U trenutku kada se čini da Ukrajina prolazi kroz najteže iskušenje od početka sukoba, predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa realnošću koja bi mogla zauvek promeniti tok rata. Zaustavaljanje vojne pomoći iz Sjedinjenih Američkih Država predstavlja udarac koji malko ko može preživeti, a ipak, ukrajinski lider ne pokazuje znake popuštanja pred ruskim zahtevima.
U svom emotivnom obraćanju naciji, Zelenski je dotakao srž problema koji muči milione njegovih sunarodnika: „Danas mnogi postavljaju jedno pitanje: šta će biti dalje sa pomoći Amerike?" Ova naizgled jednostavna rečenica nosi težinu neizvesnosti koja se nadvila nad Ukrajinom poput olujnog oblaka. Predsednik je otkrio da je već naložio ministru odbrane, rukovodiocima istraživanja i diplomatama da kontaktiraju svoje američke kolege kako bi dobili zvanične informacije.
„LJudi ne treba da nagađaju. Ukrajina i Amerika zaslužuju važan dijalog, jasnu poziciju jedni prema drugima", naglasio je Zelenski, pokušavajući da uverenje unese ne samo u srca svojih građana, već i da pošalje snažnu poruku preko Atlantika. Ove reči odražavaju duboko razočaranje, ali i odlučnost čoveka koji se nalazi između čekića i nakovnja istorijskih okolnosti.
Zelenski je podsetio javnost da ovo nije prvi put da se Ukrajina suočava sa prekidom pomoći iz Vašingtona. „Zato su naši vojnici i specijalne službe uspeli da izgrade algoritme delovanja pri bilo kakvom razvoju situacije. Sada nije 2022. godina. Sada je naša otpornost veća. Imamo sredstva za odbranu", izjavio je on, pokušavajući da ulije nadu u budućnost koja nikada nije izgledala neizvesnija.
Uprkos prividnoj hrabrosti, iz njegovih reči izbija i snažna želja za normalizacijom odnosa sa najmoćnijom zemljom sveta. „Za nas su važni normalni, partnerski odnosi sa Amerikom za stvarno okončanje rata. Niko od nas ne želi beskrajni rat", priznao je Zelenski, otvarajući vrata mogućem diplomatskom rešenju.
Međutim, kada su u pitanju ruski uslovi za mir, ukrajinski predsednik ostaje nepokolebljiv. Sa gorčinom u glasu, on je izneo svoje viđenje ruskih zahteva: „Rusi nisu promenili svoje pozicije i zahteve prema Ukrajini (za mir). Oni će zahtevati smanjenje naše armije, tražiće pravno odricanje od naših teritorija, a takođe i suštinsku političku deformaciju Ukrajine sa slabljenjem ukrajinskog Ustava."
Ove reči oslikavaju suštinski konflikt koji je u srcu rata — pitanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nacionalnog identiteta Ukrajine. Za Zelenskog, popuštanje pred takvim zahtevima ne predstavlja mir, već predaju i izdaju osnovnih principa na kojima počiva ukrajinska država. Zato je i kategorično izjavio da neće pristati na zaključenje mira pod takvim uslovima.
Analitičari širom sveta sa zebnjom prate razvoj situacije. Prekid američke pomoći mogao bi značajno oslabiti ukrajinsku poziciju na bojnom polju, što bi moglo dovesti do još agresivnijih ruskih zahteva. S druge strane, Zelenskijevo odbijanje da prihvati postojeće uslove moglo bi produžiti sukob na neodređeno vreme, sa nesagledivim posledicama po civilno stanovništvo i infrastrukturu.
U ovom sudbonosnom trenutku, Ukrajina se nalazi na raskrsnici istorije. Odluke koje će biti donesene u narednim danima i nedeljama mogle bi odrediti ne samo budućnost ove zemlje, već i geopolitičku sliku Evrope u godinama koje dolaze. Ostaje da se vidi da li će Zelenski uspeti da pronađe treći put — onaj koji ne bi predstavljao ni kapitulaciju pred ruskim zahtevima, ni beskrajni rat bez američke podrške.
DIPLOMATSKI ŠOK: Izraelski MIP zatečen ukrajinskim odnosom prema nacistima
Izvor: Pravda.rs
