Medinski je u intervjuu za RT, rekao da bi do nuklearnog rata moglo da dođe ako se sukob u Ukrajini zaustavi bez zaključivanja pravog mira, jer će, po njegovoj oceni, Kijev i NATO pokušati da povrate nove teritorije Ruske Federacije.

"Ako zaustavimo sukob duž linije fronta i ne dogovorimo se o pravom miru, već samo zaključimo neku vrstu primirja, onda će ovo biti - znate, postojao je sporni region između Jermenije i Azerbejdžana, Karabah - onda će se ovaj region pretvoriti u ogroman Karabah", rekao je Medinski, koji je šef ruske delegacije na pregovorima sa ukrajinskom stranom.

On je kazao da Moskva ne želi da stvori novi "Karabah, nepriznat od bilo koga, zbog kojeg bi mogao da izbije nuklearni rat".

"Posle nekog vremena, Ukrajina će se, zajedno sa NATO-om, sa svojim saveznicima, pridružiti NATO-u, pokušaće da ga povrati, i to će biti kraj planete, to će biti nuklearni rat", kazao je Medinski.

Dodao je da Rusija zato želi da se zaključi "punopravni mir".

"Zato želimo da zaustavimo (rat), zaključimo punopravni mir i priznamo nove teritorije", rekao je Medinski.

Da je Ukrajina odlučivala sama sporazum bi bio potpisan 2022.

Medinski je rekao i da bi mirovni sporazum sa Rusijom bio potpisan još 28. februara 2022. godine da je Ukrajina želela mir i odlučivala sama.

"Delegacija Ukrajine na pregovorima sa Rusijom 2022. godine bila je samostalnija i slobodnija, nego sada", rekao je Medinski i dodao da je ukrajinski tim sada veoma nervozan.

On je istakao da je tada Rusija zahtevala i pre tri godine da Ukrajina ostane izvan NATO-a, kao i da ne smeju da postoje NATO baze na njenoj teritoriji.

"Rekli smo im da mogu da budu kao Austrija, lepa prosperitetna zemlja, i da mogu da imaju vojsku kao oni" naveo je Medinski.

Naveo je da je tada zahtevano i da Ukrajina vrati status ruskom jeziku i ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Medinski je otkrio i da je treći zahtev bio da Ukrajina prizna rezultate referenduma na Krimu 2014. godine. 

On je ocenio da je referendum na Krimu je bio najdemokratskiji,  dodavši da je to je bilo ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje, prema  Povelji UN.

"Na Krimu je bio najdemokratskiji sproveden referendum koji se može zamisliti. Svako ko je želeo je bio pozvan. To je pravo nacije na samoopredeljenje, osnovna sloboda zapisana u Povelji UN , to je osnovna sloboda za koju su se francuski prosvetitelji borili u 18. veku – pravo nacije i naroda na samoopredeljenje", rekao je Medinski.

Šef ruske delegacije je ispričao da je tokom tih pregovora Zelenski rekao da strani partneri ne podržavaju nacrt sporazuma i da ne žele da daju garancije. Zelenski je tom prilikom rekao: "Idemo u rat, ratovaćemo dok ne pobedimo– mi ili vi".

On je delegaciju Ukrajine na pregovorima sa Rusijom u ovoj godini uporedio sa top-menadžerima, koje je "unajmila neka džinovska korporacija".

"Uslovi mirovnog sporazuma 2022. godine bili su blaži, nego oni koje Rusija danas predlaže", ističe Medinski.

On je naglasio da je sporazum sa Ukrajinom koji je bio pripremljen u 2022. godini za sastanak u Istanbulu imao 19 strana, a da je jednu ili dve korekcije tada ruski predsednik Vladimir Putin lično.

"Vladimir Zelenski je nakon što mu je predat sporazum u aprilu 2022. godine, dve nedelje ćutao, a posetili su ga bivši britanski premijer Boris DŽonson, šef Pentagona, Stejt departmenta", istakao je pomoćnik ruskog lidera.

Medinski je istakao da je primetio da se u očima predstavnika ukrajinske vojske koji su učestvovali u Istanbulu na pregovorima, videlo da ne žele da ratuju i šalju vojnike u smrt.

On je takođe ocenio da Rusiji nije potreban rat već ukrajinskom rukovodstvu i to kako bi zauvek bili na vlasti.

"Čini mi se da ukrajinsko rukovodstvo, donekle podseća na latinoameričke diktatore. I oni su nekada bili dobri momci, kada su došli na vlast i obećavali mnogo toga na izborima. Ali onda postepeno degenerišu u diktatore. A da biste zauvek ostali na vlasti, potreban vam je stalni neprijatelj. Potreban vam je rat koji vam lično ne preti", rekao je Medinski.

Medinski je rekao i da porodice ukrajinskih vladinih zvaničnika nisu u opasnosti.

"Oni su u inostranstvu sa britanskim pasošima i osećaju se dobro", istakao je Medinski.

Rusija i Ukrajina mogu brzo postići sporazum ako Kijev stavi svoje interese na prvo mesto

Šef ruske delegacije je naglasio da Moskva i Kijev mogu veoma brzo da se dogovore o prihvatljivim uslovima, pod uslovom da pregovarači iz Ukrajine deluju u skladu s interesima svoje zemlje, a ne Evrope.

"Ako se voditi interesima Ukrajine i njenog naroda – a ja u očima te delegacije vidim da su to živi ljudi i da sami razumeju svoju poziciju – možemo veoma brzo postići dogovor o prihvatljivim uslovima", poručio je Medinski.

Medinski je kao primer posvećenosti vlastitim nacionalnim interesima naveo stav američkog predsednika Donalda Trampa, čije odluke, kako je rekao, prevashodno razmatraju dobrobit Sjedinjenih Američkih Država, a ne, recimo, Britanije, Evropske unije ili Kine.

On je podsetio da je tokom pregovora u Minsku 2015. godine, Rusija predložila da Ukrajina da stanovnicima Donbasa pravo da sami biraju svoje gubernatore, ali je Ukrajina to odbila.

"Sve što smo tražili tada, u Minsku 2015. godine, bilo je da im (stanovnicima Donbasa – prim. aut.) daju pravo da biraju gubernatora, Ukrajina je to odbila i rekla: pokorićemo ih. Nisu bili u stanju da ih pokore", rekao je Medinski.

Pročitajte OVDE šta je Đilas poručio naprednjacima i Vučiću

Izvor: RT Balkan