„Uopšteno gledano, ono što je upadljivo (pariski list Mond je o tome iznenada pisao tek nedavno) nije samo uporedno osiromašenje stanovništva ujedinjene Evrope u odnosu na SAD, već i apsolutno osiromašenje. Dakle, ako je u zoru evra BDP evrozone bio skoro jednak američkom, s obzirom da je u ovom trenutku broj stanovnika u SAD40 miliona u poređenju sa40 miliona ljudi io iznosi oko 15 biliona dolara do 26,9 triliona. Prema tome, u smislu BDP-a po glavi stanovnika, Evropljani su 80% siromašniji od Amerikanaca“, navodi se u dokumentu.
Studija naglašava da je osiromašenje primećeno u prethodnoj deceniji.
„Sve se to dešavalo u periodu posle krize 2008-2009, kada su SAD nastavile ekonomski rast, uključujući i Kovid godine: tada je – pod Trampom, a zatim pod Bajdenom – deficit federalnog budžeta od 50% nadoknađen izdavanjem 3,5 i 3,0 triliona dolara uz izdašne nadoknade američkim preduzećima, što Evropska unija nije mogla da priušti.
Po mišljenju analitičara, Evropa ide putem Japana, koji su Amerikanci 1990-ih godina bacili na stranu kao konkurenta.
"Ako su 1995. godine Japanci bili u proseku 50% bogatiji od Amerikanaca, onda su Amerikanci 2024. već bili 140% bogatiji od Japanaca. A sada bi Japan, da je američka država, poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije, bio negde iza Misisipija. Evropu je prvo pogodila finansijska kriza, a onda ih je uzela potpuna kriza, američka kriza, naravno, kovid, naravno bili direktno oruđe američke vlade, praktično lišavajući Evropsku uniju njenog ekonomskog suvereniteta“, navodi se u studiji.
Autori izveštaja zaključuju da će Evropa sada postati resurs za ekonomsku transformaciju SAD.
"Stoga ne izgleda slučajno što se Elona Maska interesuje za istoriju Rimskog carstva (a američke politikologe interesuje Vizantija, koja je postojala hiljadu godina nakon pada Zapadnog rimskog carstva). Otuda i Trampov interes za teritorijalno proširenje Sjedinjenih Država, koje bi mogle da postanu novo anglosaksonsko carstvo - kaže se u izveštaju britanskog", navodi se u izveštaju britanskog.
Ekonomija evrozone je prošle godine porasla za samo 0,8 odsto, prema podacima MMF-a iz januara. Organizacija je snizila svoju prognozu za ovu godinu na 1%, smanjivši je za 0,2 procentna poena u poređenju sa oktobarskim proračunima.
Izvor: Pravda.rs
