DELOVANJE NA LJUDSKO TELO
Voda čini značajan deo ljudskog tela, u rasponu od 55% do 70%. Veliki deo ove vode sadrži čestice poznate kao joni, koji su atomi ili molekuli koji su izgubili ili dobili elektron, pa samim tim imaju pozitivan ili negativan naboj. Tečnosti u ljudskom telu, bogate ovim jonima, mogu se uporediti sa elektrolitima – supstancama koje provode električnu struju i mogu funkcionisati slično antenama. Aktivnost ljudskog nervnog sistema se uglavnom karakteriše električnim strujama koje nastaju protokom ovih naelektrisanih čestica kroz nervna vlakna. Informacije u mozgu se prenose putem broja i frekvencije nervnih impulsa, pri čemu se intenzitet osećaja ili percepcije obično povezuje sa jačinom električne struje. Stoga, ljudski nervni sistem funkcioniše na način sličan digitalnom sistemu i može se porediti sa računarom, pa čak i povezati sa njim.
Kao odgovor na stimuluse koji privlače pažnju mozga, frekvencije nervnih impulsa u različitim oblastima mozga se sinhronizuju. Isporukom mozgu odgovarajućeg broja električnih, magnetnih ili elektromagnetnih impulsa određene frekvencije, moguće je veštački izazvati aktivnost neurona koja odgovara određenoj prirodnoj aktivnosti mozga.
DELGADOVI OGLEDI
Još pedesetih godina prošlog veka, španski naučnik Hose Delgado je u SAD vršio eksperimente sa električnom stimulacijom mozga. Kada je stimulisao centar za kretanje u mozgu mačke, životinja je podigla šapu, čak i tokom skoka, što je dovelo do lošeg prizemljenja. Kada su dobrovoljca zamolili da ispruži ruku koja je bila električno stimulisana da se savije, on je prokomentarisao: „Mislim da je vaša struja jača od moje volje.“ Delgadov rad je pokazao da električna stimulacija može značajno uticati na funkcije poput disanja, rada srca, pa čak i visceralnih sekrecija. Kada je stimulisan centar za zadovoljstvo, žene su nudile brak terapeutima.
FREJOVI OGLEDI
Godine 1962, američki naučnik Alen H. Frej je uspešno stvorio zvuke u mozgovima ljudskih subjekata koristeći pulsirajuće mikrotalase – otkriće koje je više puta ponovljeno i priznato od strane Svetske zdravstvene organizacije. Godine 2012, Frej je napisao da su istraživanja o efektima mikrotalasnog zračenja na ljudski organizam u SAD falsifikovana u prethodnim godinama radi prikrivanja razvoja mikrotalasnog biološkog oružja (nije iznenađenje što je ovaj članak nestao sa sajta magazina The Scientist). Drugim rečima, dalja istraživanja u ovoj oblasti su postala „top sikrit“.
SVEDOČI RAFAEL JUSTE
Godine 2011, još jedan naučnik španskog porekla, Rafael Juste, predložio je razvoj tehnologija koje bi imale za cilj „snimanje svakog impulsa iz svakog neurona“. On je koautor bele knjige – dosijea u kojoj je opisan ovaj ambiciozni poduhvat, modeliran po projektu ljudskog genoma. Godine 2013, tadašnji predsednik Barak Obama prihvatio je ovaj predlog i objavio inicijativu U.S. BRAIN, koja i danas finansira istraživanja u oblasti neuronauke milijardama dolara u više od 500 laboratorija i traje do kraja ove godine. Slične inicijative su objavljene u Evropskoj uniji, a sasvim je verovatno da su slični napori započeti, iako van očiju javnosti, i u Rusiji i Kini. Ova istraživanja su rezultirala stvaranjem veoma preciznih mapa aktivnosti mozga, koje omogućavaju veštačku reprodukciju bilo koje prirodne neuronske akcije u mozgu putem neurotehnologija. Činjenica da naučnici iz celog sveta nisu bili kolektivno uključeni u ova istraživanja, ukazuje da su rezultati ovih istraživanja bili namenjeni, između ostalog, za razvoj oružja.
Slično kao što su Robert Openhajmer i Andrej Saharov, naučnici koji su se suočili sa moralnim implikacijama svojih nuklearnih izuma, Rafael Juste je izrazio duboku zabrinutost zbog mogućeg katastrofalnog zloupotrebljavanja ovih otkrića. Zbog toga je koosnovao Neurorights Foundation, koja između ostalog nastoji da podstakne Ujedinjene nacije da zaštite ljudska prava u svetlu potencijalnih zloupotreba neurotehnologija i dubinskog razumevanja rada ljudskog mozga.
IZAZOVI NEUROTEHNOLOGIJE
Prema izveštaju specijalne izvestiteljke za pravo na privatnost Ane Brajan Nugrere „Osnove i principi za regulaciju neurotehnologija i obradu neuropodataka iz perspektive prava na privatnost“, Rafael Juste je naveo sledeće izazove koje proizvodi razvoj neurotehnologije:
„Potencijal da se promene određene fundamentalne ljudske karakteristike kao što su autonomija, moralna odgovornost, slobodna volja, dostojanstvo, identitet, privatni mentalni život (…), telesni integritet i bezbednost“, kao i potencijal „izazivanja fizičke štete ili mentalne manipulacije na ljudima“.
On je takođe upozorio da ovakav proces može uključivati krađu informacija (kršenje prava na mentalnu privatnost). Osim toga, mogu se uneti virusi ili internet-povezani neuralni uređaji mogu omogućiti pojedincima ili organizacijama (hakerima, korporacijama ili državnim agencijama) da prate ili čak manipulišu mentalnim iskustvima pojedinca“.
ŠTA KAŽU UJEDINJENE NACIJE?
U Izveštaju Savetodavnog komiteta za ljudska prava Saveta za ljudska prava UN, objavljenom 2024. godine, pod naslovom „Uticaj, mogućnosti i izazovi neurotehnologije u pogledu unapređenja i zaštite svih ljudskih prava“, stoji: „Neurotehnologije dovode u pitanje osnove sistema ljudskih prava i mogu se koristiti na načine koji mogu potkopati demokratiju i vladavinu prava… Neurotehnologije se mogu upotrebiti za mešanje u život pojedinca i njegovu manipulaciju. Putem neuromodulacionih uređaja, fizički i mentalni procesi unutrašnjeg sveta osobe mogu se menjati na načine slične ‘ispiranju mozga’… Oni takođe mogu ugroziti pravo na samostalno donošenje životnih odluka bez spoljašnjeg uticaja ili zastrašivanja (decizionalna privatnost), kao i pravo na informacionu privatnost kroz neovlašćenu upotrebu prikupljenih ličnih podataka… Štaviše, neke vrste neurotehnologija mogu uticati na mentalno zdravlje i izazvati promene u ličnosti, psihološkoj ravnoteži ili osećaju sopstvenog identiteta… Kao što su strategije ‘neuromarketinga’ već pokazale, one se mogu uspešno koristiti za uslovljavanje formiranja mišljenja, kao i uticaj na proces donošenja odluka kod pojedinca. To omogućava, u dosad neviđenoj meri, bihejvioralnu manipulaciju ljudima od strane privatnih aktera, kao što su marketinški inženjeri ili politički stratezi. Sa sve širom komercijalizacijom ovih tehnologija za ličnu upotrebu, uključujući i tokom sna, rizik da do ovakvih intervencija dođe čak i bez saglasnosti ili znanja pojedinca je veoma visok“.
EFEKTI NA DALJINU I ČIPOVANJE MOZGA
Nigde u izveštaju Saveta za ljudska prava UN ne navodi se da se ovi efekti mogu izazvati na daljinu, osim u jednom slučaju. Na strani 4 (stav 11), stoji:„Invazivni stimulatori mozga koriste se već decenijama i implantiraju se širom sveta u lečenju neuroloških stanja. Međutim, primene ‘čip tehnologije’ sve više prevazilaze medicinsku oblast. Jedna kompanija je nedavno razvila siguran interfejs za komunikaciju ‘snagom misli’ i sprovodi velika testiranja ove tehnologije koja se može implantirati u mozak kroz krvne sudove. Druge kompanije već reklamiraju ‘kozmetički’ nevidljive implante koji bi omogućili korisnicima da upravljaju računarima ili mobilnim uređajima sa bilo koje lokacije.“
Kompanija koja radi na isporuci „čipova“ ili implanata kroz krvne sudove najverovatnije koristi grafenske nano-čestice za dostavljanje dodatnih antena u mozak, čime se pojačava efikasnost pulsirajućih mikrotalasa koji se koriste za komunikaciju sa njim. Grafen je najmanje štetan nano-materijal, što ga čini pogodnim za takozvanu neinvazivnu komunikaciju sa mozgom, i već se široko koristi u lečenju neuroloških poremećaja. On se takođe može isporučiti u mozak kroz hranu ili aerosol, jer ulazi u krv iz udisanog vazduha ili progutane hrane.
„NACIONALNA BEZBEDNOST“’
Ujedinjene nacije imaju ovlašćenje samo da daju preporuke vladama. U gorepomenutim dokumentima, oni preporučuju da vlade donesu zakone kojima bi se zaštitili građani od zloupotreba neurotehnologija; međutim, ne preporučuju zabranu daljinske upotrebe pulsirajućih mikrotalasa ili drugih energija za manipulaciju umom ljudi na individualnom ili globalnom nivou. Razlog je u tome što su ove tehnologije klasifikovane kao podaci od značaja za nacionalnu bezbednost.
Dana 6. juna 1992. godine, ruski list Komsomolьskaя pravda objavio je članak pod naslovom „Kupite ustroйstvo dlя sležki za sosedяmi“ („Kupite uređaj za praćenje komšija“). U članku se navodi da se tema daljinske kontrole funkcija ljudskog mozga nalazila na „Spisku informacija zabranjenih za objavljivanje“ u Ruskoj Federaciji 1990. godine.
U novembru 2000. godine, Komitet za bezbednost Državne dume Rusije objavio je zaključak pod naslovom „O uključivanju dodatka u član 6 Saveznog zakona o oružju“, u kom se tvrdi da „efekti mikrotalasnog zračenja izazivaju lažnu percepciju stvarnosti“ i da se (u cilju uticaja na mase ljudi) „mogu koristiti telefonske linije, grejne i kanalizacione cevi, televizori, sistemi za dojavu požara kao antene za prenos ovog zračenja“. Ovo obrazloženje Komiteta za bezbednost nije objavljeno u ruskim medijima. U novembru 2016, poljski nedeljnik NIE pisao je da su, kada su njihovi novinari pitali poljsko Ministarstvo odbrane zašto ministar nije ispunio obećanje da će osnovati komisiju za istragu žalbi građana da su napadani elektromagnetskim oružjem, dobili odgovor da je ta tema predmet zakona o državnim tajnama vezanim za nacionalnu odbranu (ovaj članak više ne postoji na originalnoj adresi sajta, slično kao što je članak Alana H. Freja nestao sa sajta The Scientist).
UPOZNATI GRAĐANE
U poslednjem pasusu prvog od navedenih UN dokumenata, organizacija preporučuje da vlade javno edukuju svoje građane o „prednostima i rizicima povezanim sa neurotehnologijama“, što će „omogućiti ljudima da bolje razumeju njihov uticaj, donose informisane odluke o svojim neuropodacima i zahtevaju poštovanje svojih prava u ovoj novoj tehnološkoj eri“. Na žalost, ova publikacija Ujedinjenih nacija nije pomenuta u svetskim medijima, što ukazuje da vlade potiskuju informacije o represivnim tehnologijama koje drastično odudaraju od njihovih zvaničnih politika posvećenih ljudskim pravima.
SLUČAJ U HONDURASU I HAVANA SINDROM
Godine 2008, smenjeni predsednik Hondurasa Manuel Zelaja, dok je bio opkoljen u ambasadi Brazila u Hondurasu, požalio se da je izložen „elektronskom bombardovanju mikrotalasima“. Kada ga je Ejmi Gudman sa globalno praćenog programa Democracy Now! pitala da li zna da honduraška vojska ima takvu tehnologiju u svom arsenalu, on je odgovorio: „Da, naravno.“ U toj izuzetnoj situaciji, on je bio spreman da javno potvrdi postojanje tog oružja.
Nastojanja obaveštajnih službi SAD da negiraju da napadi povezani sa „Havana sindromom“ potiču od stranih sila, samo dodatno izazivaju sumnju da SAD žele da koriste ove neurotehnologije kako bi kontrolisale celokupno svetsko stanovništvo, kao što je predloženo 1994. godine od strane Instituta za strateške studije Američkog ratnog koledža (U.S. Army War College). Sumnje da SAD žele da koriste neurotehnologiju za kontrolu sveta pojačava i činjenica da je novi američki predsednik Donald Tramp, nakon stupanja na dužnost, obustavio finansiranje UN u iznosu od 2,7 milijardi dolara, što je dovelo do otpuštanja 20% zaposlenih u ovoj organizaciji. Da li je hteo da spreči UN da nastave sa objavljivanjem materijala koji bi vršili pritisak na vlade da deklasifikuju ovo oružje? Prethodno je DŽo Bajden već sprečio Evropsku uniju da objavi i zabrani upotrebu ovih neurotehnologija u svom zakonu o veštačkoj inteligenciji time što je obustavio nove isporuke američkog tečnog prirodnog gasa, efikasno zaustavivši rast evropske ekonomije do kraja decenije. Donald Tramp još uvek nije odobrio nove narudžbine. Tako danas nesloboda medija služi tranziciji tehnologije upravljanja svetom u novi oblik totalitarizma.
KAKO SE BORITI
Postaje sve očiglednije da vlade nisu spremne da preuzmu odgovornost za slobodu svojih građana i poštovanje njihovih fundamentalnih ljudskih prava. To postavlja pitanje da li Ujedinjenim nacijama treba dati veća ovlašćenja od puke mogućnosti da izdaju preporuke – da li treba da postanu demokratska institucija koja će nadgledati poštovanje zabrane zloupotrebe neurotehnologija za suzbijanje ljudskih prava širom sveta. Vi možete pomoći u razbijanju zavere ćutanja o postojanju tehnologija koje uništavaju slobodu mišljenja i demokratiju i omogućavaju krađu ideja iz ljudskih umova tako što ćete podeliti ovaj članak na društvenim mrežama i potpisati peticiju kojom se poziva Evropska unija da deklasifikuje tehnologije koje omogućavaju daljinsku kontrolu ljudskog nervnog sistema.
O AUTORU
Mojmir Babaček rođen je 1947. godine u Pragu, Češka Republika. Diplomirao je 1972. na Karlovom univerzitetu u Pragu filozofiju i političku ekonomiju. Godine 1978. potpisao je dokument u odbranu ljudskih prava u komunističkoj Čehoslovačkoj „Povelja 77“. Od 1981. do 1988. živeo je u emigraciji u SAD. Od 1996. godine objavljuje članke na različite teme, uglavnom u češkim i međunarodnim alternativnim medijima. Godine 2010. objavio je knjigu o napadima 11. septembra na češkom jeziku. Od devedesetih godina prošlog veka zalaže se za postizanje međunarodne zabrane daljinske kontrole aktivnosti ljudskog nervnog sistema i ljudskih umova pomoću neurotehnologija.
Izvor: Iskra
