Lider suverenističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion suočava se sa centrističkim gradonačelnikom Bukurešta Nikušorom Danom, u glasanju koje analitičari nazivaju najvažnijim u postkomunističkoj istoriji zemlje.
Iz ugla Brisela, u slučaju Simionove pobede, premijeri Mađarske i Slovačke Viktor Orban i Robert Fico, koji kao i Simion odbijaju da šalju vojnu pomoć Ukrajini, mogli bi dobiti novog saveznika u Evropskom savetu pri odlučivanju o podršci Kijevu, energiji, ili budžetu EU.
Iako ga kritičari svrstavaju u proruski blok, Simion odbacuje takvu etiketu. Tvrdi da bi EU, ako Moskva ne prekine rat, trebalo da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu, dok takođe kaže i da je Ursula fon der Lajen „samo za nijansu bolja od Putina”. Ali u teoriji bi mogao da bude više saradljiv nego što deluje – pošto sebe poredi sa Đorđom Meloni, italijanskom premijerkom i liderkom tvrde desnice, koja ipak igra konstruktivnu ulogu u EU, dok njegov AUR pripada istoj grupaciji u Evropskom parlamentu kao i njena Braća Italije.
Ipak, Simionova retorika izaziva zabrinutost. NJegovi stavovi protiv zelenih politika i prava LGBT zajednice, kao i činjenica da je političku karijeru započeo kampanjom za ujedinjenje Rumunije i Moldavije, doveli su do toga da mu bude zabranjen ulazak ne samo u Moldaviju već i u Ukrajinu, koju optužuje za diskriminaciju rumunske manjine.
NJegov protivkandidat Nikušor Dan navodi da Rumuni danas biraju između evropskog mejnstrim puta ili autoritarnog zaokreta. Kao sušta suprotnost Simionu, oštrog jezika, koji sebe poredi sa Trampom, a Dana sa Fon der Lajenovom, gradonačelnik Bukurešta kaže da tu komparaciju rado prihvata. Dan, koji je hvaljen zbog zaustavljanja nekontrolisane gradnje i javnih nabavi u glavnom gradu, upozorava i da bi strani investitori mogli brzo da izgube poverenje u Rumuniju ako bi Simion, koji optužuje zapadne kompanije da iscrpljuju nacionalno bogatstvo zemlje, pobedio na izborima. Posebno ako bi potom imenovao Kalina Đeorđeskua za premijera, kao što je obećao.
Iako je ishod izbora neizvestan, pošto se Dan približio Simionu prema anketama, jedno je sigurno: ko god da zaduži ključeve predsedničke palate Kotročeni neće imati vremena za slavlje, jer je budžetski deficit Rumunije u 2024. dosegao devet odsto BDP-a, što je najviše u EU.
Sa sličnim izborom između dva modela Zapada: jednog u odelu i kravati iz Brisela i drugog u crvenom kačketu iz Vašingtona, suočavaju se i Poljaci. Pre dve nedelje, kandidat kojeg podržava desničarska Pravo i pravda (PiS) Karol Navrocki stajao je rame uz rame s Donaldom Trampom u Beloj kući. „Pobedićeš”, rekao mu je Tramp, prema rečima Navrockog. Taj blagoslov bi, međutim, mogao da bude i kletva.
Stavovi Poljaka prema Trampu, ali i prema Americi uopšte, drastično se menjaju. Nedavno istraživanje, kako navodi britanski „Ekonomist”, pokazalo je da je svega 31 odsto Poljaka zadovoljno stanjem odnosa sa SAD, što je pad od čak 49 poena u odnosu na 2023. godinu. Navrocki sa 25 odsto podrške zaostaje za Rafalom Tšaskovskim, gradonačelnikom Varšave i kandidatom vladajuće Građanske platforme (PO), koga podržava 33 odsto birača. Međutim, situacija će se dodatno zakomplikovati u drugom krugu 1. juna, jer se očekuje da će Slavomir Mencen iz krajnje desničarske Konfederacije, koja okuplja Trampove sledbenike i evroskeptike, danas završiti kao treći sa 11 odsto. NJegov jak rezultat mogao bi da natera i Tšaskovskog i Navrockog da mu se približe i dodvore njegovim glasačima. Iako vlast u Poljskoj formalno pripada premijeru i parlamentu, predsednik ipak ima realan politički uticaj – potpisuje ili odbacuje zakone, imenuje sudije i ambasadore i učestvuje u oblikovanju spoljne politike.
Predsednici retko mogu da sprovode sopstvenu agendu, ali zato lako mogu da blokiraju tuđu. Dovoljno je pitati aktuelnog premijera Donalda Tuska, lidera PO, čija koalicija je došla na vlast 2023. godine. On je više puta ušao u otvoreni sukob s predsednikom Andžejem Dudom. On i dalje održava bliske veze sa PiS-om, a blokirao je oko dvadeset zakona koje je usvojio novi parlament – neke vetom, a neke slanjem Ustavnom sudu na proveru. Pobeda Tšaskovskog okončala bi ovu blokadu, omogućivši Tuskovoj koaliciji da sprovede mnoge zakone koje Duda koči. Tšaskovski je obećao da će podržati ublažavanje stroge zabrane abortusa, koja je uvedena 2020. godine. Ali čak i ako pobedi, njegove mogućnosti će biti ograničene.
Tuskova koalicija, u kojoj su konzervativci, liberali, levičari i zeleni, duboko je podeljena po pitanjima kao što su abortus, istopolni brakovi i odnosi sa crkvom. Mnoga od Tuskovih predizbornih obećanja još nisu ispunjena. To je jedan od razloga što svega 39 odsto Poljaka pozitivno ocenjuje njegovu vladu. Do sada je predsednik iz redova opozicije pomogao da se prikriju te unutrašnje podele. Ali ako saveznik preuzme tu funkciju, razlike bi mogle da isplivaju na površinu.
U ovom izbornom „superdanu” jedino se u Portugaliji očekuje manje drame. Luiš Montenegro, premijer i lider Demokratskog saveza (AD), koja je preuzela vlast nakon tesne pobede prošle godine, našao se pod sve većim pritiskom zbog firme za zaštitu podataka koju je osnovao 2021, a koju je godinu kasnije prebacio na svoju suprugu i sinove. Suočen s optužbama za potencijalni sukob interesa, Montenegro, koji poriče bilo kakvo neetičko ponašanje, inicirao je glasanje o poverenju svojoj administraciji u martu, navodeći da želi „da prekine atmosferu stalnih insinuacija i intriga”. Izgubio je i raspisani su novi izbori. Nedavne ankete pokazuju sličan rezultat kao prošli put – AD na oko 33 odsto, opozicioni Socijalisti (PS) na 26 procenata, a krajnje desna Čega na 17 odsto.
Pročitajte OVDE šta Putin kaže o SVO u Ukrajini
Izvor: Politika
