Drugi vidovi vršenja pritiska
Vršenje pritiska protestima se nastavlja, ovaj put ispred Palate pravde u Beogradu i sudova u Novom Sadu i Nišu, gde okupljeni traže hitno puštanje na slobodu aktivistima studentske organizacije STAV i članovima Pokreta slobodnih građana. Policijski kordon je razbio blokadu u Nišu, a u Novom Sadu je oko blokade prisutan veliki broj žandarmerije i korišćen je biber sprej. Značaj pritiska na institucije, kada je u pitanju studentska kampanja se ne ogleda isključivo u njihovoj blokadi.
protest ispred PU Niš zbog hapšenje vojnog veterana Foto:BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC
Problem biračkog spiska se gleda kao jedan od značajnih poteškoća u održavanju fer i poštenih izbora. Naime, ovaj problem je ušao u žižu javnosti kada je bila organizovana takozvana migracija birača iz Republike Srpske, na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine. Samim time, studenti su krenuli u kampanju “čišćenja biračkog spiska”, odnosno pozvali su građane i pokazuju im načine kako da provere da li su i ko je upisan u birački spisak, kao i kome da prijave nepravilnosti u samom spisku. Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom sadu su na svom Iks profilu objavili link za verifikaciju birakog spiska, ali su i naveli da „ako živite u maloj MZ verovatno se svi poimence znate, na neko papirče zabeležite ako je nešto sumnjivo“. Studenti su takođe poručili da ”pokojnici obično nemaju pravo glasa”.
Međutim, pored pritiska studenata na unutrašnjem planu, postaje sve uočljiviij i onaj na spoljnom planu. Konkretno, za to se postarala rezolucija Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka evrointegracijama, kao i oštre izjave Evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je rekla da Srbija “nije ispunila svoje obaveze koje je obećala”. Naravno, tu su dosta pomogli i studenti, koji su trčali do Brisela, gde je dom mnogih evropskih institucija, kao i vozili bicikle do Strazbura, tačnije do Evropskog suda za ljudska prava. U Briselu i u Strazburu, studenti su bili dočekali evroparlamentarci.
Neuobičajene metode u hipotetičkoj situaciji
Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković upozorava da je preduslov cele ove kampanje da vanredni parlamentarni izbori budu raspisani što pre. Da vlasti prolongiraju takvu odluku indikativne su reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da će izbori biti uskoro, ne približavajući nam kada bi to tačno moglo biti. Samim time, prema Stojiljkoviću, postoji dosta varijabli, ali studenti rade ono što mogu.
“U takvoj situaciji, koja je u velikoj meri hipotetička, vi možete ići samo na kampanju podrške koja je naslonjena pre svega i na blokade, ali još više na te marševe koje su imali, špartajući po Srbiji snagom tog ličnog uticaja i primera borbe za demokratiju i vladavinu prava, čime je taj protest u velikoj meri prerastao u neku vrstu narodnog pokreta i bunta”, kaže Stojiljković.
Činjenica da je ova potencijalna lista došla od strane studenata, a ne od formalne opozicije, samim time čini ovu predizbornu kampanja, ako se može tako nazvati u ovom trenutku, vrlo neuobičajenom. Stojiljković objašnjava da studenti koriste “terenske” metode, umesto uobičajenih medijskih, povezujući ih sa kampanjom “od vrata do vrata” i da tako treba shvatiti ovaj niz akcija koje se planiraju krajem maja i početkom juna. Jer je zahtev za vanredne parlamentarne izbore došao nakon šest meseci blokade fakulteta i škola.
Kako izbeći paralizu
Samim time, naš sagovornik dodaje da se u jednom trenutku moralo preći na “novi oblik borbe”. Objašnjava da je to neophodno jer vlast konstanto prolongira rešenja i “kupuje vreme”. Stojiljković napominje da prosvetni radnici i univerziteti ne mogu da nose sve vreme ovaj teret, te je morala da pređe podrška sa studentskog pokreta na “opštenarodni” pokret.
“Negde ćete morati normalizovati stanje na ovaj ili onaj način i izbeći paralizu. To ćemo uraditi time što će se recimo upisati novi studenti na univerzitet. Samim time će se nešto, neko rešenje naći da se ti efekti samožrtvovanja smanje. U tom smislu vi trebate da nađete i neku novu vrstu aktiviteta i nove forme od kojih su praktično sa kretanjem u ove marševe i traženje da oni koji vas podržavaju i sami nešto urade. Samim time su napravili iskorak ka opštenarodnom pokretu“, predočava naš sagovornik.
Pritisak Zapada je u poslednjih šest meseci postao sve vidljiviji, kako zbog spoljnopolitičkih pitanja, koje su kulminirale Vučićevim odlaskom u Moskvu, tako i zbog unutrašnjih pitanja, odnosno zbog apela studenata i opozicije na stanje u državi i izborne uslove. Samim time, Stojiljković objašnjava da se kontrola izbornog procesa sa Zapada može uraditi tako što će se pored “bodovanja” prednosti i mana izbornih konkurenata u taj proces uključiti i činjenice koje pomažu da se vidi šira slika, poput kontrole nad resursima, podrška građana, ali i spoljna veto podrška. Međutim, prema Stojiljkoviću, postoje dve strane ove priče.
“Sa jedne strane sve jasnije i glasnije kritikujete nivo vladavine prava, korupciju, nedemokratske i nefer izborne uslove, a sa druge strane se polazi od bazičnih interesa koji su, ajde da kažemo na bezbedesnoj ravni konfrontacija unutar Evrope i onoga što su opipljivi materijalni interesi koristi”, zaključuje Stojiljković.
Izvor: Nova.rs
