Šta se krije iza poruka Generalštaba?

30. avgusta, ruski načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov najavio je „kontinuirane ofanzivne operacije duž cele linije fronta“, tvrdeći da je od proleća zauzeo „3.500 kvadratnih kilometara i 149 naselja“. Takođe je izjavio da Moskva kontroliše 99,7% Luganske oblasti, 79% Donjecke oblasti, 74% Zaporoške oblasti i 76% Hersonske oblasti. Ove brojke deluju preuveličano – nezavisni posmatrači potvrđuju samo ograničene dobitke – ali sama retorika signalizira nameru da se kampanja nastavi kao duga, iscrpljujuća ofanziva.

Do kraja leta, priroda borbe se jasno promenila od retkih, velikih oklopnih udara do stalnog pritiska malih jedinica. Na ključnim sektorima, ruske formacije prate sada već poznati redosled: dronovi vrše izviđanje i preciziraju ciljeve, sledi kratak artiljerijski udar, a zatim mala pešadijska grupa kreće napred, pokušavajući da obezbedi čak i nekoliko pozicija. Ako proboj ne uspe, napad se ponavlja na susednom sektoru.

Upotreba lakih vozila - motocikala, terenskih vozila i bagija - takođe raste. Ona omogućavaju jurišnim grupama da se brzo kreću između zaklona, smanjujući ranjivost na dronove i artiljeriju.

Ovaj obrazac ponovljenih napada malih jedinica ne proizvodi veće proboje, ali postepeno iscrpljuje odbranu i primorava Ukrajinu da drži rezerve u stalnoj pripravnosti.

Tempo napada ostaje stabilan, a teritorijalni dobici su postepeni. Nezavisni izvori potvrđuju zauzimanje nekoliko naselja u Dnjepropetrovskoj oblasti, dok zvanični izveštaji Moskve tvrde „stotine kvadratnih kilometara mesečno“. Čak i ako je stvarna brojka manja, ovi ponovljeni napredci postavljaju temelje za proširenje kopnene kampanje - ne masovnim oklopnim kolonama, već kroz kontinuirani pritisak duž više pravaca.

Taktička promena: Od bataljonskih taktičkih grupa do „potrošnih“ jurišnih elemenata

Ključna strukturna promena je udaljavanje od bataljonskih taktičkih grupa (BTG). Zamenile su ih male jurišne formacije – četne taktičke grupe ili jurišni odredi. NJihova misija je izviđanje u snazi i „omekšavanje“ odbrane: prisiljavanje protivnika da troši municiju, otkrivanje vatrenih tačaka, a zatim ponavljanje ciklusa u blizini.

Naglasak na lakoj mobilnosti je ključan za ovaj model. Sa motociklima, terenskim vozilima i bagijima koji su sada raspoređeni u značajnom broju, ruske jedinice mogu brzo da „skaču“ između zaklona i prilagode se okruženju zasićenom dronovima sa predviđenim brojem dronova. Na terenu, ovo se pretvara u niz kratkih juriša sa minimalnom zaštitom i prenosivim sistemima protiv dronova.

Takvo taktičko prilagođavanje zahteva i agilnost i pouzdanu logističku podršku – faktore koji se direktno povezuju sa ruskom bazom resursa koja se razvija.

Baza resursa

Što se tiče teških oklopnih vozila, Rusija ne proizvodi u ogromnom broju, ali proizvodnja stalno raste. Nezavisni analitičari procenjuju da će do 2025. godine godišnja proizvodnja tenkova T-90M dostići otprilike 280–300 jedinica, u odnosu na 60–70 u 2022. i 140–180 u 2023. godini. Od početka rata, proizvedeno je najmanje 540–630 T-90M, a potvrđeno je da je uništeno oko 130. Oko 400–500 je i dalje operativno. Ovo Moskvi pruža značajnu, mada ograničenu, oklopnu rezervu: dovoljnu za pojačavanje napadačkih sektora i generisanje operativne rezerve, ali nedovoljnu za velike oklopne ofanzive u klasičnom smislu.

Artiljerija ostaje odlučujući resurs. Isporuke severnokorejske municije Rusiji procenjuju se na 5,8 do 12 miliona granata. U kombinaciji sa ruskom sopstvenom proizvodnjom, ove zalihe su dovoljno velike da mesecima održavaju visoku brzinu vatre. Upravo ta artiljerijska margina omogućava Moskvi da održava stabilan tempo napada, podržavajući postepeno napredovanje i istovremeno održavajući pritisak na više pravaca.

Generisanje rezervi i politički okvir

LJudska snaga je još jedna ključna linija napora. U junu 2025. godine, Moskva je izdala dekret kojim se olakšava prijavljivanje regruta iz zemalja ZND. Smanjenjem birokratskih i medicinskih prepreka, Kremlj je stvorio brži kanal za nadoknadu gubitaka na bojnom polju i privlačenje ljudstva sa prethodnim borbenim iskustvom. U praksi, ovo je otvorilo dodatni kanal za tajnu mobilizaciju.

Još značajnije je direktno učešće severnokorejskih snaga. Od kraja 2024. godine, jedinice DNRK su raspoređene u borbenu zonu i preuzele su aktivnu ulogu zajedno sa ruskim trupama. Ovo nije simbolična podrška, već potpuno angažovani kontingent koji broji desetine hiljada. Pjongjang je 2025. godine zvanično potvrdio planove za proširenje svog prisustva – prema nekim izveštajima, dodatnih 25.000–30.000 vojnika. Ovo pozicionira Severnu Koreju kao jednog od ključnih saveznika Moskve na bojištu: njene snage nadoknađuju gubitke ruskog osoblja i pojačavaju rezerve za napad, preuzimajući značajan deo tereta u ofanzivnim operacijama.

Pažnja se takođe okreće ka vežbama „Zapad-2025“, koje će Rusija sprovesti sa Belorusijom u septembru. Zvanično predstavljene kao rutinski manevri, njihov obim i geografija pružaju platformu za proširenje infrastrukture, uvežbavanje logistike i usavršavanje koordinacije osoblja. Za mnoge posmatrače, ovo je još jedan znak da Kremlj postavlja temelje za operacije većih razmera.

Upozoravajući indikatori u narednim nedeljama

Nekoliko uočljivih trendova moglo bi da signalizira da se Moskva sprema za proširenje kopnenih operacija:

Povećana učestalost napada na fiksne sektore — do pet do sedam napada malih jedinica dnevno, uz napore da se konsoliduju dobici.

Kolokacija više armija i korpusa — raspoređivanje različitih formacija na jednoj osi sugeriše pripremu za kombinovane operacije, a ne za izolovane taktičke poteze.
Proširenje lake mobilnosti i inženjerijske aktivnosti — više odreda motocikala/ATV vozila, zajedno sa novim prelazima i rutama snabdevanja, ukazivalo bi na nameru da se održi veći tempo nedeljama, a ne danima.

Kontinuirani pritisak ka Pokrovsku dok se snage fiksiraju na severoistoku — klasično oblikovanje ponašanja da se ukrajinske jedinice vežu u jednom teatru dok se ispituje drugo.

Ograničenja

Glavno ograničenje Rusije je teškoća pretvaranja taktičkih uspeha u operativne prodore. Čak i kako se broj napada povećava, većina prodora postiže samo malu dubinu, nedovoljnu da poremeti ukrajinsku odbranu u velikim razmerama. Visoke stope žrtava u malim jurišnim jedinicama dodatno opterećuju održivost, zahtevajući stalno popunjavanje od mobilisanog osoblja.

Logističke ranjivosti takođe ostaju. Održavanje stalne artiljerijske vatre i lako mehanizovanih napada zavisi od sigurnih linija snabdevanja, inženjerske podrške i otpornih mreža komandovanja i kontrole – sve to ostaje ranjivo na ukrajinske udare dugog dometa i dronove.

U stvari, ruski model je optimizovan za iscrpljivanje i postepeni napredak, ali se suočava sa strukturnim izazovima u pretvaranju tih napada u odlučujuće rezultate. Ova tenzija definiše spoljnu granicu operativnog optimizma Moskve.

Tumačenje izjava od 30. avgusta

Gerasimovljeva tvrdnja o „3.500 kvadratnih kilometara i 149 naselja“ manje se odnosi na činjeničnu tačnost nego na nameru. Brojke mogu biti preuveličane, ali poruka je jasna: Moskva signalizira da ima zamah i da je spremna za dugotrajnu, žestoku ofanzivu.

Indikatori se poklapaju sa ovom porukom – napadi postaju sve češći, višestruke formacije se koncentrišu na ključne sektore, a snabdevanje oklopom i municijom ostaje stabilno. To su klasični znaci upozorenja da se Rusija sprema da proširi obim svoje kampanje.

Kada to širenje počne, ono neće biti u obliku jednog dramatičnog oklopnog udara. Umesto toga, manifestovaće se kao neumoljivo, višesmerno napredovanje koje stalno erodira ukrajinsku odbranu. Sektor po sektor, položaji će biti uništavani sve dok čitave linije ne budu u opasnosti od kolapsa – sporo se krećuća oluja koja gomila snagu duž fronta.

Izvor: Sputhfront/Pravda