Piše: Branko Veljković
A šta kad za vas više svetla ne bude?
Kada bi, rečeno rečnikom ljudi, vrhunsko zlo stvarno zaudaralo i imalo kopite, svima bi bilo lakše. Bilo bi vidljivo i onima koji samo u vidljivo veruju. Onda bi izbori i izbornici takođe bili ljudskim okom jasno vidljivi pa bi svako mogao svakog da prepozna po kopitama a ne samo po činjenju i delima kao što nam Pismo kaže. Ali, na žalost, to nije tako... Zaudaraju njegovi legioni ali on je duhovno biće. On postoji i kad čovek naivno poveruje da je ljudsko oko jedino merilo njegovog prisustva i postojanja.
Sanjao sam te.
Sanjao sam da ti se sve raspalo i da sve tone ubrzano. Sanjao sam da je ekonomskom tigru pukao budžet i da uplate zbog tvoje alavosti i laganja više ne ležu. Sanjao sam da kockarnice mogu da pokriju mesec ili dva ali da to tako neće moći da potraje. Sanjao sam i da je sinak sa posinkom hteo da glumi brokera i da kao i ti, na leđima naroda prevarno namakne koju milijardu, ali da je onda berza progutala sve što je jedan fond imao. U snu sam onda video i zašto ti se toliko žuri jer će biti jako opasno ako sledeći krug isplate državnih službenika dočekaš sa praznom kasom. Sanjao sam i da te je narod prozreo i prezreo i da se krug tvojih laži sada zatvorio i da se taj krug polako pretvara u omču sve dok se ne sravni u tačku. Sanjao sam i da su tvoje deluzije pojele svu tvoju stvarnost i da si od sve pakosti i nemoći odlučio da pokušaš da se svetiš. Svima.
A onda, u tom snu, tebi se javilo rešenje. Odlučio si da iskopiraš onaj napad na prekomorskog, onog kome je porodično Drumpf, dok nije voljom zamenjeno. To ti se učinilo kao spasonosno rešenje. Ti, konačno slavobitno preživljavaš napad mrskog neprijatelja, dočekao da odglumiš svoju životnu, patetičnu kao i sve druge, ulogu ranjenog mučenika, te onda dobijaš izgovor za toliko željenu sveopštu osvetu Srbiji, jer se Srbija usuđuje da te ne voli. Tako, u toj tvojoj bolesti duše, dobijaš i „pravni“ izgovor za zavođenje najvanrednijeg od svih vanrednih stanja i „odobrenje“ prvoboraca ćaćilenda da od svih koji su ti se ikada zamerili pootimaš sve! A to sve, iz ugla tvojih dojučerašnjih partnera na koje si se sada zapravo namerio, uopšte nije malo. To su čitavi gradovi i strahovite količine kojekakvih materijalnih vrednosti. Prvo si ih prevario da ovde masovno investiraju a sada bi da im sve to otmeš.
Želja ti je, verujući da je to njima bitno, i da gospodarima za tebe skrojenih kartonskih stepenika daš do znanja da eto, ti i to možeš.
I tako, pošto nemaš svoju ličnost, ideš redom pa se poistovećuješ sa svim i svačim i eto, na red je došao prekomorski koji te tako lako ignoriše i ponižava. NJega je njegov dogovor okrznuo po uvetu pa se to sada i tebi učinilo kao dobra ideja da tako pokreneš masovne pogrome po Srbiji, da poništiš i pohapsiš sve koje ti i tvoj krug dušebolnih toliko mrzite a i da na silu promeniš startne pozicije pred neminovne izbore koji slede. Želiš da pootimaš svu imovinu od svih sa tog već napisanog spiska i da tako preteknete još neku lunu do one objave koju čekaš.
Sanjao sam i da si se tu gde ti je pozlilo sreo sa ugovaračima i detaljisao. Ti veruješ u pirotehniku a oni u procente.
I tako se rodio, zvaćemo ga Tevez. U mom snu, Tevez je iz južnog dela prekomorskog kontinenta i ekspert je za harbijine majke različitih profila. Ima iskustva u svom zanatu i nema problem da „radi“ koje kuda po svetu. I njegovo poreklo ti savršeno odgovara da počinioca uvežeš sa ljudima koje bi da za neizrecivo lažno optužiš a sve po prirodi tvoje umobolne ambicije i po geografiji posla koji je i tebe toliko dugo isplaćivao.
Datum si odredio, jurišnike si odabrao, zadatke pripremio, spiskove odobrio.
Dakle, sada svi koji ste upućeni znate i sada stvarno znate da svi znaju za moj san. Taj san sam učinio vidljivim čitačima snova zarad celog naroda jer ovo je treći put za tri godine da ludilo jednog čoveka preti da se pretvori u nesagledivo. Oće reći, sada, „upućeni“ i upućeni, više niste samo nemi posmatrači ili zadesni činioci, već aktivni saučesnici u masovnom zločinu koji se sprema. Ako se nakon ovoga desi, odgovorni ste. Ako se on predomisli, pa se ne desi, spasili ste se. Ne igrajte se sa onim koga ne poznajete, ne prizivate onog koga ne vidite. Vi njega ne razaznajete a on vas posmatra od kada ste prohodali i prvu laž spoznali i prihvatili. Tri puta za tri godine željom jednog dušebolnog čoveka saučestvujete u guranju zemlje u građanske nemire, sukobe, rat. Prvi put vas je zaustavio „Kurti vs Kurti“, kada je prvi put hteo da zapali jug Srbije, sledeći put vas je zaustavio „Kako ugasiti mrak“, kada je hteo da zapali sever Srbije i sada, treći put, kada hoće da zapali centar Srbije, posle snova o kojima pišem, vreme je da se zaustavite sami.
Svi koji ste upućeni, sada znate.
Ako u narednim nedeljama padne patarda, ti si je bacio, ako poleti kamenica ti si je obezbedio, ako poleti varnica ti si to dogovorio. Jer jasno je – sa druge strane tvog ponora su ljudi koji te nikada nisu želeli mrtvog, već uhapšenog i osuđenog po zakonu za sva nedela koja si učinio i svu izdaju i devastaciju koju su počinio.
Dakle. Bi u mom snu, na datum biran i organizovan po tvojoj želji, na datum pred zacarenja jednog francuskog žandara i na dan pre rođenja jednog ruskog cara ti bi da u bizarno isceniranoj predstavi trivijalnoj, profanoj istoriji daš razlog da pokreneš konačni rat odmetnute političke mafije protiv sopstvenog naroda.
Zato, sveopšti rat protiv Srbije, poludelih na vlasti protiv celog naroda, u režiji jednog dušebolnog mora da stane pre nego što počne.
Ja želim da se moj san ne ostvari. Ja želim mir.
Jedino, stiže me sad misao i na javi, jesi li odredio koga ćeš od svojih da prineseš kao kolateral? Ko je najmanje vredan pa da bude „nagrađen“ večnom vrednošću palog „heroja“? Nije ti to strano. Radio si to i ranije. Jer, podrazumeva se, što se tebe tiče biće „u pokušaju“ ali da bi tvoje viđenje drama scene bilo zadovoljeno mora neko i da ostane na toj sceni. Uostalom, i kod Drumpfa je bilo kolaterala, sve zarad uverljivosti. No, kao što već znaš, ti nisi Drumpf. Ni blizu. DŽaba se i njemu nudiš. Da si ga dobro izučio, ili bar njegovu kadrovsku politiku, znao bi koliko prezire ulizice. On ih svakako koristi ali ih prezire i ne trpi ih u svojoj blizini. Dakle, što se tiče tog tvog plana, važi ono Terencijevo - „Što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu“ a ti Jupiter nisi a i sve ovo je davno prestalo da bude komedija.
Zapravo, iza svog tog tvog ogavnog brabonjanja o patriotizmu je samo tvoja pusta želja da napadneš zaostavštinu Danila Tomasovića. Da otmeš što ti ne pripada, ono što u ovom nakaradnom svetu ipak pripada narodima a ne pojedincima. Iako već toliko godina uredno dobijaš svoj deo, sada bi hteo sve. Zato i hoćeš da ih počistiš sve. Pa bi za to - sve, sada da žrtvuješ i onog koji te je napravio. I njemu bi da daruješ problem posle koga nema sutra. I to nije higijenski iako je on davno naučio svoju lekciju o „prijateljstvu“ i stamenim dogovorima sa političkim Beogradom jer je njega taj politički Beograd, sazdan od kartonskih stepenika i plitke pameti, već jednom debelo prevario.
A ti bi sada po Srbiji sve da pootimaš. Po spisku.
Zato, Tomasovićeve rute se ne diraju. Ne diraju se ni njegovi procenti. I postoji dobar razlog zašto je to tako podeljeno, koji razlog je poražavajući po sve nas ali je istinit – politički Beograd ima neopisivu sposobnost da iz ovog naroda pokupi i odgaji ono najgore. Kada nabuja ili kada pomisli da je dovoljno nabujalo, to najgore onda postaje toliko okrutno i nesnosno prema sopstvenom narodu da je jedini način da se obuzda da se aktivira poluga koja dolazi „sa strane“ a koja poluga je toliko uvezana sa svim što se dešava u Srbiji da je postala njen sastavni deo. Dakle, da je politički Beograd umeo da iznedri bar jednu generaciju političara koji se nisu premetnuli u ološ imalo bi onda i smisla razgovarati o tome da se kao deo suvereniteta jedne uređene države ili naroda sve to nekako drugačije organizuje. Za to bi onda bile potrebne i institucije i pojedinci nesporne biografije i neuništive savesti, koji bi onda teret takve odluke mogli suvereno da nose i da štite od nasrtaja svih dušebolnih političara. No, kako do toga nikada nije došlo, onda treba i mora da bude ovako i samo ovako! Vama, dušebolnim maloumnicima se ne mogu dati u ruke sve poluge vlasti. I ovako, sa pozicija zelenih mušica, satrli ste sve što ste dotakli. Preopasno je to za ovaj narod. Zapravo, preopasno je to za bilo koji narod.
Otuda tako besramno ogrnut u državnu zastavu koju tako ogavno slinaviš, prizivaš patriotizam a misliš na rute. Tomasovićeve rute.
Otuda, i ne prvi put, pored svih službi i državnih službenika, i svih upućenih i odlikovanih „ja samo radim svoj posao“, ovaj narod sada spašavaju i neki ljudi koje će već sutradan opet svi da progone jer jesu u poslu u kome jesu i jer žive kako žive. Takav posao zasigurno ne može biti po volji Božijoj, ali to je njihov izbor i opet i u tom nečasnom poslu svi su nemerljivo časniji od tebe. Lovac je da lovi a plen je da beži. Taj surovi posao ima svoje tajne i ima svoja pravila. Oni sa tim pravilima žive i umiru. I kada se ubijaju, ubijaju se među sobom. A vi, ološ iz te ogavne političke prestoničke septičke jame decenijama pa i duže pabirčite svoje procente od tog istog posla, glumatate sukobe i svađe a onda zajedno devastirate čitave narode, satirete generacije i dogovarate koga ćete da unesrećite, ubijete, opljačkate. Zato vas oni preziru. Zato se vi njih plašite. Jer oni su stvarni a vi ste glumci.
Zato već godinama kreiraš scenu za tu predstavu kao u mom snu. Sledstveno tome sada kulminira ta sveopšta priprema za taj teatar očajnika pa tako i Bokan kokan muželožnik nudi sebe da vodi dobrovoljce protiv naroda, otuda se povampirila i blesava Kradeta i preti pendrekom po tuđim bubrezima. Ako i mogu da razumem njenu zaživotnu opsednutost pendrekastim formama i džaranjem bubrega ali zar za prolog svoje životne uloge nisi mogao da nađeš nekog boljeg od njih?
Dobro, tu je i onaj cincar sa zamašnim hramovskim stažom što misli da je diskretan i što sada oštri preko njemu prikladne i dodeljene o vezanim terorističkim aktima što zapravo jeste terorizam ali ne taj na koji vi aludirate i koji hoćete da izmislite i pripišete svi već znaju kome, već je to ogoljeni državni terorizam! Jer svi koji su pobijeni i koji su izginuli, stradali su zato što su nosioci javne vlasti stvorili mehanizam i atmosferu u kojoj se neviđena državna korupcija podrazumeva, u kojoj je nasilna smrt samo medijska kategorija i po pravilu je bez odgovornosti za ubice a kamoli za inspiratore i na koju do ove pobune mladih ljudi niko više nije ni reagovao. Nemojte da zbog tog vašeg terorizma čitav narod postane jedna velika protivteroristička jedinica. Dakle da, to jeste terorizam i da, treba sankcionisati sve državne i paradržavne subjekte koji su tome doprineli i koji sada u tome svesno i aktivno učestvuju. Dobar deo njih sada gledamo po ekranima i dobro ih narod pamti i sada ih lako prepoznaje. A zarad pomenutog cincara i svih njegovih glasnika, da vas uputim u jednu tehničku razliku – vi se jeste, kao i mnogo puta slični vama u istoriji ovog grada, ponudili da zarad svog parčeta smrti u likvidaciji celog jednog naroda izvršite i svoj deo zadatka ali znajte, sada i ti koje nameštate na muke i robije znaju za vas! Sada i narod zna za vas. Glavni glumac vas laže kada kaže da on zna sve o njima a oni verujte sada znaju sve o vama. A pouzdano znam da, kao i sav drugi svet, umeju da budu posebno emotivni kada ih neko progoni i kažnjava za nešto što nisu učinili. A nisu! Ovo što im se namešta oni nisu ni osmislili niti su išta od toga oni učinili!
U svom tom galimatijasu svetovno umobolnih i duhovno nepismenih svetla tačka su svi ti mladi ljudi koji neokaljani političkim blatom i sveopštim mafijanjem i dalje hrabro istrajavaju u zahtevima koji još uvek nisu ispunjeni. I kao što to obično biva, uz one koji smeju stali su i neki od onih koji znaju. Odvojen od ličnih ambicija, posvećen opštem dobru uz studente pred koje će moći da izađe ispravljenih leđa i kad sve ovo prođe, stoji - profesor. Srbija izvesno nema ni jednog dostojnog političara ali ima armiju mladih ljudi i profesora dostojnog ove istorijske katedre. Poštovanje za profesora koji zaista razume „Duh samoporicanja“ na putu „Povratka srpskom stanovištu“!
A ti, kao što možeš da pretpostaviš, čitajući ovo, za moj san sada svi znaju. I obični i neobični i profani i diskretni i oni za koje si čuo a i oni o čijem postojanju ništa ne znaš. Da nisi kartonac kao što jesi znao bi i da postoje ljudi čiji snovi, voljom i odobrenjem njihovim, istog momenta zažive koje kuda i koje kada i svi ih onda vide čak i ne razumevajući odakle sve to njima dolazi. To su ljudi koji znaju odakle dolaze i misli i snovi, ali ne bih te ovom prilikom zamarao spoznajama od kamena. Uostalom, kako misliš da je došlo do toga da milion ljudi na ulicama Beograda počne da razmišlja, uviđa i spoznaje isto na toliko različitih načina?
Ti ne razumeš snagu četiri lepe reči a napisao sam knjigu o tome.
Ta snaga tebe urniše i trajno vraća u kazan sa rečima koje si ti za sebe odabrao.
Ti nisi čovek koji traga za istinskom slobodom pa diže pobunu protiv laži i oca laži. Ti si samo još jedna nesrećna spodoba koja ne želi da se oslobodi ropstva već samo želi da promeni robovlasnika. I to je paradigma sve tvoje „zato što sam pametan“ politike. I to je tvoje pravo. Radi kako si odabrao. Ono što ne smeš je da u svoj izbor uvlačiš ceo jedan narod.
Tvoj izbor – tvoj kazan – tvoj boršč!
Ako je do politike, rećićemo ovako – prekomorci neće biti srećni da se pročuje da je cirkus koji spremaš dogovoren na njihovoj teritoriji a da je kao izgovor poslužio traljavi pokušaj vulgarne manipulacije vrlo utemeljenim političkim subjektima SAD. Iako je tebi dozvoljeno da za lokalnu upotrebu u pripizdini govoriš šta god hoćeš nije baš da se raduju scenariju koji ih stavlja u ulogu saučesnika u jednoj tako primitivno osmišljenoj drami. Oni u ovoj fazi prekrajanja sveta za ovaj deo sveta žele mir i od ovog dela traže mir. Dobro je što im je ovaj put sve već rečeno, seti se sada snova od ranije o kojima sam pisao i Hermana ispod čijeg krila nema tajni, te da za šta god da se desi ovaj put ne sotone narod, jer narod je svuda isti i nema svest o tome šta se događa. Ovaj put im je rečeno gde treba poštar da donese ispisnicu. Sa druge strane, gospodari podruma sa istoka odavno nisu srećni što zbog tvojih brljotina tok novca posle novosadskog masovnog ubistva nekako zavrće u pravcu njihovih niskopozicioniranih satrudnika a nije da su se obradovali i potrošenom purpurnom mantijašu koji je po tvom nalogu javno zloupotrebio instituciju predsednika Rusije i započeo teme kojima tamo nije mesto a ni vreme. Ne raduje ih ni činjenica da su brojni koji kombinuju na ovim prostorima registrovani u njihovim knjigama bliskih kao i da to ovde sada previše ljudi zna. Uostalom, sav problem se dešava u njihovom delu upravljačke pogače ovog prostora. To ih, veruj mi, uopšte ne raduje. Samo je puki momenat, dobro, možda i po malo stretegije snevanja, odlučio da se baš sada među vlasnicima pogače niveliše mogućnost da jedni pomognu drugima i da se sve ovde reši u tišini, da bi se očuvala pogača naravno a ne svi vi, trivijalni lokalni kartonci. Generalno, oni ne vole taj utisak da dodeljeno ne kontrolišu posebno kada je nekome dato toliko javnog prostora da lamentira o svojim „prijateljskim“ vezama sa njihovom javnom politikom. Sada sve to deluje kao da ih ti time ucenjuješ. Jel ti to namera?
A svetlo?
Svi vi što vegetirate na fenjeru, znate li šta se dešava kad se svetlo neopozivom voljom vrati u maticu sa sve „bolom u srcu,...“. Bez obzira što je toliko puta rečeno i priznato da Srbi jesu drevan i državotvorni narod ovog prostora tako nešto je ipak sasvim moguće. Posle takvog bola u srcu ide bol u jednom drugom delu tela i to vam se neće svideti.
I nije prvi put da se tako nešto dešava i na ovim prostorima. Kada je Milan Obrenović pokušao da se odmetne i izmigolji iz zargrljaja trijumvirata, koji ga je i napravio, bila je ista situacija kao i sada sa ovom odmetnutom bulumentom političkog i „diskretnog“ Beograda, što je zapravo jedno te isto. I tada nije izdato naređenje da se Milan pogubi već je opomena bila toliko brutalna da ga je stigla dok je bio u poljskom nužniku. I Milan je poruku razumeo ali se onda ostrvio na svoje okruženje i tražio je „izdajnika“ koji je o njegovim namerama i planovima govorio „gde ne treba“. Onda je svoj bes usmerio na Nikolu Pašića koga je optužio za izdaju pa je ovaj odmah pobegao u Rumuniju. U onome što je usledilo, Pašić je, u istom duhu i identičnog mentaliteta kao i ovaj „naš“ današnji „nisam ja majke mi“, odmah svoju amnestiju „platio“ glavama svojih najbližih saradnika koji o svemu zapravo nisu znali ama baš ništa. U Srbiji je u tom talasu „uređenja“ odnosa, po nalogu besnog Milana, pobijeno preko 90 ljudi. A zapravo, od strane trijumvirata pravilno je uočeno šta nerazumevanje i lične ambicije Milana Obrenovića mogu da izazovu u Srbiji koja još uvek nije bila zaokružena kao država i moralo se reagovati. Jedna od posledica je bila i da je Srbija tada na dve godine „izgubila svetlost“ ali onda se istorija već naveliko zakotrljala u nekom drugom pravcu a i vreme je tada drugačije teklo. To je imalo za posledicu, između ostalog, da se velik broj naših tadašnjih istorijskih ličnosti premetnuo u Bečke podrume što je onda stvorilo neke druge okolnosti i neminovnosti, ali to je već neka druga priča.
Otuda i sada, izvesno je, po prirodi stvari i po prirodi odmetnutih bezbukvarovića i kolosalnih gluposti koje čine, dolazi ekipa pretora. Neminovno. Dakle, ne jedan kao što je već određeno već tri i oni onda vaspostvljaju red. Srbiju su, kada je za to bilo vreme, pre 200 godina dizali trijumvirati, rekoh i ko su, prati prezimena. To je bilo vreme napretka. Jel mislite da trijumvirat ne može da dođe i sa drugačijim zadatkom? To onda zasigurno znači da SVI dotadašnji redari gube posao,... a da je samo posao,...
Šta se dešava kada za vas više ne bude svetla jer ste toliko dugo poplašeni i bezidejni slepo podržavali jednog dušebolnika?
Izvor: Pravda.rs
