Iako je dogovoreno nastavljanje dijaloga, postalo je očigledno da se strane i dalje nalaze na suprotnim krajevima diplomatskog spektra.
Evropska unija je potvrdila nameru da pregovori budu nastavljeni, ne samo oko pitanja iranske nuklearne energije, već i širih bezbednosnih aspekata. Francuska je posebno izdvojila probleme poput navodne podrške Irana „terorističkim grupama“, saradnje sa Rusijom putem dronova i sudbine zapadnih zatvorenika.
Pariž insistira da je rešenje moguće isključivo diplomatskim putem i da vojna intervencija nije opcija — što predstavlja suptilan odmak od retorike Vašingtona.
Britanija i Nemačka su potvrdile podršku nastavku razgovora, pri čemu Berlin ističe da je učešće SAD u daljim pregovorima ključno za svaki napredak.
S druge strane, iranska delegacija je upozorila da, ukoliko ne bude konkretnih poteza sa zapadne strane, postoji realna pretnja urušavanja čitavog sistema međunarodnog prava zasnovanog na UN. Teheran je naglasio da ostaje otvoren za diplomatiju, ali uz jasnu crvenu liniju: iranske odbrambene sposobnosti nisu tema za pregovore, a nuklearna programa ostaje u okvirima mirne namene i pod nadzorom MAGATE.
U senci sve većih tenzija na Bliskom istoku, ovaj krug razgovora u Ženevi može biti poslednji prozor šanse za deeskalaciju — ili uvod u novu etapu globalne konfrontacije.
PUTIN ŽESTOKO! Gde kroči noga ruskog vojnika – to je naše, "prljava bomba" bi bila poslednja greška Kijeva
Izvor: Pravda.rs
