„Vučić je prevarant i sve što radi u ekonomskoj politici je prevara, da izuzmem investicije u infrastrukturu, ali je i tu prevara jer je to koštalo dva-tri puta više nego što bi trebalo“, rekao je Drašković za Betu povodom najave Vučića da će u nedelju, 24. avgusta saopštiti koje su nove mere za pomoć „nižem, srednjem sloju stanovništva“.
Vučić je ranije nagovestio da će biti ograničene trgovačke marže kako bi se spustile cene robe u trgovinama, zatim smanjene kamatne stope na pozajmice banaka, i onemogućeno izvršiteljima da oduzmu stan, kupljen kreditom kada prestane otplata.
Drašković je ocenio da, pre svega, nije nadležnost predsednika države da vodi ekonomsku politiku, kojom se bavi Vlada.
„To znači da ne postoje ministar trgovine, guvernerka i vlada, već on odlučuje kada će se preduzeti neke mere ekonomske politike“, rekao je Drašković.
Dodao je da je „ovo treći-četvrti put od čuvenog parizera i sendviča i vraćanja cena goriva u rikverc, da Vučić vodi kampanju koja ne daje nikakve rezultate jer je površna i nije zasnovana na temeljnim analizama stručnjaka o tome šta je razlog viskokih cena u trgovinama na malo i zbog čega je mala kupovna moć stanovništva“.
Ozbiljna temeljna analiza, prema njegovim rečima, podrazumeva utvrđivenje uzroka visokih cena i njihove strukture u trgovačkim lancima.
„Pre svega bi se moralo utvrditi da u Srbiji u trgovini na malo postoje oligopoli i kartelski sporazumi nekoliko velikih trgovinskih lanaca, koji visokim maržama zidaju cene. Taj problem se ne rešava, niti se može rešiti administrativnim merama i propisima o ograničenim maržama“, rekao je Drašković.
Naveo je da se u tržišnoj ekonomiji mora razviti strategija konkurencije i da bi prvo trebalo zabraniti trgovcima „trikove“ sa lojalnim kupcima, zatim naterati dobavljače da po istim uslovima snabdevaju male trgovine što, između ostalog, znači da im ne mogu tražiti avansno plaćanje robe i obračunavati različite marže i na taj način ih diskriminisati.
Drašković je rekao da je Komisija za zaštitu konkurencije „lenja“ jer je najavila pre više meseci da u trgovini na malo postoje karteli i oligopoli, ali do sada nema rezultata istraživanja.
„Trebalo bi utvrditi i da li postoje i monopoli uvoznika robe i visinu carina. To treba da rade stručnjaci, pa kada toga nema Vučić se bavi prevarama, a veliki broj ljudi to ne vidi i očekuje da će on stegnuti trgovce za vrat, pa će građanima biti bolje. Pa neće im biti bolje, to je perfidna igranka“, rekao je Drašković.
Isti je problem, kako je rekao i sa bankarskim kamatama, među kojima nema dovoljno konkurencije, jer oko 90 odsto tržišta je u rukama stranih banaka koje imaju monopolsku poziciju, „a da se i ne pominje Alta banka i njihovi aranžmani“.
Ključni problem kod bankarskih kamata je, prema rečima Draškovića, veliki raspon između kamata na depozite građana po viđenju za koje je kamatna stopa „nula“ i kamata koje banke naplaćuju kada ta sredstva dalje plasiraju. Kada se sredstva građana, kako je naveo, ipak oroče na godinu dana vlasnik dobije kamatu od dva odsto, a ta ista banka ih plasira po kamatama od pet odsto i to je ogroman profit za banku, a građanin, obzirom na inflaciju, ne dobije ništa.
Dodao je da se taj problem ne rešava administrativnim merama tako što bi se ograničile kamatne stope, pa čak i kada bi se ograničile to bi bilo na teret korisnika kredita, a ne na teret banaka.
„Rešenje je u podizanju konkurencije i razbijanju monopola. Država može propisati minimalnu kamatnu stopu na depozite da bi zaštitila građane i to postoji u nekim zemljama, ali u drugim zmljama ima prostora da građani investiraju ušteđevinu, na primer u obveznice i akcije“, rekao je Drašković.
Problem je što, prema njegovim rečima, država Srbija ne daje takvu mogućnost i „neće joj pasti na pamet“ da, na primer donese zakon leks specijalis kojim bi građanima omogućila da kupe obveznice za izgradnju hidroelektrane „Bistrica“ i posle četiri pet godina ostvare prinos od najmaje deset odsto.
Državi je, kao je rekao, „palo na pamet“ da donosi takve zakone za Beograd na vodi i druge projekte.
Izgleda da će Kupjansk biti prvi naredni veći grad koji će osloboditi ruska vojska
Izvor: Nova
