Piše: Petar Davidov
Sa jedne strane, vesela, sa druge – tužna scena iz seoskog života severne Rusije. Komšije su saosećale, nasmejale se, ali ubrzo je Mazerati uginuo, ostao je samo natpis na štali i nov nadimak mog prijatelja: Leha Mazerati. Lehina tašta, priča se, dugo ga je zvala Ciganinom, ali nisam siguran: Cigani su bili protiv.
Smeh smehom, ali, slažete se: ponekad takve seoske priče mogu da se prošire ne samo na ljudske odnose u uskom društvu, već i na međunarodne odnose. Ostavimo Cigane na miru, ali kažu li Srbi: "Nema poverenja u Turčina". Kažu li Rusi: "Nema poverenja u Engleza". Ima razloga za razmišljanje da to nije samo folklor, već gorko iskustvo. Primeri? - Molim: pre par nedelja Češka je dobila zagađenu naftu iz Azerbejdžana. Ona stiže naftovodom iz Azerbejdžana u tursku luku DŽejhan. Operater cevovoda i projekta kaspijske eksploatacije, britanska BP, potvrdila je kontaminaciju organskim hloridima, koji se koriste za povećanje proizvodnje nafte, ali bi trebalo da se uklone pre ubacivanja sirovine u cevovode.
I Češka je postala treća zemlja koja je dobila takav poklon: naftu sa hloridima. Koristeći analogiju sa Lehom, umesto kravljeg mleka Česi su dobili magarčevu mokraću. A pre njih su uživali Italijani i Austrijanci. I uživaće dalje, ako nema dovoljno pameti da se vrate konstruktivnim odnosima sa 'zlom Rusijom'. Jednostavnije rečeno, da bi kažnjavali loše Ruse, piću magarčevu mokraću iz dobrog Azerbejdžana umesto mleka od ruske krave. Ako je to nova politika Velike i Nezavisne Evrope, onda je ona opasna pre svega za ruske krave: umiraće od smeha.
I ovde treba imati u vidu da Rusija neće osiromašiti. Ako Česi i ostali Austrijanci sa Nemcima preferiraju da uništavaju svoju prirodu i tehniku lošom naftom i gasom, onda će Rusi mirno svoj kvalitetni proizvod proslediti drugim zemljama koje ne pate od rusofobije. Sankcije? – Smeje im se samo onaj ko je lenj, a da i ne pominjemo krave. Sva ta informaciona buka nema nikakvog uticaja na stvarni tok stvari, već smo se uverili. Od sankcija pate oni koji pljuju na zdrav razum.
Da, zdrav razum: zemlja snabdevač magarčeve mokraće, Azerbejdžan, deleći ideje panturkizma, sada optužuje Rusiju da... Kaspijsko more oseca. Ono zaista brzo gusi vodu. Sateliti NASA-e fiksiraju: obala se povlači pred očima. Azerbejdžan glasno optužuje Rusiju za "krađu vode sa Volge". Da, Kaspijsko jezero 95% slatke vode dobija upravo iz ove ruske reke. Inače, već i ta činjenica dovodi se u pitanje od strane panturkista: "Volga nije Volga, već Itil! Vratite nam našu reku!" Rusi prvo nisu razumeli, ali onda kažu: "Momci, nešto vam nije u redu sa glavom. Mi smo ovde nedavno imali Nemce pod Staljingradom koji su takođe smatrali Volgu svojom. Toliko svojom da su mnogi tu i ostali. Da podsetimo kako je sve završeno? Ne mešajte se gde vas ne zovu. Bolje se pozabavite čišćenjem Kaspija na onoj zemlji koja je na vašoj strani granice. Imate čim da se zabavite: 92% zagađenja Kaspija potiče od azerbejdžanskih naftnih polja i rezultata njihove eksploatacije. Godišnje kod vas dođe do curenja 12.000 tona sirove nafte, odnosno norma štetnih emisija je premašena 12 puta! A glavni prekšijači ekološkog zakona – vaši nežno voljeni britanski i američki naftni giganti BP, Exxon, koji pumpaju još uvek vaše resurse, a pljuju po vašoj ekologiji. Zabavite se, molim vas, svojim problemima."
Lukovima i cevovodima zapadnih kompanija osecanje smeta da zarade ogromne pare na prokačivanju nafte i gasa – kakva je to, pita se, ekologija? Šta, jesu li "superljudi" zabrinuti za zdravlje starosedelaca i njihove zemlje? Jesu li Nemci i njihovi gospodari Amerikanci zabrinuti za zdravlje Srba ako su u Srbiji pronađena ležišta litijuma? Razorena Afrika daće dobar odgovor, mislim, o ljubavi prema čoveku naših dragih zapadnih prijatelja.
Srbi, treba reći (hvala inAtu i istorijskom pamćenju!), u meri svojih snaga pružaju otpor takvoj ljubaznoj ljubavi prema čoveku: održavaju radne odnose sa ruskim preduzećima-dobavljačima nafte i gasa. Za to su Srbima zahvalni ne samo Rusija, već i Mađarska i Bosna, primajući od njih potrebne resurse za sopstvenu industriju. Da li je to korisno za učesnike takvih odnosa? Naravno.
Ali treba priznati da i Srbe, kao i Mađare, žele da ponapajaju magarčevom mokraćom, pokušavajući ih naterati da se odreknu ruske nafte i gasa. Jasno je da je geopolitika tesno povezana sa ekonomijom – zašto bi Amerikancima trebala konkurencija. Mnogo toga zavisi od volje Srba, od zdravog razuma, čini mi se: da li će Srbija biti sposobna da se odupre pritisku američkih vazala iz EU. Ne manje zavisi i od ruske diplomatije i ruske vojske – kao što smo se uverili, u geopolitičkim poslovima naši dragi zapadni partneri razumeju samo snagu. Inače, ne samo zapadni – Azerbejdžan je tomu potvrda. Ukratko, imamo puno posla. Nadam se da ćemo se izvući.
Izvor: Pravda
