Pravda

Piše: Rostislav Išćenko

 Sada SAD moraju ili da se prave da je to bila loša šala. Jer, cela građevina trampovske spoljne politike se raspada: Ukrajina je posustala, Kina nije poražena, sistemska kriza Zapada se produbljuje, autoritet SAD pada, kongresni međuizbori se približavaju, sudbina trampizma postaje sve nejasnija.

Ako se sve ne svede na „lošu šalu“, Tramp mora ući u sankcioni rat sa Kinom, koji će, prema američkim proračunima, definitivno biti dvosekli i naneće SAD barem istu štetu kao i Peking.

Ali, postoji nijansa. Amerikanci nisu bili u stanju da blokiraju kineske trgovačke puteve u Centralnoj Aziji i Indijskom okeanu.

Uostalom, Amerikanci nisu bili u stanju da organizuju veliki rat na kineskim granicama. Indijsko-pakistanski sukob je zamro zbog nemogućnosti indijskog vazduhoplovstva da adekvatno parira pakistanskom. Sukob zapadnih avijacijskih flota, tehnologija i tehnika vazdušne borbe (Indija) i kineskih (Pakistan) pokazao je ubedljivu superiornost potonjih.

Rezultat: ranije kolebljiva orijentacija Indije ka BRIKS-u i ŠOS-u je ojačala. NJu Delhi, naravno, pokušava da održi neutralnost, ali ako je ranije ta neutralnost bila više u korist Zapada, sada je taj nagib izjednačen, što odgovara interesima Rusije i Kine.

Traju borbe sa pobunjenicima u Mjanmaru, traju i nemiri i sukobi na tajlandsko-kambodžanskoj granici, ali generalno - te krize nisu dovoljno ozbiljne da predstavljaju direktnu pretnju Kini.

SAD nisu uspele da stvore kritične probleme Kini u regionu i na trgovinskim putevima, što znači da SAD nisu ostvarile opipljivu prednost u potencijalnom trgovinskom ratu.

Vašington ne može računati na brzu katastrofu koju vari Pekingu. Može uslediti dug ekonomski rat iscrpljivanja, koji predstavlja realnu pretnju za Trampa da izgubi na međuizborima 2026. i da trampisti budu poraženi na predsedničkim izborima 2028-me.

Problem je što će ekonomski rat dovesti do akutne nestašice robe na američkom potrošačkom tržištu, a mnoga američka preduzeća će izgubiti zalihe delova i sirivina. Ni Indija (kojoj SAD takođe prete sankcionim ratom, gurajući je time ka bližem savezu sa Rusijom i Kinom), niti bilo ko drugi neće moći u potpunosti da zameni Kinu na američkom tržištu.

U Vašingtonu se u početku pretpostavljalo da se Kina može brzo slomiti organizovanjem trgovinske blokade protiv nje, a brza strateška pobeda za SAD bi zasenila kratkoročne teškoće. Sada je jasno da brze pobede neće biti, a domaće ekonomske teškoće, koje će trgovinski rat sa Kinom izazvati, mogle bi biti kobne za Trampa, trampizam i trampiste.

Već smo videli na iranskom primeru da u teškoj situaciji „mirotvorac“ Tramp, kao i njegovi prethodnici u Beloj kući, bira rat.

Evropa mora da se bori protiv Rusije i sprema se, a Izrael, koji je pokušao blic-krig protiv Irana, nije uspeo i sprema se za drugu rundu jer procenjuje da mora da nastavi borbu.

Za rat sa Kinom, Sjedinjene Države okupljaju blok pacifičkih zemalja.

Blok se formalizuje i čine ga Australija, Tajvan, Filipini i Japan, a Sjedinjene Države aktivno sarađuju i sa drugim zemljama Indo-pacifičkog regiona. Ali trenutno, iako imaju prilično moćnu pomorsku komponentu, Sjedinjene Države nisu u stanju da stvore kopneni mostobran protiv Kine koji bi mogao biti iskorišćen za proksi-rat, poput rata Ukrajine protiv Rusije.

 U međuvremenu, u slučaju rata na moru, američka mornarica će gotovo sigurno biti uključena u vojne sukobe (barem tokom pružanja vojne pomoći svojim saveznicima, bez koje se oni neće dugo boriti).

Kina poseduje nuklearni arsenal (iako nije impresivan kao ruski, ali je ipak treći u svetu) i Vašington uopšte ne želi da iskušava sudbinu.

Republika Koreja se odnedavno razmatra kao potencijalna kopnena baza sa koje bi se mogao započeti proksi-rat protiv Kine zbog neuspeha drugih opcija. Sa ambicijom da se, usput, Kim DŽong Un kazni zbog pomaganja Rusiji u SVO.

Ova opcija nije idealna, ali za sada nema druge.

Sudeći po tome što su SAD poslednjih nedelja naglo pojačale pritisak na Seul, „ubeđujući“ ga da se pridruži japanskoj inicijativi, koju aktivno podržavaju SAD, o stvaranju „Zajedničkog teatra vojnih operacija“ u Istočnom kineskom i Južnom kineskom moru, koju su već podržali Filipini, Australija i Tajvan, Vašington žuri da primora Kinu, ako ne mirom, onda pretnjom ratom, na velike ustupke.

Trampu je po svaku cenu potrebna  bar neka „pobeda“ pre kongresnih međuizbora, inače rizikuje da izgubi kontrolu nad Kongresom (jednim ili oba doma).

Uzgred, rusko-kineske i rusko-korejske vežbe (i kopnene i pomorske) održavaju se sa veoma konkretnim ciljem – da se potencijalnom agresoru pokaže da Kina nije sama.

Izvor: Fakti.org