Decenijama, kosovskomitrovačka gimnazija, a i druge srednje škole služile su za ugled, i bile ponos srpskog obrazovanja. Mnoge su se generacije tu odškolovale, i dale veliki broj znamenitih ljudi: inženjera, profesora, lekara, umetnika, sportista… Svaka generacija mitrovačkih maturanata sa ponosom je defilovala gradom i to je preraslo u jednu divnu i dugu tradiciju. Dešavalo se to redovno, i uprkos nedaćama, krizama, ratovima, demonstracijama, pa i nakon ovog poslednjeg rata, sve do danas.
Veleizdaja Kosova i Metohije koja se sprovodi duže od jedne decenije, obilovala je neprijatnostima sa kojima se ovdašnji Srbi suočavaju. Naporedo sa predajom atributa državnosti Kosovu*, pojačavaju se pritisci tamošnjih vlasti na srpski narod. Mnogobrojni su primeri brutalnosti, i svaki je drastičniji od prethodnog. Za to vreme, vlast u Beogradu i „vrhovni Ćaci“, kako vole da ga zovu, se pravi nevešta, mrtva i jedino brigu brine o sopstvenom džepu i sujeti.
Danas, 23. maja 2025. godine, takođe su po tradiciji maturanti krenuli u defile, ali ovoga puta kroz šumu militarnih očiju i ušiju. Ponosno su, a imaju čime i da se ponose, uz zvuke truba prodefilovali glavnim gradskim šetalištem. Ono što je bilo novo u odnosu na prethodne decenije, je da su u južnom delu šetališta, zahvaljujući „mudroj“ politici Aleksandra Vučića, vlasnici kafića postali Albanci, pa naravno i mušterije. Oni su videvši decu kako se raduju, ustali i provocirali ih gestikulacijama. Deca su odgovorila, neko jednim a neko sa tri prsta, na šta je munjevito reagovala prisutna policija, daveći i povređujući dečaka Luku A.
Svom učeniku u pomoć, kao pravi roditelj, priskače nastavnik Gligorije Jeftić – Beli, čvrsto ga držeći uz sebe da ga policija ne bi odvela u neki kazamat i maltretirala, kao desetine srpske omladine poslednjih godinu i po dana. I uspeo je da ga spasi, što opet ne znači da u neko gluvo doba neke noći, neće doći po njega. Policajac kaže da je Luka provocirao. E sad da malo analiziramo to provociranje.
Ko je kosovskim policajcima dao estetske okvire, po kojima se propisuje: šta treba da rade, šta smeju da pevaju, koju garderobu smeju da nose.., kako se njihove „nežne dušice“ ne bi našle pogođenima i isprovociranima. Postoji li takav dokument, takav propis, ili je sve ostavljeno slobodnom sudijskom (pardon, policijskom) uverenju, pa danas su problem prsti, sutra će biti frizure, prekosutra pantalone…a u stvari provokacija je samo postojanje Srba.
Ponavljamo, u konkretnom slučaju, provociranje je započeto od okupljenih Albanaca, a ne od srpske dece. Policajac je rekao (što se na snimku jasno vidi) da je dečak provocirao podižući srednji prst. NJegov pretpostavljeni je video čak tri prsta, i čak protumačio da su „tri prsta simbol genocida“. Dobro sad, policajci su česti akteri viceva, ali ovo nije vic. Ovo nije šala nego surova stvarnost.
Bilo je slučajeva gde su ljudi hapšeni i osuđivani zbog toga što policajac proceni da aplikacija na majici provocira, iako se niko policiji nije žalio da je isprovociran. Momci iz Nikšića su mesecima ležali u zatvoru jer je okvir na tablicama auta po slobodnom uverenju provocirajući. Po Kosovu se ljudi sude zbog toga što kažu reč Metohija, ili na primer Kosovska Mitrovica. Sa druge strane seksualna uznemiravanja žena srpskinja, se ne smatraju nikakvim provokacijama, iako te provokacije građani redovno prijavljuju.
Suvišno je reći da vlasti u Beogradu, iako direktno odgovorne za ovakvo stanje, ni mukajeta. Maca pojela jezik. Narod ostavljen na cedilu. O čemu pričaju sa stranim državnicima, ako o ovome ne pričaju?
Sve u svemu, ovde se radi o ogoljenom pritisku na preostale Srbe, kako bi se oni, a pre svega mladi, proterali sa ovog prostora.
I konačno, profesor Jevtić, zaslužuje najviša priznanja, i svojim gestom nastavlja moralne veličine srpskih profesora, poput kragujevačkog profesora Miloja Pavlovića.
Izvor: Pokretzaodbranukosovaimetohije.rs
