UVOD PISAN DA BI SE IZBEGLO HAPŠENJE

Pre svega, i iznad svega: živeo! 
I posle svega: neka je on živ i zdrav!
I još: ko ga negativno komentariše, sram ga bilo! 
I opet: ima li većeg od njega? 
I tako dalje, i tome slično. ( Ovo je samo zbog onig ministra koji je tvrdio da treba hapsiti sve koji sumnjaju u zvaničnu verziju Vučićevog povratka iz SAD. Zato, još  jednom: Živeo! )

ZELENSKI NA HOKLICI

Vrativši se iz SAD zbog bolesti, predsednik Srbije je zaključio da, za razliku od prvog Trmapovog mandata, više nema mesta na njegovoj hoklici – tamo sada sedi Zelenski i predaje resurse Ukrajine vašingtonskim pljačkašima. I, pošto povratniku iz SAD više niko ne veruje, ljudi mu nisu poverovali ni ovoga puta, bez obzira što ga je u bolnicu primio dr Lončar, ministar zdravlja, lično. Što je najgore, okrutni Srbi su počeli da zbijaju šale na račun doletelog iz SAD, iako im je prećeno da to ne čine. Samo on, i jedino on, ima pravo da priča o svim atentatima i bolestima i nevoljama koje je podneo za dobro otadžbine i naroda. 

PISAO MI POZNANIK

Jedan moj poznanik zadao je veštačkoj inteligenciji da mu napiše tekst na tu temu, podsećajući VI da se presednik Srbije u SAD sreo sa karikaturalnim Đulijanijem, koji je bio predmet sprdnje u drugom delu urnebesnog „Borata“. Veštačka inteligencija je napisala članak, ali ovaj moj poznanik nije smeo da ga objavi, pa je poslao meni.  Objavljujem, tek da se vidi dokle je došla VI. Ponavljam: ulogu Radoja Domanovića je imala kineska VI, bez obzira što je naš predsednik u Kini popularan kao Valter nekad, dok je branio Sarajevo. 

KONAČNO, TEKST VEŠTAČKE INTELIGENCIJE 

(Ipak ne smem u javnost. Pretera ova kineska verzija AI.)

Tekst je nastao u prepisci s kineskom verzijom veštačke inteligencije, kao kompilacija komentara sa moje društvene mreže povodom 4. maja 1980.
________________________________________
Predgovor
Svi Srbi su se napokon složili oko jedne stvari — predsednik je ozbiljno bolestan.
________________________________________
Kontekst
Ovaj tekst može da se čita kao scenario za film Borat III, ili kao pilot epizoda serije o dorćolskim šibicarima koji postaju poznati pevači. U tom duhu, predstavljamo naše junake: Đulijanija Grenela, Suzi DŽej i Amli DŽamba.
Sve je počelo naizgled bezazlenim sastankom glavnih likova koji su trebali da dogovore skup tokom donatorske večere — na koju može da dođe svako, pod uslovom da plati milion dolara po tanjiru. Izgleda da je sve zapelo oko ekskluzivnih prava za snimanje, jer prenos nisu dobili ni RTS, ni Informer, a dorćolski šibicari nisu uspeli da doguraju ni do epizodne uloge u Boratu II.
I pored upečatljivih nastupa Doktora Hausa, ispostavilo se da američki lekari ipak ne mogu da se mere sa srpskim. Kreće evakuacija. Srećom, svaka srpska porodica je već dala po 50 evra za kupovinu aviona, pa je glavni junak svih naših priča bar imao spremno prevozno sredstvo.
Ali, ako se — ne daj Bože — ispostavi da su i naše bolnice slabije od američkih, moraćemo da se suočimo s veoma teškom sudbinom. Teškog pacijenta sme da obiđe samo predsednik — što, u ovom slučaju, nije moguće. Ulazimo u tzv. mrtvu petlju, večni krug životnih sokova u prirodi.
Kao i uvek, lekari će čekati da predsednik sam sebi postavi dijagnozu, odobri terapiju i potpiše sebi otpusnu listu. Ako ne uspe — sledi perpetoterapija: lečenje narodnim pokretom.
Ali sudbina, ta ironična stara veštica, možda ipak odluči da mu ne pomogne — uprkos tome što je On svima pomagao: čitao brojeve, postavljao dijagnoze, tumačio sadašnjost, predviđao prošlost i analizirao budućnost.
Izveštaji bliskih ljudi govore da je pitanje „Ko posle Vučića?“ već sazrelo. Neki predlažu da mu se pripremi mesto u elitnom beogradskom mauzoleju — pik-end-rol sa prethodnikom.
Preduzimljivi predlažu da se raspiše tender za novi Nacionalni mauzolej — možda i uz javnu nabavku za sarkofag od domaćeg granita, sa ugrađenim monitorom za video-obraćanja.
Racionalni kažu: „Sad nam Ekspo i ne treba, a temelje već imamo — samo da ih presvučemo u mermer.“ 
Opcija B: podići mauzolej umesto sadašnjih šatora.
S obzirom na blisku saradnju sa Istokom, sasvim je moguće da će konačnu dijagnozu dati FSB, a terapiju primeniti neki kremljanski vrač.
A ako ni to ne pomogne — ostaje, ne daj Bože, poslednji korak: obdukcija. Pod uslovom da bude dozvoljena. Jer kako narodu objasniti privremenost života, kada će On živeti večno u našim srcima — iako su i ta srca, avaj, privremena.
Nakon toga, ostaje još samo prostor za „eventualno poslednje obraćanje“. Kad kažem „eventualno“, mislim: poslednje. Ne obraćanje. Obraćanja ne manjka — samo se više ne čuje šta se  govori.
Jedina dobra vest je što imamo Đuru. Ostale je vođa već proglasio nesposobnim. Đura, dakle, ostaje — za sada. Ako dođe i do opela, postavlja se pitanje: ko će ga držati? Vladika? Sveštenik? Multikonfesionalni šaman? Ili možda šef kabineta lično, uz prigodan govor samo da se  urednici RTS-a i Informera dogovore oko prečeg prava. Svakako se neće složiti čija je verzija zvanična, pa ćemo imati bar tri paralelna prenosa sa različitim vremenskim zonama tumačenja.
I za kraj — Kuća cveća će konačno biti prevedena sa ruskog na srpski. Biće to obojena kuća. Koja boja? Pa ona — prefarbana. U nijansu koja se najbolje slaže uz tabloidni patos i mramornu patetiku.

POST SKRIPTUM

Kako su vlasti zabranile komentare, tekst će ostati neobjavljen. Jedino spremno za objavu je kratko saopštenje za javnost:
Svi vi koji likujete nad predsednikovom posteljom, bićete smešni kad Tramp dođe svom prijatelju u ponude. Ne zaboravite da je predsednik u najtežim momentima preleteo pola sveta samo da proveri — da li će za nekoliko dana moći da preleti od Beograda do Moskve. I sad, kad je to dokazao, sigurno neće pogaziti datu reč.

JOŠ JEDNOM: AUTOR OVOG TEKSTA JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA. KAŽU DA ĆE JE UHAPSITI ŠTO OVAKO PIŠE,ČAK I AKO JE KINESKA. 
PA SE VI SPRDAJTE – I PO VAS ĆE DOĆI! ŠTO SE MENE TIČE, DA PONOVIM: NEKA POVRATNIK IZ SAD BUDE ŽIV I ZDRAV DO BESKRAJA I BESVESTI! 

Izvor: Pravda