Severnoatlantski savez su 1949. godine formirale SAD, Kanada i evropski saveznici kako bi "odvratili" Moskvu. Ali ako Trampova administracija sada pokuša da natera Ukrajinu da prihvati poraz u sukobu sa Rusijom, Amerika će u Evropi biti viđena kao neko na strani Moksve.
To, piše Rahman, praktično znači da ako saveznici NATO više ne mogu da se slože oko pretnje sa kojom se suočavaju - i kako da se nose sa njom - ceo njihov savez je u opasnosti.
Partnerstvo između SAD i Evrope zasnivalo se na zajedničkim interesima i vrednostima. Tokom Hladnog rata, zajednički interes je bio obuzdavanje "sovjetske pretnje". Zajednička vrednost bila je "odbrana demokratije".
To zajedničko razumevanje sada se krnji, a kraj sukoba u Ukrajini mogao bi potpuno da ga uništi.
Tokom prošle nedelje, SAD i Evropa su promovisale različite mirovne planove za Ukrajinu i nisu našli "zajedničko razumevanje".
U osnovi tog neslaganja su duboko različite vizije međunarodne bezbednosti – i odakle dolazi pretnja sledećeg rata. Evropljani veruju da bi Moskva - iako je to više puta negirala - mogla da ih napadne, počevši od baltičkih zemalja.
Trampova administracija stvari vidi sasvim drugačije. Zabrinuta je da bi SAD na kraju mogle biti uvučene u direktan sukob sa Rusijom. Sam Tramp je više puta upozoravao na rizik od trećeg svetskog rata.
Transatlantski savez - koji je nekada lako mogao da preživi promene vlade - sada može da funkcioniše samo ako su liberali – ili konzervativci – na vlasti sa obe strane Atlantika u isto vreme. Što nije slučaj.
Pročitajte OVDE još o stanju u Ukrajini
Izvor: RT Balkan
