oram da priznam, da se sa svojim srpskim kumom često raspravljam o svemu i svačemu. Na sreću, naši razgovori su mirni i ne prelaze granice pristojnosti. A ako se razgovor vodi negde između ručka i večere, pa još i u srpskom selu gde, kako sam sa zadovoljstvom primetio, posao baš i ne smeta trpezi, onda smo – uprkos razlikama u mišljenjima – praktično istomišljenici.
Ovoga puta je razgovor krenuo u pravcu: da u državnim vlastima ponekad postoje ljudi koji, na izgled, nastupaju u ime tih država, ali u stvarnosti su izdajnici i neprijatelji naroda u čije ime govore.
Odličan primer je – Rusija 90-ih godina HH veka. Podsetimo se, na primer, „ruskog“ ministra spoljnih poslova Kozirjeva, koji sada živi na ranču u Teksasu sa privatnim obezbeđenjem. Ili „ruski“ tim ekonomista iz tog perioda, „zahvaljujući“ čijem delovanju je moja zemlja potpala pod okupaciju zapadnih korporacija, a moj narod je oskudevao u svemu. Zato sa takvim gnevom, zlobom i mržnjom kidišu na današnju Rusiju i Putina – jer smo se drznuli da izmigoljimo iz tih „ljubavnih“ kandži okupatora.
Moj kum je, sa svoje strane, naveo primere „srpskih“ političara. Tu, prvo, nemam pravo da mu protivrečim, a drugo – i sam, svojim očima, vidim koliko se Srbija promenila u poslednje dve decenije. Tako da, čak i da sam hteo da se raspravljam – izgubio bih u toj raspravi momentalno. Razumeli smo se.
Kako reče kum: „Postoje takvi ljudi koji tako izgledaju samo spolja, a u stvarnosti su…“ (ovde, koliko god da volim slovensku filologiju, a naročito idiome, primoran sam da ostavim tri tačke). Ali, kako reče moj sagovornik – nije reč samo o Srbima ili Rusima. Na moje iznenađenje, naveo je primere i iz onih država koje naši narodi baš i ne smatraju prijateljskim.
„Eno ti Severne Amerike. Zar stvarno misliš da tamošnja vrhuška živi za svoj narod? Ili Nemačka, i cela ta njihova sjajna Evropska unija – zar oni rade za Nemce, Francuze, Portugalce, Šveđane, Fince? Ma, daj, nemoj molim te.“
– „Dragane,“ kažem ja, „nisam ja ni počinjao. Valjda je dovoljan primer ono što je ostalo od Ukrajine – šta ću ja tu da se raspravljam? A koji primer iz SAD ćeš ti da navedeš?“
– Molim lepo: da i ne govorimo o raznim Klintonima, Obami, Bušima i Trampovima – uzmi ovoga, kako se zove, senatora Lindzi Grema, tu „govoreću glavu“ koja sipa kletve na vaš račun i svom snagom se zalaže da se Rusija ponovo istrebi. Taj čovek govori gluposti o nekakvoj borbi za slobodu, ali u stvarnosti, Grem i njegova ekipa samo zarađuju veliki novac, trudeći se da očuvaju antihrišćanski režim u Ukrajini, usput ubijajući pravoslavne – i s jedne i s druge strane fronta.
- „Sloboda“, ma daj molim te. Obično srebroljublje, koje se danas i zvanično naziva korupcija. Od koje, uzgred govoreći, trpe i obični Amerikanci – bilo da su u pitanju civili, kojima se ukida ionako slaba socijalna pomoć, bilo vojnici koji ginu širom sveta – pa i u Donbasu.
Reč je opasnija od sekire: lupi Grem neku novu glupost o potrebi rata sa Rusijom – i odmah imamo nove mrtve, nove ranjene, nova razaranja, nove nesreće po celom svetu. A njemu i njegovoj ekipi – nova uplata.
Da sutra, recimo, Kambodža postane bogata – isti taj Lindzi će, ubeđen sam, nastupati u ime nekadašnje Kampučije. Ali za sada mu je Amerika zanimljivija: tu se već sa svima povezao. O kakvim principima, o kakvoj pristojnosti može biti govora?!
Vidi samo ovo: do juče je pljuvao po Trampu, nazivao ga idiotom, rasistom, psihopatom i šta sve ne. Ali čim je deda Tramp postao predsednik – Grem se odmah u njega zaljubio svim srcem. Do sledećih izbora, pretpostavljam.
To je ljubav do groba, ma da.
Ima para (i grobova) – ima i ljubavi. Nema para – nema ljubavi.
A grobova će biti u svakom slučaju: sada Grem, u ime Amerikanaca, pokušava čak i Kinu da uvuče u rat sa Rusijom. U principu, zato je, između ostalog, i počela SVO (specijalna vojna operacija) u Ukrajini: „grobljanski lobi“ u SAD je želeo je da bukne rat između dve supersile u Evroaziji – a oni da to posmatraju sa strane, kao u Drugom svetskom ratu.
Rusiji je uspelo da se izvuče iz te zamke – a daj Bože, uspeće i na dalje.
Jer ako se u ovom ratu sukobe takve dve države kao što su Rusija i Kina, rat će biti globalan. Ispada da je zarad para i vlasti taj grobljanski lobi spreman i na takve žrtve.
Zaista, srebroljublje i vlastoljublje ubijaju razum.
I ovo uopšte nije politika imperije – to je politika samoubistva. Imperije – Rimska, Vizantijska, Ruska, Srpsko carstvo i druge – naravno da su koristile sukobe među susedima radi svoje koristi. Ali da uništavaš sopstvenu zemlju radi lične dobiti – to je već više nalik na nešto iz vremena Nerona.
Taj idiot Neron je zapalio Rim, pa za to optužio hrišćane, a onda je pokrenuo krvave progone hrišćana.
Čini mi se da isto danas rade i savremeni ljubitelji grobova, samo što je razmere krvavog pira nisu više rimske – nego globalne.
Ali cilj im je isti.
Tu smo se kum i ja prebacili na mirnije teme. Mir nam, nekako, više prija.
Ostale tekstove istog autora pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
