojeće. Za dalje bi morali da vidite i poštujete dalje a vi to ne umete.
I zato, mogao sam u naslovu da napišem i „kraj“ ili ono za vas nedosanjano „the end“, ili da se kao sa blesavim Maretom pateom našalim sa „au revior“, ali po prirodi nadležnosti i odgovornosti u procentima bitnim za ove prostore napisao sam - konec. Samozvani, pošto si ti tvojom voljom okružen bezbukvarovićima, da pojasnim - nemojte „konec“ da mešate sa identitetom pretora. Valjda razumete da to nema ama baš nikakve veze jedno s drugim. Pismo iz Petrograda može da stigne i preko Beča i Londona, Vašingotna ili Pariza, Tirane ili Rima... nije od značaja. Geografije se još samo „ćaci“ plaše, vi bi trebali da se plašite geografa.
A konec je i zbog očeva iz tog jezičkog diskursa. Oni prave armije obnevidelih ali ne vole slepe putnike. Oni ne vole kada se zaraza iz pripizdina širi po gubernijama, koju jednu od gubernija, u slučaju ovog dela geografije, oni zbirno zovu – zahvat ukrajinskog fronta. Oni ne vole ni da „gube dan“ na banalne teme iako znaju da prespavaju i čitave epohe, pa se onda lako odlučuju za amputaciju, njima omiljenu granu medicine. Oni tako leče sve, od kijavice do gangrene, istorijski potvrđeno. I sad, opet, u koga je zlatna karta?
U ponoru između „konec“ i „the end“ nestali su mnogi, čak i mnogi oni tvoji omiljeni znameniti ostrvljani, eto, samozvani, kao tvoj reper za rutu „uspeha“ od izmišljenih londonskih šrafova do stvarne MI6. Svi ti nestali nisu hteli da razumeju ili još gore da prihvate da je od teokratske Amerike jedino opasnija teokratska Rusija, da te dve sestre od istog oca satiru sve, pa čak i svaka samu sebe, sem jedna drugu. Jer, trebalo bi da znaš, jedna je porodila drugu ali druga čuva prvu. Da znaš da čitaš, shvatio bi da sam ti upravo napisao recept za razumevanje obaveštajne strategije najvećih i da to nema nikakve veze sa operativnim obradama zavedenim nad studentima Srbije. Naplata od belosvetskih bednika kao što ste to svi vi lokalni bezbukvarovići je alat za držanje poretka a ne cilj sam po sebi. Sva materija je ionako preko njih njegova i niko od uticaja se nikada nije bavio time. Zapravo, te teme preziru. Pa tako i ti, samozvani, prezren, poslužio si da isplatiš i budeš isplaćen. Otuda i „pare više nisu bitne“ od onih koji su postali mera sve tvoje političke ekonomije i „ekonomskog tigra“. Jer tu si se ti pozicionirao. Moglo je i drugačije.
Trebalo je da razumete da su slikari novog vremena kada su osnivali SAD odlučili, iz razloga koje bez poznavanja svrhe velikog rama ne možete da razumete, da se pravedna vlast crpi samo na osnovu pristanka podanika i da ako tog pristanka nema, onda nema ni temelja na kojima bi vlast trebala da počiva. Dakle, nije reč o kartonskim temeljima i ljudima od kartona, reč je o konceptu koji ima svoje razloge u nepolitičkim diskursima. Pristanak je imperativ a ne provizorijum! Taj deo pripada van-vremenu i samo budala misli da to može čoveku silom da oduzme.
Zato izgrađeno bez nas nikada ništa neće stajati.
Vlast kao puka vlast nad teritorijom se oduvek mogla obezbediti i na brojne drugačije načine ali, bezbukvarovići, dolazi vreme izbora, dakle pristanka! Pristanak je imperativ a ne vlast! Pristanak je imperativ čak i po cenu SVIH vlasti. Onaj koji stvarno deli vlast je ujedno i otac politike i nema ama baš nikakav odnos prema vlastodršcima sem kao ka pukim sredstvima. Zato, samozvani, ako se ipak odlučiš za silu, valjda ti je sada jasno da ćeš morati da udaraš po mnogima ako želiš da kazniš sve one koji odbijaju tvoja lažna svedočenja.
Za potrebe međuperioda i masovne proliferacije upravljačkih funkcija posejani su svi ti kartonski stepenici, da bi kreature kao što su samozvani, mali Mare pate, Bokan kokan i njegov dječarac iz RTS-a, Mojsije 22 i mnogi drugi mogli po nečemu da gaze. Stvarno upravljanje je oduvek bilo Non Regnabit Auxilium, ako već držite do latina i kad već mislite da ste ovladali njihovim modelima i sentencama, a niste, verujte mi da niste. Dakle, da ste bar umeli jedni druge da pogledate kakvi jeste, bilo bi vam jasno da se vama takvima ne može poveriti država. Čak ni pripizdina. Jednostavno, služite da popunite prazna mesta. Otuda je rekonstrukcija neminovna i mnogo lakša nego što se to vama čini.
Zato sam stilus podelio svima koji su me prepoznali, mnogi su se onda i dozvali. To je dobro. Najmudriji i predstavili.
A logika stilusa je da pre nego što novo napiše staro obriše. To je ram koji je bio sasvim dovoljan da sve buzbukvaroviće u njega umetnem. Svako će po svome sada da upiše šta misli da treba ali znamo i da će neki od nemoći da naprave bes a od stilusa bodež ispod toge. To već nije do mene. U tom ramu je kao i u onom boršču sve ono što ste sami stvorili. Uživajte sada u minulom radu i zaslugama za narod.
Bilo je malo i zabave. Šala se zvala Rod fucking Blagojević. Poslužilo je kao ilustracija za „duboke spoznaje“, „jake“ međunarodne kontakte i „zato što sam pametan“ političke investicije. Jedan od tri pitao je može li nešto za međunarodnu zabavu i eto, pošto je Grenel već apanažiran, nametnuo se Rod. Kad je video sa kim ima posla i veseli sveže amnestirani Rod se nervirao što nije dopisao bar jednu nulu, a mogao je. Niko mu to ne bi tamo zamerio, naprotiv. Uostalom, on je prvi „ambasador“ koji je u koloniji avansno isplaćen. Dugo se smejao diplomatski kor,...
A da bezbukvarović kakav jesi, umeš da čita znao bi da je u ovome – samozvani – rođeno i „nisi nadležan“, baš kao što stvarno nisi, a to je samo jedna reč u 36 tekstova, 500 strana i milion reči. Znaš li šta je zapravo sa svim tim stvoreno? Za svakog budnog po jedna reč da je prenese dalje. U toj reči - „samozvani“- živi seme svenarodne slobode sa jedne i Rimske paranoje sa druge strane. Jer i Rim se plaši te infekcije, jer tako to oni vide. Kako prvi tako i drugi, tako i ovaj treći, najveći. U knjizi koju si jedinu trebao pažljivo da pročitaš video bi da je Herod samodržac, kao i ti što si samodržac, to odlično znao. Zato je svojoj krvoločnoj Herodijadi objašnjavao koliko je opasno kada Rim pomisli da tetrarh ne sprovodi vlast koja mu je data, te joj je rekao – „Ako Rimljani odluče da ja, da mi, nismo sposobni za vladavinu, sve će nam oduzeti,...“.
Da. Tako razmišljaju Rimljani. Oni veruju da ako nekome daju vlast onda mogu i da je oduzmu. Jer tako je i Rimu data vlast koja može biti i uzeta. Nemoj da razmišljaš dalje od toga, opet će se neko šaliti sa tobom i tvoja tri dana mraka.
Otuda paranoja. A kada je vladar u paranoji, onda niko nije bezbedan.
A ti, samozvani, nisi nadležan. Čak ni da raspišeš izbore.
I zato, studentski zahtevi nisu ispunjeni !
Izvor: Pravda.rs
