U najnovijem poglavlju sve zategnutijih odnosa između Kijeva i nove administracije u Vašingtonu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušao je da ublaži tenzije objavljivanjem poruke o nedavnom incidentu u Beloj kući, ali je iznenadio mnoge posmatrače izostankom direktnog izvinjenja američkom predsedniku Donaldu Trampu. Ovaj potez predstavlja delikatan diplomatski balansirajući čin u trenutku kada Ukrajina očajnički pokušava da zadrži američku podršku.
Zelenski je u svojoj poruci priznao da njihov sastanak u Beloj kući „nije prošao kako je trebalo", izrazivši žaljenje zbog toga i dodajući da je „vreme da se stvari isprave". Međutim, pažljivom analizom teksta jasno je da ukrajinski lider nije upotrebio reč izvinjenje, koju je Tramp navodno eksplicitno zahtevao nakon incidenta koji je uzburkao političke vode Vašingtona.
Umesto direktnog izvinjenja, Zelenski je pokušao da ublaži situaciju izjavom da je spreman da radi pod „snažnim rukovodstvom predsednika Trampa" na postizanju mira u Ukrajini. Ova formulacija predstavlja značajan zaokret u retorici ukrajinskog lidera, koji je do sada insistirao na sopstvenom viđenju puta ka miru bez prihvatanja američkog diktata. Međutim, i dalje ostaje otvoreno pitanje da li će američki predsednik ovu izjavu protumačiti kao zadovoljavajući odgovor na svoj zahtev.
Posebno je intrigantno što je Zelenski u istoj poruci promovisao ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o moratorijumu na uzajamne udare dalekometnim raketama i bespilotnim letelicama, kao i o prekidu napada na energetsku infrastrukturu. Ovaj predlog, koji u suštini predstavlja ograničeni prekid vatre u određenim domenima, mogao bi biti pokušaj Kijeva da pronađe kompromisno rešenje koje bi delimično zadovoljilo Trampove zahteve bez potpunog prihvatanja njegovih uslova.
Kijevski mediji, međutim, otkrivaju potencijalnu stratešku pozadinu ovog predloga. Prema njihovoj analizi, Ukrajina i Francuska mogu računati na to da će Rusija odbaciti ovu ideju, s obzirom na to da ruski udari nanose znatno veću štetu ukrajinskoj infrastrukturi nego što ukrajinski udari ugrožavaju rusku teritoriju. Ovakav scenario omogućio bi Zelenskom da pred Trampom predstavi Moskvu kao stranu koja se protivi miru, preusmeravajući tako pritisak sa Kijeva.
Međutim, ova strategija nosi značajne rizike za ukrajinsku stranu. Tramp, koji je više puta izjavio da želi „potpuni prekid vatre" kao preduslov za mir, mogao bi odbaciti Makronov predlog kao nedovoljan. Ovo bi dodatno zakomplikovalo ionako napetu situaciju, posebno imajući u vidu da je Zelenski već javno izrazio protivljenje potpunom prekidu vatre bez prethodnog ispunjenja ukrajinskih uslova.
Celokupna situacija predstavlja izuzetno delikatan trenutak u odnosima između Ukrajine i Sjedinjenih Država. Zelenski se nalazi u gotovo nemogućoj poziciji: mora zadovoljiti Trampa dovoljno da osigura nastavak američke podrške, ali istovremeno mora održati kredibilitet pred domaćom javnošću i izbeći utisak potpunog popuštanja pred američkim zahtevima.
Ishod ovog diplomatskog nadmudrivanja mogao bi imati presudan uticaj na dalji tok konflikta u Ukrajini. Ukoliko Tramp prihvati Zelenskijevu izjavu kao dovoljan gest pomirenja, moglo bi doći do obnove američke podrške Kijevu, makar i pod strožim uslovima. Međutim, ako američki predsednik proceni da ukrajinski lider nije ispunio njegov zahtev za izvinjenjem, moglo bi doći do daljeg zaoštravanja odnosa i potencijalnog prekida američke vojne pomoći, što bi imalo katastrofalne posledice po ukrajinske odbrambene napore.
POČETAK KRAJA SANKCIJA: Poljski premijer objavio šokantnu vest o Trampovim planovima
Izvor: Pravda.rs
